Bledsko bledilo Evropske unije

U Sloveniji, na Bledu, u prelepom turističkom mestu, u vremenu od 04.09. do 05.09.2017. održan je Bledski strateški forum (BSF), koji je inače ustanovljen još 2006. od strane Ministarstva spoljnih poslova Slovenije i Centra za evropske perspektive, sa „vizijom zajedničkog nastupa i delovanja ključnih donosioca odluka iz različitih oblasti, podstičući otvorene debate o savremenim političkim, bezbednosnim pitanjima i izazovima ukupnog razvoja modernog društva, iznalaženja novih ideja i rešenja“.

U okviru Bledskog strateškog foruma (BSF) ustanovljena su i još dva programa: Bisnis BSF (Business BSF), koji se bavi saradnjom između javnog i privatnog sektora i Bledski strateški forum mladih (Young BSF), koji se bavi vizijama narednih generacija i novim mladim liderima. Takođe na BSF prisutne su tradicionalne rasprave o konvencionalnim temama i različitim dimenzijama međunarodnih odnosa.

Ovogodišnji 12. BSF kao konferencija lidera Centralne i Jugoistočne Evrope trebalo je da ponudi neophodnu platformu za diskuje o intenzivnim regionalnim i globalnim pitanjima. Na forumu je bilo prisutno preko 500 učesnika, među kojima su bili šefovi država i vlada, ministri, diplomate, ljudi iz sfere biznisa, naučni radnici i predstavnici medija iz celog sveta. Forum je trebalo da pruži jedinstvenu priliku za bilateralne i multilateralne susrete većine regionalnih i globalnih nosioca funkcija, kao i mogućnosti za razvijanje mreže saradnje između političkih lidera i biznismena.

Kao osnovna polazišta u radu BSF bile su ocene da se svet vrlo brzo menja, sa globalizacijom i digitalizacijom značajno se povećava brzina življenja i ljudi postaju bliži jedni drugima, uslovljavajući snažne izazove vlastitim percepcijama politike, ekonomije, bezbednosti društva uopšte. BSF je svoju pažnju usmerio na „Novu realnost“, kako su nazvali krupne promene u svetu, koja zahteva nove odgovore na aktuelna pitanja u današnjem globalizovanom svetu. U okviru BSF održano je više panela i drugih rasprava kao što su bile: panel lidera država ili vlada; poseban panel posvećen novoj viziji za novu realnost; razgovor sa Miroslavom Lajčakom, predsednikom Generalne skupštine UN i predsedavajućim 72. zasedanja skupštine UN; panel o medijima; globalno nuklearno upravljanje – kako dalje; panel o vodi, bezbednosti i miru; digitalnoj diplomatiji u 21. veku (za i protiv „Tweet” u spoljnim poslovima); EU i svet koji se menja; realistične nade; Južni Mediteran; ljudska prava u vreme promena; investiranje u Sloveniji; Zapadni Balkan – proširenje EU, panel na kome su učestvovali ministri spoljnih poslova Srbije, BiH, Makedonije, Albanije i Crne Gore.

Za nas, za Srbiju i zemlje u okruženju, koje se najčešće nazivaju „Zapadni Balkan“, posebno su zanimljive teme koje se tiču perpsektive EU i pristupanja Srbije EU. Na BSF se govorilo o problemima EU koji su nekada bili rezervisani samo kao problemi Balkana, i to u njihovoj najekstremnijoj formi, kao balakanizacija – fragmentacija i međusobna suprostavljenost. Naime, EU se suočila sa problemima balkanizacije u vlastitim redovima, o čemu sam već pisao na FSK još u aprilu ove godine. U međuvremenu, ti problemi u EU su još više eskalirali. Kako ministar spoljnih poslova u Vladi Srbije Ivica Dačić, reče, pa valjda će Srbija ući u EU pre nego što se EU raspadne. Možemo ironično reći, velika uteha, i ako uđemo, ako će se EU raspasti, što i sam ministar kaže, i opet smo van i bez EU. Zato se na BSF insistiralo na snažnijoj integrisanosti EU u vezi sa povećanjem sposobnosti prijema novih članica. Takođe se govorilo o snažnijoj vladavini prava; suzbijanju populističkih pokreta i različitih ekstremizama; porastu društvenih, ekonomskih i socijalnih razlika – nejednakosti rasta, gde 10% najsiromašnijih ima 10 puta manja primanja od 10% najbogatijih. Zatim je bilo reči o porastu nezaposlenosti; bezbednosnim pretnjama-terorizmu; posledicama migracionih kretanja i azilantskoj krizi. Klimatske promene su bile takođe tema rasprave. Posebno je istaknut problem kako da EU bude snažnija spolja i iznutra, kako bi mogla biti strateški partner SAD i Rusiji, jer je to od vitalnog značaja za bezbednost EU.

