Amerika bez para, u očekivanju bankrota

Finansijska godina bez izglasanog budžeta

Najvažniji  događaj nove finansijske godine je u tome, što je zemlja u nju ušla bez državnog budžeta. Razlog je u izuzetno jakim protivrečnostima  u vezi sa osnovnim parametrima federalnog budžeta koje postoje između Kongresa SAD i predsednika države, kao i između demokrata  i republikanaca u samom Kongresu. Nekoliko meseci vrlo oštrih debata se nije završilo uspešno. Budžet nije izglasan ni do danas. Prema zakonu koji je donet još krajem 19.veka, kod donošenja budžeta svaki član budžeta koji se odnosi  na troškove zahteva posebno izglasavanje Kongresa. Bez takvog  odobrenja vlada ne može da potroši ni jedan dolar.

Rad državnih ustanova je od 1.10. zaustavljen na određeno vreme. Predsednik Barak Obama se preko televizije već obratio vojnim licima i civilima koji rade u oružanim snagama zemlje. „Nastavljam da radim s Kongresom, kako bih vas što pre vratio na posao“ – rekao je. Na federalnom nivou, u državnoj službi je zaposlen   2,1 milion ljudi.  Odluka o privremenom prestanku rada federalnih ustanova se direktno tiče 800 hiljada službenika (ima američkih izvora koji govore o cifri od 1 milion zaposlenih), koji se šalju na neplaćeni odmor. Osim ministarstava i ustanova u glavnom gradu(među njima je i Pentagon)   prestaju da rade i neke ustanove na nivou država u sastavu SAD-a i neke strane ambasade. Prekida se prijem novih zahteva za isplatu socijalnog osiguranja, zaustaviće se državna podrška hipotekarnim kreditima i pozajmicama za  mali biznis, biće zatvoreni nacionalni parkovi i muzeji, a policija i vatrogasna služba će se odazivati  samo na hitne pozive. Ukoliko dođe do otezanja sa donošenjem federalnog budžeta može da se desi da prestanu da rade škole. U ovom trenutku, procenjuje se da ima oko 13 miliona nezaposlenih, da pomoć prima 1,7 miliona ljudi (oni koji su registrovani ), ali ukoliko dođe do pomenutog otezanja sa budžetom  i oni mogu da ostanu bez državne pomoći.

Ukidaju se socijalni troškovi, državna zaduženost raste

Kamen spoticanja za prihvatanje novog budžeta je uporno suprotstavljanje konzervativaca sa Kapitola izvođenju reforme zdravstvenog sistema, koju je još 2009. započeo Barak Obama . Koristeći zgodan trenutak (oslanjajući se na demokratsku većinu u Kongresu)  Obama je 2010.godine uspeo  da preko zakonodavaca „progura“ osnovne stavove te reforme. Međutim, posle toga je proces zakočen, republikanci su preduzeli ukupno četrdesetak pokušaja da ga blokiraju. Zahvaljujući upornosti kojoj se može   zavideti, Obamina administracija  prilično energično i dalje uspeva da saseca ostale članove federalnog budžeta koji se odnose na socijalnu sferu. Na primer, federalna vlada je pre nekoliko godina na sebe preuzela obaveze da finansijski podržava jedan  broj gradova koji su bankrotirali. U poslednje dve godine Vašington je počeo da odbacuje te obaveze i tako je osudio više gradova na tiho umiranje. Prema procenama, danas u Americi 250 nekada vrlo jakih gradova tavori kao „gradovi-duhovi“. Obamina administracija pronalazi uporno sve novije i novije načine da štedi na socijalnim troškovima. Recimo samo, da je odavno prošlo vreme kada se pomoć nezaposlenima davala skoro automatski. Danas se pojavljuju novi i sve složeniji uslovi da bi se do takve pomoći došlo. Jedan od pravaca  „optimizacije“ socijalnih troškova je širenje pomoći u prehrambenim  proizvodima preko kupona (kartica)  onima koji nemaju ništa i siromašnim slojevima stanovništva. Ispada  mnogo jeftinije nego ukoliko se pruža pomoć u novcu. Program pomoći u hrani u Americi postoji već 40 godina, ali su srazmere njegovog korišćenja pre izbijanja finansijske krize bile prilično skromne. U jeku krize (2008.) pomoć je primalo 28 miliona Amerikanaca. U oktobru 2012. kartice za hranu je posedovalo već 47,7 miliona stanovnika SAD. Stvorena socijalna situacija je čak nazvana „porcijaški kapitalizam“ . Prema preliminarnim podacima prvi put u pet godina će, zahvaljujući izuzetno oštrim merama ekonomije, federalni budžet SAD biti ispunjen uz deficit koji će biti manji od 1 biliona dolara. Konkretno, radi se o iznosu od 845 milijardi dolara ili 5,3% BDP-a. Naravno da će Vašington to da predstavi kao svoju pobedu. Međutim, relativni nivo deficita budžeta SAD ostaje izuzetno visok čak i u odnosu na zemlje Evropske unije zajedno sa njihovom dužničkom i finansijskom krizom. I tako, u finansijskoj godini koja je upravo završena, državna zaduženost SAD se popela bezmalo   na bilion dolara. A to Americi donosi još jedan vrlo ozbiljan problem.

