Трамп упозорава на Бакира!

Заиста је несхватљиво да најмоћнији обавештајни систем света – амерички – упозори на повишену опасност од тероризма у некој држави, а безбедносни систем те државе и друге институције не реагују, нити их то изгледа интересује. Како је то могуће? Одређени субјекти нашег система, свесно или несвесно свеједно, директно су инволвирани у предстојећа опште-опасна дешавања и то је једино рационално објашњење њиховог понашања.

Да би схватили опасности којима смо изложени на првом кораку морамо идентификовати њихове изворе. Око тога не треба имати никаквих сумњи: у питању су Бакир Изетбеговић и радикално-исламистичке структуре под његовом директном контролом.

На том плану имамо врло јасну спрегу и обостране интересе. На једној страни Бакир Изетбеговић је унутар бошњачко-муслиманске провенијенције изгубио позицију лидера и то је спреман променити употребом екстремистичких снага које има под пуном контролом. Са друге стране исте те исламистичке снаге имају директан интерес да на позицији сачувају свог политичког идејног вођу и заштитника.

Иако ствари већ на први поглед делују „очигледно“ позабавимо се ми ипак недвосмисленим индикаторима који потврђују овакве премисе. Само подсећања ради треба истаћи директне корелације између муџахедина током рата у БиХ, преко ал Каиде, до ИСИЛ-а и Исламске државе. У континуитету имамо идентичне матрице деловања, исте актере и у коначници – клан Изетбеговића.

На другој страни као актере имамо још један клан – Клинтонове, који су зарад геополитичких интереса „НАТО јастребова“ те структуре „Муслиманске браће“ (чији су Изетбеговићи важни чиниоци) у континуитету користили од рата у БиХ до „Арапског пролећа“ и стварања Исламске државе. Већ његов претходник Барак Обама је сменом Хилари Клинтон почео штитити себе од одговорности за таква опште-цивилизацијски опасна понашања, а Доналд Трамп то само наставља. У том погледу треба и тумачити упозорење његове администрације, односно као својеврсно дистанцирање од онога шта ће уследити.

У даљем можемо сасвим утемељено идентификовати субјект који у Босни и Херцеговини представља убедљиво највећу опасност. Без икакве резерве можемо устврдити како највећу опасност по безбедност земље, региона, па чак и Европе, чине џихадисти Исламске државе који су се вратили у БиХ или су се склонили широм европског континента.

Елем, ту морам подсетити на мноштво мојих текстова у којима сам благовремено указивао на погрешност понашања институција спрам ове светски опасне појаве. Већ са првим назнакама потпуног уништења Исламске државе поједини представници наших институција „хвалили“ су се тиме што су десетине (50-60) џихадиста већ дошле у БиХ, те да преговарају са још неких 130 њих око враћања.

Тамо где су се налазили претило им је физичко уништење, па се ваљда чином „хуманизма“ сматрало да им треба сачувати животе и довести их овде. Или, су у питању неки много опаснији пројекти. Но, много проблематичнија је матрица „преговарања“, шта сам критиковао од самог почетка.

Конкретно, као озбиљан проблем истицао сам то што ни трећина џихадиста повратника уопште није процесуирана према важећем закону. Ко је тај који је одлучио да гро злочинаца и терориста „амнестира“ од кривичне одговорности? За чији политички интерес се тако противправно понашао?

Поред тога указивао сам и на лакрдију од „казнене политике“ за оно нешто појединаца који су ипак процесуирани. За ово кривично дело предвиђена је минимална затворска казна од три године, а Тужилаштво БиХ је у свим случајевима склапало нагодбе на годину затвора. Никада нико није грађанима објаснио какве су то „олакшавајуће околности“ нађене, па су казне тако ублажаване. Упитно је колико то уопште можемо назвати казнама.

На следећој равни питао сам где ће пресуђени издржавати казну. Унапред сам тврдио како ће зенички затвор постати простор врбовања нових екстремиста. И већ је објављено како је Билал Боснић у том затвору заврбовао преко тридесет нових селефија. Шта данас рећи?

Но, учињеној ствари „лека нема“ и залуд се данас позивати на моје својевремено алармирање. Зато позабавимо се ми питањима од кључне важности за предстојећа дешавања и опасностима које прете.

На том плану шира јавност од надлежних институција треба затражити податке о томе колико „ратних ветерана“ Исламске државе тренутно борави у БиХ? Колико њих никада није ни процесуирано, ткао и колико је оних осуђених већ издржало „казне“ и данас се слободно креће земљом и иностранством?

Без обзира да ли говоримо о стотину или чак три стотине на простору Сирије и Ирака „утренираних“ терориста и милитаната у сваком случају имамо озбиљну претњу по безбедност земље и даље. Елем, институцијама треба да се познате везе и спреге џихадиста повратника са овдашњом распрострањеном селефијском заједницом.

