Багателна распродаја Србије уочи Видовдана 2013

За колико је купљена власт у Србији

Све владе у Србији од 2001. године до данас раде у корист штете својих грађана и националних интереса, а за рад моћи владајућих олигархија и страних интереса у Србији. Србија има око 30 одсто незапослених, око 30-40 одсто „сиве економије“, има 90 богатих „тешких“ око 11 милијарди долара и сваки грађанин Србије има дуг око 800 долара и повратак на 1989 годину тек 2022. године. Све је ово повезано са алвавошћу власти, губитком државне и политичке одговорности и сиромашењу нације.

Политчке олигархије од 2000. године су се „продавале“ страним интересима и богатим појединцима који владају Србијом. Колико је коштао пад Милошевића? О овоме је говорио Тим Маршал, аутор књиге „Игра сенки”. Тим Маршал  је  својевремено за „Недељни телеграф“ казао : “То није никаква тајна, довољно је видети документа америчког Конгреса. Идеја да ја тврдим да је опозиција добила или узела 60 милиона долара је – погрешна! То је укупна сума која је потрошена у Србији, на пример, за штампање материјала, за обуку, тренинг. У креирању Отпора, на пример, директно је учествовао амерички пуковник, који их је у Мађарској снабдевао свим и свачим, а понајвише парама.

Било је кеш исплата. Не могу да баратам именима људи из америчке тајне службе ЦИА или британске МИ 6 који су радили у Србији, из разумљивих разлога. Но, ко је и како потрошио 60 милиона долара помоћи за рушење Милошевића. ”Пад Слободана Милошевића и његове “политичке машине” дакле је мањи од 100 милиона долара у 2000. години што јасно указује да је олигархија која је дошла на власт октобра 2000. године била “на руке исплаћена” за промену власти. Милошевић је оборен с власти и касније на Видовдан 2001. године испоручен Хашком трибуналу без икаквих међународних гаранција за стабилност Србије и темељну економску обнову по моделу Маршаловог плана.

Све је изведено “превратнички” и без гаранција. Преврат у Србији био је под окриљем тајних служби и тајних фондова без основа у међународном праву па је тешко било да се рачуна на веће обавезе финансијера преврата према Србији. Тако је власт ДОС-а багателно извршила стратешке послове за САД и НАТО уз даљи притисак на Србију у свим следећим владама до данас. Превратничка екипа уочи доласка ДОС-а на власт Експертске групе Г 17 је 1999. и 2000. године проценила да су штете од НАТО агресије на Србију-СРЈ око 30 милијарди долара док је државна комисија СРЈ проценила штету од око 100 милијарди долара. Ипак је НАТО и САД али и ЕУ прихватила штету од 30 милијарди долара као реалистичну.

Донације као милостиња после „Милосрдног анђела“

Подаци говоре да је Србија од 2001. до 2011. године од  од Европске уније (ЕУ) добила 3,6 милијарде евра бесповратне помоћи по мишљењу тадашњег потпредседника Владе Србије Божидар Ђелић. САД дале 810 милиона долара Амбасадорка Сједињених Америчких Држава (САД) у Србији Мери Ворлик својевремено казала је да њена земља подржава Србију у настојањима да испуни услове за пријем у ЕУ и додала да да су САД друге на листи појединачних земаља, са уложених 810 милиона долара у Србију. Новчане донације уплаћене на рачун Народне банке Србије (НБС) у корист државних органа и организација у Србији од 2000. године до краја марта 2011. износиле су 634,7 милиона долара. Новији податак је да је Србија од ЕУ добила 4,8 милијарди бесповратне помоћи  што је равно социјалном одржању нације и финансирању власти уз услове

Да би се показали као пријатељи Србије моћне државе су Србији пружиле „милостињу“ уз стратегију задуживања код ММФ, Светске банке. Најбогатије донације, скоро 660 милиона евра, стигло је у 2001., док ове године та цифра износи 460 милиона евра. Највише помоћи ЕУ, више од пола милијарде евра, дато је за енергетику, односно за ремонте електрана у Србији, као и за здравство, за које је стигла помоћ од више од 100 милиона евра. ЕУ по величини донација прате САД – 612 милиона евра од 2000. године, Немачка – скоро 300 милона евра, Италија – 195 милиона евра, Шведска – 169 милиона евра, Норвешка – 140 милиона евра и Швајцарска – 122 милиона евра.

