Самит великих у Санкт-Петербургу

Самит челника држава-чланова Велике двадесеторице одржаће се 5-6 септембра 2013. године у Константиновском дворцу у Санкт-Петербургу. Дворац се налази недалеко од аеродрома Пулково и одговара свим захтевима безбедности.

Велика двадесеторица уједињује 19 највећих националних светских економија и ЕУ. Укупно земље-чланице производе 90 одсто светског бруто-производа и остварују 80 одсто светске трговине. Русија ће бити председавајући у том удружењу све до децембра 2013. године. Тек онда ће председништво у Двадесеторици прећи Аустралији.

Крајем 1990-их година је постало очигледно: узајамне везе економија су толико велике да одлуке које се усвајају у оквиру посебних јурисдикција не могу а да не утичу на темпо развоја свих других економија. Ради координације тих процеса је био основан клуб G20, који уједињује две десетине највећих економија света.

Он је настао на природан начин у правцу који је најосетљивији на промене у глобалној политичкој и економској конјунктури, а то је финансијски сегмент. Првих година Двадесеторица је била форум за обичне размене мишљења министара финансија и управника централних банака. Међутим, ситуација се променила када је почела глобална финансијска криза. Тада су политичари одлучили да искористе механизам Двадесеторице. Тако је она постала клуб шефова држава.

У 2009. години на трећем самиту G20 у Питсбургу донета је одлука о јачању сталног статуса формата Двадесеторице и признавању да је она главна за решавање проблема светске економије и међународног валутно-финансијског система. Та одлука била је оправдана – најнижи ниво кризе био је савладан доста брзо.

Почела је реформа ММФ. Биле су усвојене мере повезане с решавањем проблема који су проузроковали глобалну кризу. То су проблеми финасијског регулисања тржишта, који су постали глобални. Био је преформатиран Савет финансијске стабилности, тачније речено, Форум финансијске стабилности, који је паралелно постојао у Двадесеторици. Он се претворио у Савет финансијске стабилности.

Треба приметити да је Русија први пут постала председадавајући G20 у сложено време – како у економском, тако и у геополитичком смислу. Главни проблем је тражење путева изласка из глобалне рецесије и неизбежна прерасподела сфера утицаја између основних играча. Русија има шта да каже по оба та повода. Руковођење G20 даје Русији јединствену шансу да предложи свету своју стратегију борбе са светском финансијском кризом и да постане један од твораца посткризне реалности.

Главни циљ је да се мотивишу лидери најутицајнијег међународног клуба да разраде систем мера који стимулише економски раст и стварање радних места на планети. То је веома сложен задатак. Јер док не буде замењен савремени економски модел, изграђен на стимулисању животног нивоа на рачун раста дугова, стварати нова радна места једва да ће бити могуће.

Данас управо Русија има више него сви претпоставке да постане морални лидер за значајан део света. Јер земље Запада, најверовaтније, не могу да реше постављене пред њих економске проблеме – сувише велики су улози њихових елита у умирући модел. А Русија, у крајњој инстанци, теоретски може да предложи човечанству алтернативне економске приступе и принципијелно другачији историјски пројект.

Такав развој догађаја потпуно је допустив. Јер ауторитет Русије – уопште не последњег члана светске заједнице – омогућава јој да рачуна на пажњу према њеним предлозима од стране водећих држава планете. И више од тога, не искључује се, да за време председавања Русије улога Велике двадесеторице у светској економији суштински порасте. Већ сада воде се преговори о томе да се G20 претвори у реални орган управљања.

Врло је важно да је Русија добила могућност да формира сопствени дневни ред сусрета G20. Она је изабрала два кључна питања за разматрање: о инвестицијама и њиховом претварању у фактор одрживог развоја и о новим приступима државном дугу, о новим критеријумима оцене дуговне одрживости. Безусловно, то нису једина питања. G20 интересује широк круг проблема. У целини, појављује се приступ реформисању светског валутно-финансијског система, неким другим питањима глобалног регулисања. То је врло важно у савременом немирном свету с оштро нараслим претњама различите врсте, како у економској, тако и у политичкој сфери.