Дакле, на слободи и без иоле озбиљне контроле имамо „ударну чету“ искусних терориста-повратника каква се ослања на хиљаде инструментализованих и добро организованих верских радикала. Хоћемо ли томе додати и тих 100 000 „ратних ветерана“ на које се позивају Зелене беретке?

Нећемо, јер је у питању тек пуки спин и мантрање једне интересне и ратно-профитерске групације која преувеличава своје чланство. Ипак, не треба занемарити бројне доказе да у тим структурама имамо никад процесуиране ратне злочинце, тако да поједина „удружења“ ипак треба сматрати као потенцијалну опасност. И оно шта је кључно знати јесте чињеница да су сва под пуном контролом Бакира Изетбеговића.

Значи, Изетбеговић Јуниор на једној страни баштини екстремистичке везе свог оца, а и сам је у међувремену остварио контролу над различитим опште-опасним структурама. И ту долазимо до неминовног питања: да ли је Изетбеговић спреман употребити расположиве снаге зарад сопствених интереса и позиционирања? Несумњиво – ЈЕСТЕ!

У том домену ово „рано алармирање“ има за циљ да одреди категорије које су изложене опасности, па у даљем и ред радњи којима ће опасност бити материјализована. Потпуно је погрешно тумачење како је Република Српска, или српски народ уопште, у највећој опасности. Бар у првим корацима дестабилизације.

Безбедносне доктрине су у том погледу врло децидне: прву групацију коју нападају радикални-исламисти увек чини домицилно муслиманско становништво и то увек у функцији „дисциплиновања“ муслимана, наметања шеријатских правила, хомогенизовања по аршинима милитаната и остало. У том смислу тренутно су у опасности грађани Сарајева, Тузле, Бихаћа…

То нас враћа на напред поменути спој интереса Бакира Изетбеговића и описаних исламистичких структура. Нити ће Изетбеговић позицију муслиманског лидера предати тек тако, нити ће џихадистичке и радикално-исламистичке снаге без борбе дозволити да њихов идеолог и заштитник падне са „трона“. У свему томе кључно је знати како се све то заснива на насиљу, а у ужем смислу на теророру и тероризму као матрицама остваривања политичких циљева.

Зашто указујем да се Република Српска неће наћи на удару ових Изетбеговићевих марифетлука? Одлично је њему знано да било какав терористички напад на Српску једино може резултирати хегемонизацијом свеукупне српске заједнице око очувања овог ентитета. А његов интерес је сасвим супротног карактера.

Зато је Бакир Изетбеговић у политички и медијски етер убацио мантре око паравојног организовања у Српској, а потом се мудро извукао и „борбу“ препустио српским квази-политичким елитама и празноглавим „стручњацима“. Притом је пажњу региона и света са реалних опасности од стране њему оданих исламистичких структура преусмерио на имагинарне и непостојеће паравојне структуре Српске.

То одлично одговара његовим намерама да у наредном периоду „мало дисциплинује“ бошњачко-муслиманску провенијенцију којој се већ огадила вишедеценијска аутодеструктивна политика клана Изетбеговића. Баш као што више не желе бити жртве ратнопрофитерских и геполитичких ујдурми клана Клинтонових.

За крај желим истаћи како искрено верујем да унутар бошњачког етноса постоји референтна снага за супротстављање Бакировим злочиначким намерама, али да би и сви ми остали у овој земљи и региону требали искрено помоћи у отклањању опасности. Колико је данас угрожено Сарајево врло брзо биће угрожена Бања Лука или Мостар, тако да је ово у ствари наш заједнички проблем.

Требало би да је ово примарно проблем надлежних институција, али са те стране очигледно не долазе адекватне реакције. У ствари тотално накарадно деловање институција је и продуковало ситуацију на какву нас упозоравају Сједињене Државе, а врло слична упозорења долазе и са стране Русије или Турске. Изгледа да цео свет види боље од наших „стручњака“, које плаћамо да нас штите.

Доиста, како нас „штите“ они које плаћамо за очигледан нерад? На почетку ангажовања наших екстремиста у редовима Исламске државе нису уопште реаговали, кад су се џихадисти нашли пред опасношћу од физичке елиминације наши надристручњаци су их позвали у земљу (ваљда ценећи да ће нам донети нешто доброга!), а данас уопште немамо података о томе са каквим обимом и каквом структуром опасности смо суочени.

Ето устврдих да ће се прва на удару екстремиста наћи бошњачко-муслиманска популација и то управо од структура које делују „у њихово име“. Сад, ко се и даље жели бавити мантрама о паравојном организовању Републике Српске од воље му, али време ће показати истину и утемељеност мојих предвиђања. Баш како данас сведочимо материјализовању бројних проблема на које сам благовремено указивао.

Извор: Блог Борислава Радовановића