Било једном … (сплет страшних српских прича)

С криком узлеће гавран и кружи над мојом главом,
Мутно је небо сво!

Војислав Илић

 Био једном један Шешељ

Дошао је громогласно и отишао у баналност.

Његов долазак беше тренутак еуфорије радикалских чувара бенгалске ватре.

Нема се шта тражити у националној коалицији са Дверима и новокомпонованим ДСС, неозбиљно је то, учи Шешељ. Нема везе што су Двери и ДСС за заокрет ка Русији, који је, заокрет, постао први апсолутни репер препознавања доброг Србина.

Шешељ не зна шта ради, али ради оно што зна. Као што ће паук без обзира на околности упорно плести своју мрежу јер му је то усађени инстинкт, тако Шешељ напада опозицију, власт само кобајаги. Он иде на руку политици западних земаља у спречавању политичког артикулисања стварног народног расположења које је, уз сву могућу антипропаганду, већински проруско, анти-НАТО и анти-ЕУ.

Вели Шешељ, Тома је глуп а Вучић одличан манипулатор. Ако Вучић још једном масно слаже и изјави да је за сарадњу са Путином, Шешељ је спреман да буде нови Вулин Вучићу.

Ако не може то, ради помирења, бар да Тома и Вучић слажу и уместо Путина прихвате Додика као идола.

Тома и Вучић ћуте.

По наређењу, ћуте и угледне ТВ куће.

На локалу, од Титела до Шида (132 км раздаљине), СРС је у коалицијама са свим релевантним идеологијама. СНС, Двери, ДС, ЛСВ… Шешељево образложење политичког промискуитета СРС је одиста до сада нечувено: „Чинимо то у интересу грађана“.

Кад га нема на ТВ, Шешељ тихо замире. Са њим се гаси бенгалска ватра СРС.

Била једном једна Санда

Било је довољно да Шешељ Санду назове ћурком, па да се сва маштања о уједињеној опозицији распрше у паперје.

Исти они који су пре само месец дана хвалили Санду Рашковић-Ивић као српску Јованку-Орлеанку, као Санду ала „Ле Пен“, сад констатују да су њене политичке моћи више него скромне.

Истим онима који су Санду истицали као неприкосновени кохезиони фактор на српској патриотској страни сада је, о ГЛЕ, врло прихватљиво да се иде у две колоне, а може и у три.

Сада се, исто, откривају све Сандине издајничке и дефетистичке изјаве које нису биле познате само месец дана раније. Сада се зна да је Сандин син уредни Хрват, а она треба да води српски национални блок и против таквих уредих Хрвата.

Тако су Вучић и Дачић очистили простор за ликвидацију Устава.

Био једном Уставни суд

Уставни суд Србије одбацио је захтев за оцену уставности Бриселског споразума, јер је већином гласова оценио да је реч о политичком, а не о правном питању.

Изговор је као шупак. Свако га има.

Била једном Српска железница

Србијом тутње, споро али фукћу, строго контролисани возови.

Нико не зна да ту гладни људи штрајкују.

Нек умру и не смарају више, јбт. – Поздрав од Синдиката

Кад возови стану, значи да је држава мртва.

Био једном један Дивац

Косова примљена у МОК, уз прећутну сагласност „наше стране“.

Дуго смо сматрали Владу Дивца за српског народног хероја. Онда је човек објаснио:

Година је била 1990, играла је Југославија, а на паркету се појавио човек са шаховницом. Могла је то да буде и српска застава и тада бих га избацио – рекао је Владе после пројекције филма “Некад браћа” у Сарајеву

Петокрака је једина његова љубав. Остало је колатерала.

Био једном један капетан

Капетану више нема ко да пише.

Капетан је педантно заборављен, најпедантније од оних које је бранио.

Био једном Димитрије Давидовић

Пера Луковић се разлио Србијом као осока. Пинк и Б92 заменили улоге. Остали носе зобнице на глави.

Медијска слика.