Značajno mesto u raspravama na BSF zauzimala je „nova realnost“, koja se posmatrala kao stalne promene kako na regionalnom tako i na globalnom nivou. Malo je bilo objektivnih i kritičkih analiza i stavova o toj tzv. „novoj realnosti“, jer je ona posledica već učinjenog na globalnom planu, i to baš od strane onih koji svet oblikuju kao „novu realnost“ koja mora biti po meri najmoćnijih sila u svetu. Za „Zapadni Balkan“ je rečeno da ima «evropsku perspektivu» (Federika Mogerini). To je još jednom ponovljena fraza, bez jasnog sadržaja, plana i vizije.

Izbor tema i akcenti izlaganja na BSF od strane pojedinih učesnika, bili su uslovljeni njihovom državnom, političkom i funkcionalnom pozicijom, idejama i ciljevima koje i za čiji račun te ideje zastupaju. Tako je za Sloveniju i njenog predsednika i premijera bilo posebno važno naglasiti značaj vladavine prava, koja je i u vezi sa implementacijom arbitražne odluke Stalnog arbitražnog suda u Hagu, u vezi granice između Slovenije i Hrvatske. Za neke predstavnike OEBS-a važne su bile teme bezbednosti u Evropi, koju navodno ugrožava Rusija i njen navodni ekspanzionizam na istok Evrope i Balkan

Premijerka Srbije Ana Brnabić je insistirala na regionalnoj stabilnosti i dijalogu, reformama radi približavanja EU, i na dijalogu sa Prištinom. Posebno se osvrnula na digitalizaciju i inovacije kao na posebnu razvojnu šansu Srbije u neposrednoj vezi sa razvojem IT sektora. IT sektor je važan sam po sebi za razvoj društva, ali kao da u ovo vreme dobija poseban značaj i da se raspravama o IT sektoru i digitalizaciji žele zamaskirati neke druge važnije ili po društvo i stabilnost zemlje opasnije teme, koje se delimično skrivaju i u „unutar-društvenom dijalogu o KiM“.

Na BSF bio je prisutan i neizbežni Hojt Li, američki diplomata koji treba da (pre)uredi Balkan i odnose između balkanskih zemalja. On je razgovarao sa premijerkom Vlade Srbije i učestvovao na panelu o „Zapadnom Balkanu“ i proširenju EU. Nije posve jasno koje su sve teme razgovora bile sa premijerkom Srbije, ali se moglo naslutiti da će SAD imati aktivniju ulogu u dijalogu između Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU. To znači da se neki procesi mogu ubrzati na štetu Srbije. SAD nisu ubeđene da EU može brzo i lako privesti kraju „briselske razgovore“ na opšte zadovoljstvo, pre svih albanske strane i njenih mentora.

Koliko god EU smatrala da je povratila stabilnost, snagu i ugled među građanima, posebno mladima, ipak ostaje mnoštvo nerešenih problema, koje indukuju pored ostalog i Bregzit i pregovori sa Velikom Britanijom, kao i nemogućnost iznalaženja oblika nove solidarnosti, potvrđivanja legitimnosti EU, i uspostave skladnog balansa između nacionalnog i nadnacionalnog u EU.
Dugo vremena se EU bavila problemima i uređivala odnose u regionu Balkana, ne posvećujući dovoljno pažnje unutrašnjim odnosima, ravnopravnom partnerstvu sa SAD. Delimično zbog pritiska SAD, a delimično zbog vlastitog unutrašnjeg (ne)jedinstva narušila je odnose sa Rusijom, percipirajući Rusiju kao glavnog protivnika i remetilački faktor stabilnosti pre svega u Istočnoj Evropi i na Balkanu. Zato pozivanje preostalih zemalja Balkana koje su u pregovorima sa EU da ispune sve pristupne uslove i što pre pristupe EU, neće biti garancija njihove pune stabilnosti, jer to sada nije više ni sama EU, ovakva kakva je.

