Antivirusni program rekonstrukcije Vlade Srbije

”Ko je virus Trojanac” u vladi Srbije ?

Kabinet Ivice Dačića trajaće još najmanje devet meseci, do godinu dana, odnosno, do odluke o dobijanju datuma za početak pregovora za prijem u Evropsku uniju. Zapadni saveznici podržavaju Aleksandra Vučića i Ivicu Dačića, što znači da priča u vezi sa izborima neće još neko vreme biti aktuelna.

Rekonstrukcija vlade je nova politička konstrukcija, koja bi trebalo da „dopuni“, odnosno implementira u akcioni plan vlade Briselski sporazum i sve procese koje Srbija treba da realizuje do početka 2014. godine. Rekonstrukcija vlade polazi od političkih premisa vladajuće koalicije, tj. jasno zacrtane državne politike ka Evropskoj uniji.

Politički „višak“ u vladi mogu biti sve one partije koje se ne uklapaju u „ram“ Vučića i Dačića. Istovremeno, rekonstrucija vlade predstavlja i svojevrsno „provetravanje“ kadrova, uz pojačanje političke dinamike u sklopu real-političkih okolnosti. Nema sumnje da će iz Vlade Srbije izaći svi oni koji na bilo koji način narušavaju kompetencije vladajućih partija.

Ujedinjeni regioni Srbije su najbenigniji u „provetravanju“ vlade, jer ne predstavljaju „granični slučaj“ za poslaničku većinu, niti su presudni za budućnost vlade. To, naravno, ne znači da će Mlađan Dinkić i njegova partijska elita otići iz vlade „savijenog repa“. U ovakvoj situaciji treba očekivati da su Dinkićevi politički „apetiti“ porasli, ali da to SNS i SPS neće moći tako lako da „svare“. Bilo kako bilo, rekonstruisana vlada suočiće se narednih meseci sa nizom krupnih pitanja i problema koji su od životne važnosti za građane Srbije. Pre svega, treba očekivati da će doći do dodatnog siromašenja građana, do povećanja stope nezaposlenosti i korupcije. Investicije kako domaćeg, tako i stranog kapitala neće porasti, a stvoriće se i dodatni problemi u javnom sektoru.

Pored toga, Vlada Srbije je ophrvana veoma teškim dijalogom sa Srbima koji žive na severu Kosova, ali i sa svim obavezama koje treba ispuniti po Briselskom sporazumu. Ako se tu doda i najavljeno poskupljenje struje koja se ugrađuje u cene proizvoda, ali i inflaciju, jasno je da je vlada Ivice Dačića na teškim mukama. Ukoliko EU i/ili MMF ne priteknu u pomoć Srbiji i ne pruže joj podršku oko pokretanja privrede, uz dodatnu investicionu „infuziju“, sadašnja vlada će se početkom 2014. godine naći pred teškim izazovima opstanka.

Pored toga, vlada Ivice Dačića mora i da pregura „dečije bolesti“ levičarenja i oblika međusobnih konfrontacija na bazi zaštite političke oligarhije na vlasti. Danas je Srbija na teškom ispitu. Ukoliko političko vođstvo bude iznad parcijalnih interesa partija na vlasti, postoje šanse da im građani i nadalje poklanjaju svoje poverenje. Ispravno misli prof. Miodrag Zec kada kaže da su“ partije pojele državu“. Partije na vlasti već dve decenije jedu supstancu države i građana, na način da štite svoje parcijalne interese u vlasti sa preko 30 000 ljudi koji čine vlast partija, od opština do republičkih institucija.

Sve dosadašnje vlade vršile su rekonstrukcije da bi se bavile samim sobom i tako dobijale podršku javnosti. Između moći partija i rekonstrukcija krila se po pravilu nesposobnost vlada i njenih ministara da krenu u temeljne reforme države i javne uprave, i da ograniče moć partijskog aparata i državnih struktura nad građanima. Umesto snage građanske inicijative slede partijske i liderske borbe.

Rekonstrukcija sadašnje vlade je zbir „trulih kompromisa“ i „politička kozmetika“, a ne stvarne namere za promene. Lidere stranaka u vlasti većim zahvatima u vlasti u svojim partijama koji podrazumevaju smene nesposobnih i pogrešno postavljenih na funkcije, kao i onih sklonih korupciji i aferama mogu to tretirati kao slabosti partije i stvaranju partijskog nezadovoljstva koji vodi političkim borbama u stranakama i preletima u druge partije. Stranke i dalje u vršenju vlasti u Srbiji javne funkcije tretiraju koa svoj feud ili politički plen. To se najbolje može videti po PUPS-u, članici koalcije oko SPS-PUPS-JS.

Otac Jovan Krkobabić je potpredsednik vlade Srbije i „siva eminencija“ kontrole PIO fonda koji je trećina ili četvrtina budžeta Srbije. Sin Milan Krkobabić je poslanik i direktor Pošte Srbije preko kojih idu penzije PIO Fonda i „gospodar“ živog novca kao stvarne moći u Srbiji. Upravo se preko mini partije kao što je PUPS, koji sam nemože da dobaci ni dva do tri odsto biračkog tela krije visoka koncentracija moći i uticaja.

Slično je i sa URS-om, bivšim G-17 plus, koji suvereno vlada finasijama, ekonomijom i privredom Srbije od 2000.godine u različitim formama. Ako sve to sklopimo kao politički „mozaik“ dobijamo zastrašujuću sliku o partijskoj moći u Srbiji, pred građanima i njihovim pravima i slobodama. Svaka partija u vlasti od lokalne do republičke dobija po nešto „kolača“, a građanima ostaje samo da iz kontejnera vade ostatke partijske grabljivosti.

Izvor: Vidovdan