На предстојећем самиту Велике двадесеторице биће сведени резултати делатности у сфери финансија, економског раста и развоја сарадње. Сада се припрема нови програм деловања за период 2014-2016 године, који треба да буде фокусиран на безбедности хране, финансирању инфраструктурних пројеката, повишењу нивоа финансијске писмености становништва.

Финансирање инвестиција и проблематика дугова су традиционалне теме Двадесеторице. Шта би могло да замени банкарске кредите, који су дуго били основа финансирања инвестиционих процеса? У вези с прекомерним кредитирањем зајмопримаца и проблемима биланса у самим банкама тај извор финансирања инвестиција за извесно време био је затворен. Задатак Двадесеторице је да нађе његову алтернативу. Истовремено ће се Русија бавити у Двадесеторици реформисањем светске финансијске архитектуре. Основа светског финансијског система ће и даље бити ММФ и резервне валуте (долар и евро). Међутим, облик финансијског система мора да буде промењен.

Реч је пре свега о томе да се у ММФ променио однос гласова међу индустријски развијеним земљама и земљама где се тек формирају тржишта. То је тежак процес. Долази до преноса квота од развијених земаља на земље у развоју. У години председништва Русије потребно је решити два системска задатка. Први је да се постигне консензус у формули која омогућује да се одреди квота. Друго, треба да се постигне ревизија расподеле тих квота, повезавши оба решења трећим решењем, наиме – повећањем самог износа тих квота или количине новца који земље-чланице предају ММФ као свој допринос.

У Петербурге лидери земаља Групе двадесеторице размотриће резултате рада у сфери противдејства корупцији. На самиту ће се разматрати иницијативе Русије у тој сфери – на пример, борба с корупцијом при спровођењу великих међународних спортских догађаја, при спровођењу приватизације и др. Осим тога, Велика двадесеторица ће размотрити тему избегавања пореза кроз офшоре.

Данас Москва заузима јаке позиције на спољнополитичкој сцени. Она председава у Двадесеторици и намерава да предлаже убудуће разне варијанте програма светског развоја, како би он протицао по праведнијим законима и нормама. Транспарентнији и праведнији услови које предлаже Русија чине је ненамераваним лидером земаља које осећају притисак од стране ЕУ и САД.

У условима, када водеће западне економије преживљавају велике проблеме, Русија има већи утицај, тим пре што иступа као председавајући не сама, већ и у име земаља БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка) – највећих економија савременог света у расту, које у знатној мери одређују темпо светског економског раста. Специфичност руског самита биће редовни самит БРИКС, јер 5 тих земаља су чланице Двадесеторице.

Слично неформално лидерство не значи да Русија спроводи конфронтациону политику у погледу Запада и неких других региона с којима има противречности. Наравно, односи Москве с низом западних престоница не могу се назвати ведрим. Нерешеност проблема ЕвроПРО, традиционалне изјаве о томе да Русија не поштује демократске слободе, као и усвајање такозваног акта Магнитског тешко да ће допринети узајамном разумевању. Принципијални став Москве у погледу недопустивости спољног мешања у унутрашњу кризу, а сагласност с правом Ирана на сопствени цивилни нуклеарни програм такође ствара извесни антагонизам са Западом. Ипак не зна се шта би било са Сиријом, када би Русија заузела блажи став. Примери Либије, Ирака и других земаља којима су под измишљеним изговорима покушали да донесу демократију на бајонетима, још су свежи у сећању.

Данас Москва реализује политику прагматичних односа с партнерима, засновану на узајамном поштовању и поверењу. Активни интеграциони процеси на постсовјетском простору доказали су оправданост таквог прилаза.

Ближе иностранство је приоритет спољне политике Русије. То није имитација, већ реална спољнополитичка стратегија у односима с онима који су за то спремни и схватају корист по себе. Царински савез је постао реалност, постоји помак ка Евроазијском савезу. Председавање у Великој двадесеторици помаже да се учврсте ти позитивни процеси.

Извор: Видовдан