EU upravo karakterišu sledeći odnosi i procesi:

Odnosi između Mađarske i Poljske, koje se opiru skoro svemu što dolazi iz Brisela, i većine članica EU, nisu u duhu osnovnih postavki same EU; odnosi između novih i starih članica nisu stabilni, pre svega zbog nepoštovanja standarda u oblasti hrane (u pojedinim zemljama EU konzumira se hrana slabijeg kvaliteta a veće cene nego u starijim članicama Unije); odnosi između Grčke i Nemačke su povremeno vrlo zategnuti zbog finansijskih problema sa kojima se suočava Grčka; izlazak Velike Britanije (VB) iz EU je mukotrpan proces, koji se odvija u vrlo zaoštrenoj atmosferi između EK i nekih članica EU sa jedne strane i VB sa druge; o novom smeru kretanja EU odlučivaće uglavnom osovina Francuska-Nemačka, imaćemo EU u više formata, kaže francuski predsednik Makron; pojedine članice EU (neke zemlje Višegradske grupe) ne poštuju migrantske kvote koje određuje EU; prisutni su granični sporovi između zemalja članica EU (Slovenije i Hrvatske), Hrvatska ne želi da sprovede odluku arbitražnog suda u vezi granice sa Slovenijom; sve je izraženiji sukob u EU između nacionalnog i nadnacionalnog, odnosno između vlada zemalja članica i instutucija EU, kao što su Evropska komisija i Evropski savet, koje žele da preuzimu sve više vlasti i nadležnosti (zajednički budžet, i ministar finansija, zajednička socijalna politika, migracije itd.), EU se birokratizuje; koketiranje sa nacizmom i fašizmom je prisutno u nekim članicama EU; odnos prema nacionalizmima, etničkim ekstremizmima, i nepoštovanju manjinskih prava u pojedinim zemljama članicama EU je različit, osude nepoštovanja ljudskih i manjinskih prava u nekim članicama su blage ili nikakve (primer odnosa Hrvatske prema srpskoj nacionalnoj manjini, gde su prisutne svakodnevne pretnje i zatrašivanja Srba, a koje ostaju bez osude); Nemačka će inicirati prekid procesa pristupanja Turske EU, itd. EU i njene vrednosti nažalost postepeno blede.

BSF je poslužio različitim učesnicima da istaknu vlastite, partikularne problem i interese, uz uzgredno isticanje širih globalnih problema, držeći se načelnih stavova, bez da se ponude jasna rešenja, koja inače ovakvi forumi nikada i ne nude i ne mogu ih ni ponuditi. Od BSF najviše je profitirala Slovenija, kao i oni svetski i evropski medijatori koji se bave pre svega uređivanjem odnosa na jugoistoku Evrope, kao i odnosa između EU i Rusije i EU i SAD.

Što se tiče naše zemlje, BSF je bio „prilika“ da se sa naše strane iskaže oda prema EU, da čujemo još jednom da postoji „vizija svetle budućnosti u EU“ i da mi „nemamo alternativu osim put ka EU“, da uverimo sagovornike da će Srbija doprinositi regionalnoj stabilnosti, sprovoditi briselski sporazum, bezuslovno nastaviti „dijalog sa Prištinom“, da ćemo uzimati ozbiljno u obzir „preporuke“ koje nam skoro svakodnevno stižu iz EU i SAD u vezi odnosa sa Rusijom. Kako vreme bude odmicalo tako će se „unutrašnji dijalog o KiM“ razvijati u duhu „preporuka i smernica“ zapadnih prijatelja, uz istovremeno udaljavanje od Rusije i smanjivanje političke, ekonomske i vojne sardnje. Kako je rekao Hojt Li, doći će trenutak kada će, kako mu je objasnio jedan od njegovih sagovornika (a sigurno je iz Srbije), taj sagovornik puštati jednu od dve grane za koje se drži (jedna grana je EU i SAD, a druga grana je Rusija), onoga trena kada držanje samo za jednu granu bude posve „osigurano“. Grana koju će srpska vlast verovatno pokušati da pusti, ili će biti prinuđena da je pusti, jeste Rusija.

Izvor: Fond Strateške Kulture