Balkan i geopolitičko prebrojavanje na liniji vatre

Kada je početkom godine (25. februar), američki državni sekretar Džon Keri pojasnio situaciju na Zapadnom Balkanu, povodom uzavrelih bilateralnih odnosa Vašingtona i Moskve, bez zadrške je rekao da se „Srbija, Crna Gora, Kosovo, Makedonija“ nalaze na liniji vatre. Naravno, spisak zemalja preko kojih će se kasnije odmeravati snaga i uticaj dva nepomirljivo suprostavljena sveta, nije bio konačan. Iako, kada je reč o Zapadnom Balkanu vrlo jasan. Na ovoj mapi Srbija i srpski narod predstavljaju najveću prepreku uspostavljanja zapadno-balkanskog poretka. Razlog, verujemo, ne treba detaljnije obrazlagati, već je samo dovoljno reći Rusija. Stoga, svedočimo finalizaciji „rešavanja“ srpskog pitanja i usput definisanja proameričkih saveznika kako na Balkanu, tako i šire. Upravo zbog postavljenog geopolitičkog fronta i uspostavljanja linije vatre između SAD i Ruske Federacije.

Kada u ovaj kontekst postavimo rezolucije o Srebrenici pred Savetom Bezbednosti Ujedinjenih nacija, Evropskog parlamenta i američkog Kongresa; tome dodamo posete: Angele Merkel, Federike Mogerini i Viktorije Nuland regionu, dobijemo finalizaciju projekta koji bi trebalo da utemelji poredak Zapadnog Balkana po premeru američke spoljne politike. Dakle, uz osnaživanje albanskog faktora, minimiziranje srpskog i redefinisanje Dejtonskog sporazuma koji pretpostavlja demontažu Republike Srpske. Makar, kako je danas prepoznajemo po čvrstom stavu Milorada Dodika koji opstanak Srpske vidi kroz podršku i zaštitu Rusije i Srbije.

Zato je Britanija odlučila da sponzoriše rezoluciju koja i u svom sedmom „pakovanju“ nije mogla da izbegne ruski veto. Očekivano od Britanije, koja tradicionalno drži konstantu kada je reč o srpskom pitanju i sumnjamo da je ovaj stav bilo koga iznenadio. Kao što je bilo za očekivati da Rusija uloži veto, upravo zbog konstante svoje spoljne politike kada je reč o srpskom narodu. S obzirom da je sve bilo i jasno i očekivano, šta je onda bio smisao samog političkog manevra Velike Britanije? I, zašto sada ovakav politički potez?

Prvo, Americi se žuri da „reši“ pitanje Zapadnog Balkana, jer na „dnevni red“ dolaze događaji koji će predstavljati epilog sukoba Vašingtona i Moskve. Drugo, za (pro)američke saveznike na Starom kontinentu, posebno posle odluke da se Amerika snažnije (ponovo) angažuje na Balkanu, prvi zadatak bio je da kristalno jasno definišu odnose u regionu. Odnosno i posebno, da konačno utvrde na kojoj je strani zvanična srpska elita jer politika „i Istok i Zapad“ za ratni pohod SAD, naprosto nije prihvatljiva i to smo videli na primeru Ukrajine. I pored javnog definisanja spoljnopolitičkog prioriteta zvaničnog Beograda, kakav je „članstvo u EU“, sada je (valjda) vidljivo da Vašington nije bio uveren da je politička elita u Srbiji dovoljno dobro i iskreno razumela šta taj prioritet znači. Nekada se pristup EUropskom bloku merio stepenom kontinuiranog otpisivanja dela srpske teritorije-Kosova i Metohije. S, obzirom da je Kosovo „rešeno“ kako smo čuli od nemačke kancelarke jer je „Beograd spreman na velike kompromise“, danas je tome prirodat i novi set (javno neizgovorenih) „pitanja“. Jedno od najvažnijih je odnos prema Ruskoj Federaciji.

Pokušaji da se Srbija „privoli“ da uvede sankcije Rusiji propali su makar u intezitetu kakav se očekivao od tradicionalnog saveznika velike sile Istoka. Upravo tada je stavljeno do znanja da Srbija mora, iako tek kandidat za članstvo, da usaglasi spoljnu politiku s EU blokom. To je bukvalno značilo da okrene leđa Rusiji i svrsta se na stranu arhitekata novog Hladnog rata. Idealna prilika za skeniranje odlučnosti zvaničnog Beograda da sledi „smernice“ američke filijale-Brisela bila je tema Srebrenica. Jednim udarcem, zamislio je Vašington, trebalo je disciplinovati, „mušice“ sa Balkana: Srbiju i Srpsku.

I, taj udarac je stigao. Političko zakucavanje, očekivano nije prošlo u Savetu Bezbednosti ali je po hitnom postupku prošlo pred Evropskim parlamentom (EP) i američkim Kongresom, iako je EP koliko prethodne nedelje odustao od rezolucije. Obe institucije time su jasno stavile do znanja svoju političku agendu i odnos prema srpskom pitanju. Rezolucije osuđuju „najstrašniji zločin posle Drugog svetskog rata“[i] definisan presudama Tribunala u Hagu i Međunarodnog suda pravde kao „genocid“. Pritom, ne bez značaja je pomenuti i da su u tekst rezolucije ubačena dva amandmana predlagača rezolucije Ivana Jakovčića poslanika EP iz Hrvatske, kojima se „osuđuje rusko stavljanje veta na britansku rezolucijju o Srebrenici u SBUN“[ii] a iz finalne verzije teksta je, izbačen zahtev poslaničke grupe narodnjaka da se za učešće u „genocidu okrive i neregularne policijske snage koje su na bosansku teritoriju ušle iz Srbije“[iii]. Jedan od retkih glasova van ugovorene političke „linije“ bio je slovački poslanik sa krajnje levice Miroslav Ransdorf, koji je za „rat u BiH okrivio SAD a za srebreničku tragediju komandanta bosanskih snaga Nasera Orića“[iv].

Tako je tema: Srebrenica pokazala odnose i pozicije kako na Zapadnom Balkanu tako i u samoj EUropi na frontu sukoba Vašingtona i Moskve. Uostalom, tome i služe političke „teme“ koje se prethodno osmisle, provedu i onda po potrebi (po)stave na dnevni red. I to je bio jedini politički motiv sponzorisane rezolucije koji je trebalo da pokaže raspoloživi arsenal za sledeće projektovane krize niskog i srednjeg inteziteta. U tome se donekle i uspelo. Donekle, samo iz razloga što u vremenu vrtoglavig političkih zemljotresa niko ne može da garantuje da sadašnji saveznici neće postati sutrašnji suparnici.

U našem slučaju, kada je reč o turbuletnoj perspektivi koja je više nego sigurna nije najjasnije da li će krize inicirati, sve češće medijski najavljivani teroristički napadi ili već neki drugi pogodni socijalni ili građanski „materijal“. Uostalom, (pre)poznajući svu agresivnost ostvarivanja američkih spoljnopolitičkih ciljeva, a posle geopolitičkog prebrojavanja saveznika u „poslu“ do odbrojavanja nas dele sve kraće vremenske jedinice za realizaciju događaja za koje smo mislili da smo ostavili iza sebe.

__________________________________

[i]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=07&dd=09&nav_category=11&nav_id=1013659

[ii] isto

[iii] isto

[iv] isto

Izvor: Fond Strateške Kulture