Bezbednosni propusti i teroristički napad na Vučića

U tekstu „Srebrenički napad na premijera Vučića kao čin terorizma“ objasnio sam na čemu temeljim stav kako je predmetni događaj pogrešno kvalifikovati kao ubistvo u pokušaju. U pitanju je perfidno osmišljen i izveden teroristički napad u geopolitičkim okolnostima kakve sam objasnio u tekstu „Srebrenica od posledice do sredstva“ (1). Zbog obima teksta neću se zadržavati na različitim pitanjima etioloških aspekata napada pojašnjenim u ranijim tekstovima.

Samo dan pre terorističkog napada na premijera Aleksandra Vučića ministar policije Dragan Lukač obavestio je javnost kako su preduzete sve neophodne mere da skup prođe u najboljem redu, te kako isključuje mogućnost incidenata. Pri tome se pohvalio kako MUP Srpske u obezbeđenju skupa učestvuje kao subjekt međupolicijskog tima na nivou države, ali i kroz štab formiran u okviru ministarstva kojim rukovodi. Koliko se njegova procena pokazala kvalitetnom i profesionalno utemeljenom najbolje pokazuje činjenica da su jedan premijer i jedan predsednik države (Borut Pahor) bili podvrgnuti „kamenovanju“ kao najtežem obliku smrtne kazne po šerijatskom pravu.

Loša bezbednosna procena je dovela do toga da je više radikalno-muslimanskih ekstremističkih grupa iz Sandžaka, Sarajeva i drugih krajeva došlo na memorijalni skup i bez poteškoća realizovalo svoj naum. Svi ti ekstremisti prevozili su se teritorijom Republike Srpske i prošli pored naše policije. Takve ekstremističke i vandalske grupe zaustavljaju se daleko od odredišta i pod policijskom pratnjom vraćaju u svoja prebivališta. To su esencijalne radnje predupređivanja ili prevencije nasilja na skupovima visokog rizika za kakve izgleda da u MUP-u Republike Srpske još uvek nisu čuli.

Kad već predmetne nasilničke grupe nisu blagovremeno eliminisane, dolazimo do pitanja: kako im je omogućen ulazak u prostor održavanja skupa? MUP RS-e je činio „spoljni prsten“ obezbeđenja i direktno je odgovoran za nedvosmislen propust u vidu omogućavanja ekstremistima da ostvare svoje namere unutar memorijalnog centra.

No, time se ne završava niz propusta koji su direktno doveli do životnog ugrožavanja štićenih ličnosti. Prema izjavama samog premijera Vučića vidljivo je kako su se huligani i ekstremisti pozicionirali pored hale u kojoj su delegacije boravile na početku skupa. Odmah po Vučićevom izlasku započinje manifestovanje nasilja prema njemu, od uvreda do direktnih pretnji ubistvom. Ozbiljnim propustom može se smatrati  sama činjenica je ekstremistima dozvoljen pristup toj lokaciji, a to što im je omogućeno vršenje nasilja nad štićenim ličnostima je krajnje nezamislivo. U tim trenucima interventne snage morale su reagovati i nasilnike udaljiti. No, pitanje je da li su interventne snage bile i predviđene od strane silnih „štabova“ obezbeđenja?

U daljem dolazimo do narednih grubih propusta u obezbeđenju skupa. Nasilne grupe se slobodno kreću prostorom održavanja skupa i nastavljaju sa vršenjem nasilja prema premijeru Vučiću. Sve to preko 2 100 policajaca, angažovanih na obezbeđenju skupa, posmatra nemo  i bez ikakve namere da spreči ono šta je usledilo.

Sam premijer Vučić je možda najbolji svedok nemilih događaja. Nebrojeno puta je izjavio kako je nakon polaganja cveća usmeren kroz nasilnu masu. Aleksandar Vučić tvrdi kako je lično primetio da su zaštitne ograde bile uklonjene i kako su nasilnici pripremili napad. Sa druge strane, ministar Lukač kao svoju veliku „umotvorinu“ ističe da je u okupljenu masu ubacio specijalce u civilnoj odeći. Sad, zanimljivo je kako „specijalci“ nisu uočili uklonjene ograde i pripremanje napada, koje je uočio premijer – inače laik za bezbednost. Lukačevi „specijalci“ su ležerno posmatrali kako premijera i druge delegacije uvode među nasilnike spremne na usmrćivanje. Skandalozno!