Инвестиције за окупацију Србије

У периоду 2001-2011. године укупне стране директне инвестиције (СДИ) у Србији износиле су око 17 милијарди евра (или око 15 милијарди нето), од чега је око 40% инвестирано у процесу приватизације привреде и сектора финансија. Наведени износ ни издалека није било довољан за видљив опоравак привреде, посебно индустрије, јер је око 35% укупног прилива СДИ било усмерено у секторе неразменљивих добара и услуга, а само око 15% укупних СДИ биле су тзв. гринфилд инвестиције. Када се саберу донације из САД и ЕУ и укупне стране инвестиције у Србији од 2001-2011. године може се рећи да је цифра око 22 милијарде евра, што је за око осам милијарди евера мање него по процени Г 17 плус око НАТО разарања Србије, или за 4,5 пута мање него по државним проценама. Циљ „спаситеља„ из САД и ЕУ био је задуживање државе. По статистици Министарства финансија јавни дуг Србије је у априлу 2013. износио је 19,08 милијарди евра.

„Багателизација“ Косова за добијање датума ЕУ

Ако сада све то повежемо онда су НАТО и САД али и ЕУ добро прошле у Србији са властима од 2000.године до данас уз далео мањи трошак него што су утрошили у војној операцији „Милосрдни анђео“. Мека моћ окупације и протектората САД, ЕУ и НАТО над Србијом је далеко јефтинија и ефикаснија од „тврде моћи“, односно од војне интервенције. НАТО је прогласио воју акцију према Србији као „хуманитарну интервенцију“ а приликом обнове Србије деловао је ка „хуманитарна мисија“.

Садашња влада Србије у борби за датум за ЕУ, а у континуитету са пређашњом владом решила је да поништи резолуцију 1244 СБУН и да се стратешки одрекне својих гео-економских и националних интереса на Косову и Метохији и посебно на северу Косова. Зоран Милинковић у својој студији КОСОВО – Концесија као решење за спор каже: Да би одвајањем Косова и Метохије, Србија само на основу резерви угља лигнита остала без 400 милијарди евра. Резерве лигнита на Косову су пете по величини у свету и чини их око 15 милијарди тона што је 75 одсто укупних резерви тог угља у Србији. Без тих косовских резерви, Србија би већ половином XXI века свој енергетски развој морала да заснива на увозу.

Резерве цинка и олова су око 46 милиона тона, а магнезита осам милиона, што се процењује на 8 милијарди, док резерве боксита премашују 1,6 милиона тона. Значајни су и извори воде, богата лежишта геотермалне енергије, као и око 580.000 хектара пољопривредног земљишта. У власништву Срба и Србије је 58 одсто непокретности на Космету, где је узурпирано милион катастарских парцела обрадивог земљишта, ливада и шума вредних 50 милијарди евра, а имовина 1.358 српских предузећа процењује се на више од 1,5 милијарди долара. Вредност укупне непокретности друштвених и јавних предузећа на Косову и Метохији, на коју право полаже држава Србија, износи око 220 милијарди долара”. Дакле Србија се одриче десетина милијарди долара својих интереса зарад добијања или чекања на датум за ЕУ и добијања не више од неколико стотина милиона из приступних фондова ЕУ у наредним годинама.

Данас међу активним политичарима који су били на “донацијама” страних влада за рушење Милошевића су Чедомир Јовановић лидер ЛДП, мр Млађен Динкић лидер УРС-а, Вук Драшковић лидер СПО. Значајан део је у ДС али они су сада део опозиције и један број НВО. Сада се ради на перфидном подржавању политiчара садашње власти да обаве важне послове око Косова и Метохије и добију подршку за даљу власт уз симболично економско присуство у Србији.

Извор: Видовдан