U Vašingtonu će oktobar biti vreo

Americi preti  bankrot, i to u najskorijoj budućnosti!  Ministar finansija Džejkob Li je upozorio da će 17. oktobra SAD da se nađu uz sam  plafon državne zaduženosti, a to znači da će, ukoliko se ne preduzmu  vanredne mere, državna kasa ostati prazna… „Ukoliko vlada, na kraju krajeva, ispadne nesposobna da plati sve svoje račune, rezultati mogu da budu katastrofalni“ – tvrdi ministar i poziva kongresmene da „brzo rade kako bi se podigao dozvoljeni  limit  za zaduženje  nacije“.

Sada taj limit iznosi 16,7 biliona dolara. Administracija SAD već duže vreme  pokušava da natera zakonodavca da podigne letvicu dozvoljene državne zaduženosti. Međutim, protiv te inicijative je vrlo oštro istupila republikanska opozicija, koja predlaže da, umesto da se podigne plafon dozvoljene zaduženosti, treba da se smanje troškovi budžeta, pre svih drugih oni koji se odnose upravo na  program medicinske pomoći, koji je svojevremeno inicirao predsednik Obama (mnogi smatraju da je upravo taj program doprineo da Obama pobedi na predsedničkim izborima).  Konkretno, republikanci tvrde da je veliki deo stanovništva Sjedinjenih Država nezadovoljan brzinom kojom se taj program uvodi.

Ima političara, ekonomista i biznismena koji su prilično mirno prihvatili  upozorenje ministra finansija. Oni su već navikli na vašingtonsku predstavu koja se zove „Očekujući bankrotiranje“. Predstava se svaki put završava istom scenom pod nazivom „dizanje plafona  zaduženosti“. Od 1960. godine je vršeno 78 preispitivanja državne zaduženosti. Pre dve godine je došlo do izuzetno značajnog događaja: limit zaduženosti i dug vlade SAD je preskočio letvicu od 100% BDP-a. u ovom trenutku relativni nivo zaduženosti SAD iznosi već 103% BDP-a. U većini zemalja Evropske unije  relativni nivo državne zaduženosti je ispod 100%  BDP-a, ali mediji i MMF sve vreme govore da upravo Evropa preživljava izuzetno jaku dužničku krizu, a Amerika je, kao, „izvan sumnje“. Međutim, svake godine postaje sve komplikovanije   kamufliranje  jadnog finansijskog položaja najjače zemlje Zapada. Najveće svetske agencije za određivanje rejtinga, koje su žestoko i pravilno kritikovane zato što nisu prikazivale stvarnu situaciju  svetske ekonomije  i međunarodnih finansija  (što je doprinelo razvoju svetske finansijske krize), danas su prinuđene da objektivnije procenjuju finansijsko stanje SAD-a. 2011.godine u Kongresu SAD se razgoreo jedan od mnogih sporova između demokrata i republikanaca u vezi sa preispitivanjem plafona državnih pozajmica, a pri tom su obe partije izbacile na dan  mnogo prljavog veša koji je pokazao koliko je položaj Amerike postao jadan. Rejting-agencije nisu mogle ništa. Prvi put otkako postoje SAD snizile su kreditni rejting zemlje sa maksimalnog nivoa „AAA“  na „AA+“. Početkom avgusta 2011. Amerika se našla na korak od bankrotstva (to bankrotiranje, istina, više vole da nazivaju „tehničkim“). 12 sati pre nego što je objavljen bankrot kongresmeni su na volšeban način uspeli da dobiju saglasnost o dizanju plafona, i to odmah za 2,5 biliona dolara. Važno je da je kompromis postignut tek kada  je postignut dogovor sa Obamom koji je obećao da će smanjiti troškove budžeta za 2 biliona dolara.

Međutim, tako velikodušan postupak  je potrajao  samo dve godine. Obama izuzetno hitno mora da opet podigne plafon za pozajmice. Republikanci će ponovo da podsete Obamu da nije ispunio obećanje koje je dao 2011.godine, a koje  se odnosilo na smanjenje budžetskih troškova. Eksperti  su skoro sigurni da će u oktobru rejting Amerike opet da se spusti, a to bi već bili stvarni gubici za državu i privatni biznis, jer rejting utiče na nivo  kamatnih stopa i tržišnu vrednost  finansijskih instrumenata (u koje spadaju i obveznice državne blagajne). Treba da se očekuje da predstava u Kongresu u oktobru 2013.godine  bude bar onoliko uzbudljiva, koliko je to bila ona iz 2011.g.

Izvor: Fond Strateške kulture