No, ovaj trenutak nameće potrebu isticanja jednog od najvažnijih propusta učinjenog prilikom planiranja obezbeđenja. Skraćivanje deonice kretanja štićenih ličnosti i što manji doticaj sa okupljenom masom su esencijalni postulati bezbednosti koji ovde nisu poštovani. Pri tom, „stručnjak“ koji je osmislio da se štićene ličnosti kreću trasom na jednoj strani obezbeđenom zaštitnom (pokretnom) ogradom, a na drugoj strani obeležavajućom trakom, očigledno nema ni dana policijskog obrazovanja. Kada štitite delegacije nivoa predsednika država, premijera, monarha i sl., onda je obavezno postavljanje kordona uniformisane policije sa obe strane štićene trase. Uz to je obavezno razmeštanje značajnog broja operativaca u civilnoj odeći unutar prvih redova okupljenih građana.

Tu treba naglasiti kako se uniformisana policija i operativci tako raspoređuju radi predupređivanja napada od strane pojedinca ili manje grupe. Omogućiti nasilnoj masi (većem broju lica) da priđu štićenim ličnostima je nezamislivo. Takvi se eliminišu mnogo pre dolaska štićenih ličnosti. Naši „vrli specijalci“ omogućili su nasilnoj masi i pozicioniranje i uklanjanje ograda i sam napad!

Nadalje, sam napad na premijera otkriva sledeći težak propust učinjen prilikom planiranja obezbeđenja. Vidljivo je da su „stručnjaci“ odredili trasu izvlačenja štićenih ličnosti u slučaju napada, kao i vozila za dalju evakuaciju. Pri tom su trasu izvlačenja „zaštitili“ samo obeležavajućom trakom, a vozila sa dva uniformisana policajca. Profesionalno gledano to je naprosto neodgovorno.

Na lokalitetu gde su se nalazila vozila za evakuaciju trebalo je postaviti dva-tri tima Jedinice za podršku pod punom opremom i sa obaveznim štitovima. Njihovo pozicioniranje na tako uzvišenom i lako uočljivom lokalitetu ima svoju preventivnu ulogu – odvraćanja potencijalnih nasilnika. Međutim, mnogo važnija je njihova reaktivna uloga. Zadatak takvog tima jeste munjevit ulazak u masu, te korištenjem štitova i drugih sredstava prinude, stvaranje koridora za izvlačenje štićenih ličnosti.

Takvo pozicioniranje snaga i njihovo delovanje omogućilo bi koliko-toliko bezbedno izvlačenje predsednika Vučića i Pahora, a nikako onakve panične reakcije kakve su usledile. To što ističe premijer Vučić da su njega i njegovo obezbeđenje bukvalno sekunde delile od presecanja odstupnice i brutalnog umlaćivanja od strane razuzdane mase notorna je činjenica!

NAPAD NA VUČIĆA SLEDI JEDINSTVENU MATRICU TERORISTIČKOG DJELOVANJA

Ono šta „stručnjaci“ u vrhu policije Srpske nikako ne shvataju jeste da sporni srebrenički napad predstavlja treći u nizu terorističkih napada izvedenih na području Republike Srpske po jedinstvenoj matrici. Islamski teroristi uvek (u pravilu) prvo napadaju sopstvenu populaciju sa ciljem homogenizovanja oko njihovih ciljeva i nametanja šerijatskih pravila. Takav napad prošle godine izveden je u Trnopolju kod Prijedora, kom prilikom su usmrćena dvojica Bošnjaka. Ubijeni su se otvoreno suprostavljali snažnoj prijedorskoj vehabijskoj zajednici, čak do nivoa direktnog sukobljavanja. Tek nakon ubistva otkriveno je da su borci Islamske države boravili u tom mestu i da je sukob jednog od nastradalih bio upravo sa njima.