Био једном Илија Гарашанин

И наш квислиншки режим, уистину састављен од аустроугарских новака, и безусловна русо-фанатична опозиција, изгледа нису читали Начертаније Илије Гарашанина, па стога и не знају довољно. Прилике се мењају, но суштински геополитички механизми су вечити и ваља их, увек изнова, препознавати.

„Сва покушенија за преварити Русију и њу о том уверити да ће садање правитељство следовати њеним плановима, била би посве безуспјешна. Кад сама Русија примети да се у Србији самостални народни дух пробуђује, ондај она неће веровати никаквим предложенијама која би јој се чинила, јер Русија је много лукавија него да би се дала у једну замку уплести, која је противна њеним намјеранијама. Шта више и то се још даје мислити да би Русија све тежње Србије за ступити у тешњи сојуз и споразумлење са осталим турским Славенима, ако би их само сазнала, само на то употребила, да оне људе, који би овај посао управљали у Турској, Аустрији и осталим влађенијама издаде, како би чрез то Европу уверила да то није Русија него бунтовна и њој противећа се Србија која оваква превратна тежња подпомаже. Но поред свега тога Русија ће се радо о овим споразумјенијама известити дати, да би тако траг и течај њихов познати и ове мало по мало за себе узети и употребити могла.“

Били једном 1300 каплара

Ова година је година клинаца ВИП родитеља.

Свако мало са страница црних и жутих хроника у први план избије неки јуноша елитних родитеља. Између два дркања мулац направи неко срање или погибељ. Штампа задовољи похоту конзумената, парњаци добију вршњачког идола, девојчице слику за маштање. Предмет оде ад-акта.

Колико сутра, сва та златна омладина биће факултетски образована, опремљена да води државу, те народ не мора више бринути за своје животе.

Једини који су кадри парирати српској елитној омладини у незадрживом јуришу ка Хроникама су Циганчићи. Чак шта више, њима не треба да уђу у адолесценцију да би правили русвај и покоре.

Србија јесте данас скупљена у Раши Попову, доброћудном немоћном страчићу кога немилосрдно туку два Циганчића без казне. Да, да, то је дефиниција. И, нека нико не узима олако тврдње велико-Шиптра да су и војно и морално јачи и само је њихова добра воља (неизмерно им хвала на истој) што још нису прегазили Србију. Кад ће, не знамо.

Сваки процес је двосмеран. Све инклузије позитивно дискриминисаних мањинских група имају повратну спрегу у ексклузији негативно дискриминисаних Срба из Србије.

Био једном Рада Пашић

Врати се Радо, све ти је опроштено.

Колико партизанских унука може да се набоде на врх игле?

Београд на игли.

Да су новинари смели извештавати са једне сахране, видели би моћне и болесне. Видели би чемер, смрт и смрад. Видели би размере инклузије руље и полусвета у српске елите. Видели би колико владајуће касте немају везе са животом народним. А остали су, тако моћни и болесни, дно тог народа. Задња пошта Вукојебина.

Видели би информативног могула, по вокацији бигамисту, како очајан кити неповезану надри-патетичну причу над одром, сам не из ове реалности, и жваће жваку у истом. Видели би рокенрол екс анфантерибла повраћеног у мушку хистеричну нарикачу, исто не из ове реалности.

Видели би квирију и ненормално задригле људе инклузоване у владајућу какократију.

Видели би сву беду српске котерије.

И покер попова приде.

Био једном један танак прут

Уводи се закон о постављању деце на пиједестал недодирљиве Свете Краве.

Само један психијатар се побунио.

Инжињери наших душа већ су постигли циљ чим су нас све натерали да се преиспитујемо колико пута смо тукли дете и да се међусобно јавно правдамо због таквих васпитних мера.

Зоран Миливојевић стојички носи смешну капу педагошког Дон Кихота искључиво због наше општенародне размажености, као последице разарања конзервативног модела породице.

Тамо где отац није отац, ни мајка није мајка, где су Ноћ Вештица и Дан Заљубљених верски празници, нормални људи не израстају.

---

Извор: Српски културни клуб

Коментари

Један коментар на Било једном … (сплет страшних српских прича)