Биланс српске владе и реформи 2012 – 2015. године

Пре годину дана, по први пут после двадесет и две године, једна политичка странка добила је подршку апсолутне већине грађана Србије. Српска напредна странка има парламентарну већину довољну да сама промени устав. Оснивач СНС је данас председник Републике Србије. СНС држи све полуге моћи и власти изузев администрације АП Војводине и неколико министарстава која су предали својим коалиционим партнерима из СПС-а. За разлику од првог сазива парламента  Друге републике  (1990-1992) када су социјалисти добили мањи проценат гласова него данас  напредњаци, али су захваљујући изборном закону имали више посланика, СНС сада нема значајније оптерећене прошлости, победио је на демократским изборима, нема снажну опозицију, дефинисану политичку алтернативу и ужива пуну подршку САД и ЕУ.

Српска влада је још специфична и по томе што нема значајнијих медијских критичара и од самог доласка СНС на власт не губи на популарности. Иако популистичка, СНС на власти заговара радикалне реформе, истовремено критикујући све претходне реформске владе (чак и оне у којима су били или су их подржавали социјалисти) за разлику од антиреформског режима Слободана Милошевића према коме се ни не одређује. После више од 1000 дана постојања напредњачке власти и годину дана од плебисцитарне подршке коју је добила на изборима, време је за њен први политички биланс.

Упркос наводним економским успесима, чудотвроним минстрима и светски популарним саветницима, просечна бруто зарада у Србији је маја 2012. износила 56.206 динара (496 евра). Просечна бруто зарада у јануару 2015. била је  54.208 динара (448 евра). Пад просечне зараде делимично је био подстакнут невештим и лоше вођеним мерама штедње које су спровођене тако да влада очува популарност. Незапосленост је у Србији наводно у раздобљу 2013.-2014. године пала за петину ! Истина је да је промењен начин статистичке анализе запослености, број незапослених је у ствари за око 5.000 већи. Број незапослених био је 2001. 769.000, а 2014. 741.000. Дакле, током 13 година и седам влада број незпослених је смањен али за свега 3,64 %.

Ипак, мере штедње нису довеле до реформисања пензионог фонда, смањења буџетског суфицита, укидања агнеција (како је обећано у кампањи 2012), смањења бирократије… Мере штедње нису довеле ни до умањења државног дуга. Напротив: крајем јуна 2012. дуг Србије износио је 15,2 милијарде (15.219.600.000) евра у односу на 2008. ова сума је безмало удвостручена.  До  почетка 2015. дуг је пораста0  на 22, 7 милијарди (22.760.000.000) – дакле, за непуне три године, за  7,5 милијарди (7.540.400.000) – за око 2,5 милијарде годишње – увећавши се у укупној суми за 49,54%. Упркос мерама штедње које су погодиле већину оних који примају зараде и пензије из државног буџета, ритам задуживања није умањен. Држава се задужује око 300.000 евра по сату !

Буџетски дефицит је 2012. износио 191 милијарду динара (у то време реч је била о 1.872.549.000 евра). У односу на 2011. тај дефицит је повећан за чак 44.8%. У 2014. дефицит је износио 176,4 милијарде динара (1.470.000.000 евра). Буџетски дефицит за 2015. планиран је на 158,6 милијарди динара.

Страна улагања у Србији су 2011. износила око 1,8 милијарди евра. У 2014. су достигла 1,2 милијарде евра. Један од најважнијих циљева владе – раст извоза – није остварен у значајнијој мери.

СНС углавном није испунила циљеве и предлоге које је дефинисала у Белој књизи из 2011. године.  Изостали су смањење трошкова државе, престанак задуживања, реформа пензионог и здравственог система… Изузетак представља раст извоза који у највећем успону 2013. није имао много везе са недавно успостављеном владом СПС-СНС, као и они циљеви који нису високо међу приоритетима Беле књиге – већа улагања у културу и монетарна стабилност… Већина економских успеха владâ СНС били су последица трендова који се односе на регион, а не великих реформских захвата у Србији…

Иако су од грађана добили мандат да поправе животни стандард, повећају запосленост и искорене корупцију, од СНС је из Брисела и Вашингтона очекивано пре свега да затворе Косовско питање и прихвате све услове везане за будући, објективно неизвесни пријем Србије у чланство ЕУ. Тако су најважнији политички послови владâ СНС-а били везани за државну и националну политику. У Белој књизи из 2011. СНС је објавио да ће започети преговоре о статусу Косова, постићи консензус око државне политике према и прихватити споразум „уз болне уступке“ обеју страна. Обавезао се да ће сваки важан договор у вези са тим прихватити тек пошто га народ одобри на рефередндуму. Преговори о статусу нису отворени, консензус није постигнут, референдум није одржан. Бриселски споразум својим словом различит је од Платформе коју је изнео председник републике и прихватила Народна скупштина…

Обећано приближавање Србије ЕУ и нова регионална политика донели су Србији само понижења.

Упркос напретку у борби против корупције, ништа трајно и системски није учињено. Владу потресају афере а тенденције ка ограничавању демократских слобода највеће су после 2003. и времена ванредног стања.

Дебата о успесима владе никада није озбиљно покренута у јавности и то је пре свега последица политичке доминације СНС која угрожава демократију у земљи.

У оквиру овог приказа Напредни Клуб је представио и Биланс регорми који можете погледати следећим линком: Биланс реформи 2012 – 2015

Извор: Напредни Клуб