Ubistvom ova dva građanina Republike Srpske i protivnika vehabizma lokalnom stanovništvu je odaslana jasna poruka kako prolaze oni koji se suprostavljaju šerijatu. Međutim, MUP RS-e niti jednom službenom radnjom nije se bavio ovim događajem kao potencijalnim činom terorizma, nego je jedno lice osumnjičio za krivično delo teško ubistvo. No, koliko je kvalitetno provedena istraga u tom krivičnom predmetu ponajbolje govori činjenica da je i taj jedan osumnjičeni pušten iz pritvora. Norveški državljanin se danas slobodno (kao heroj) šeta prijedorskim ulicama i ništa ga ne sprečava da ode u Siriju, kako je to i nameravao pre zločina.

Treba istaći kako je ovaj prijedorski zločin otkrio još jednu skandaloznu dimenziju rada policije na suzbijanju islamskog ekstremizma. Osumnjičeni, inače registrovani pripadnik vehabijskog pokreta i saradnik Islamske države, pored vojnog naoružanja posjedovao je i pištolj za koji mu je MUP RS-e odobrio nabavljanje i držanje. Trebalo bi da se tu zapitamo: kakav to nadzor nad ekstremnim vehabitima vrši policija kad im dozvoljava legalno naoružavanje? No, to nas dovodi do sledećeg problema: i Nerdin Ibrić, počinilac terorističkog napada na zvorničku policiju, sam čin napada počinio je lovačkim puškama (dve) za koje je posedovao oružne listove izdate od strane naše policije.

Tu dolazimo do pitanja kakvo sam MUP-u javno više puta postavljao: da li je istinit podatak da je Bošnjacima do sada izdato 40 000 odobrenja za nabavljanje lovačkih pušaka, od čega 15 000 sa optičkim nišanima? Nisam dobio ni odgovor na pitanje: koliko još građana Republike Srpske (a sad i stranih visokih funkcionera) treba da smrtno nastrada, pre nego naša policija započne sa suprostavljanjem islamskom ekstremizmu.

Nadalje, pominjanjem Nerdina Ibrića došli smo do „druge faze“ ekstremističko-terorističkog delovanja muslimana na području Republike Srpske. Prema utvrđenoj matrici, nakon napada na sopstvenu populaciju radi homogenizacije i uvođenja šerijata, usledio je napad na organe bezbednosti. U vezanim tekstovima možete videti kako sam napad na premijera Vučića i zvornički teroristički napad podveo pod identičnu matricu delovanja. Ovde ću samo napomenuti kako je u Zvorniku upućena jasna teroristička poruka da u širem okruženju više niko nije siguran. Napadima na službe bezbednosti teroristi uvek upućuju poruku građanima da nisu sigurni (kad se policajci ne mogu zaštititi, a kako da to uspu obični građani).

Po već ustaljenoj matrici, a kao najviši čin zastrašivanja, usledio je napad na visoke zvaničnike zemalja okruženja. Ovim napadom upućena je jasna poruka da više niko nije siguran na ukupnom prostoru Balkana. Koliko je brutalna poruka upućena možda najbolje govori način izvršenja terorističkog čina. Napadači su jasno demonstrirali moć da nad svojom žrtvom primene najstrožu kaznu šerijatskog prava – kamenovanje! U onakvom haosu i uz krajnje skaredne propuste obezbeđenja premijer Vučić je vrlo lako mogao biti ubijen. Samo, pitanje je da li bi time bila odaslana željena poruka? Ovako je građanima poručeno da Islamska država i islamski ekstremisti mogu kamenovati jednog premijera, pa neka građani porazmisle šta tek čeka njih nezaštićene.

Na kraju moramo postaviti i neka krajnje zabrinjavajuća pitanja. Zapitajmo se zbog čega se MUP RS-e ponaša kao „slon u staklenoj bašti“ u odnosu na očiglednu eskalaciju terorizma i islamskog ekstremizma? Bojim se da neznanje i nestručnost nisu dovoljna objašnjenja krajnje skarednih i kontraproduktivnih ponašanja. Danima tražim odgovor na pitanje: da li možemo govoriti o „slučajnim“ propustima i neznanju, ili o namernim i ciljnim aktivnostima u pravcu opšte destabilizacije?

___________________________________

(1) – http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srebrenichki-napad-na-premijera-vuchi-a-kao-chin-terorizma/

http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srebrenitsa-od-posleditse-do-sredstva/

Izvor: CEOPOM-Istina