Blerova senka nad Britanijom

Bivši britanski premijer Toni Bler je u do sada najdužoj i najobimnijoj državnoj istrazi o invaziji na Irak 2003. godine optužen za kršenje međunarodnih i britanskih zakona, zloupotrebu državnog aparata i oružanih snaga, laži i obmane, kao i za izdaju parlamenta. Komentatori ga čak krste i kao „monstruma prevare“. Nikada do sada ni jedan britanski premijer nije tako oštro optužen i u suštini politički razoren i nikada tako razorno nije okrivljena i cela britanska državna elita. Iako se istraga nije bavila Blerovom krivičnom odgovornošću, ona je dala dovoljno dokaza da Bler ipak jednog dana završi na sudu. Tužiće ga i porodice 179 poginulih britanskih vojnika.

U orkestriranoj medijskoj akciji Bler je odmah posle predstavljanja rezultata istrage, koju je vodio penionisani funkcioner državnog aparata Ser Džon Čilkot, gotovo kroz plač branio svoju odluku o napadu na Irak. Umesto pokajanja, suze. Suze ustvari sve više postaju politički simbol savremene Velike Britanije. I aktuelni premijer u ostavci Dejvid Kameron je plakao posle poraza na referendumu za izlazak iz Evropske unije. Bler je na početku rekao da mu je „žao“ zbog svega, a onda nakon izvesnog vremena naglasio da on „ne može da kaže da mu je žao, da se izvini i da bi to (invaziju na Irak) uradio ponovo“. Iako je odavno poznato da je Bler političar glumac, te njegove reči su u javnosti probudile sumnje u njegovo psihičko zdravlje. Većina komentatora je javno zatražila da se utvrdi da li je Bler „normalan“ ili je „lud“.

Čilkotova istraga traje od 2009. godine i do sada je nekoliko puta odlagano objavljivanje njenih rezultata. Uglavnom, kako se saznaje, pod pritiskom Vašingtona i krugova bliskih samom Bleru, uključujući i premijera u ostavci Kamerona, koji je kao poslanik podržao invaziju na Irak. U dokumentu koji ima 2.600.000 reči razotkrivene su sve okolnosti u kojima je tada premijer Bler doneo odluku o britanskom učešću u invaziji na Irak, pokazano neviđeno samovoljno i argonatno ponašanje premijera u jednoj demokratskoj zemlji i razotkrivena mreža obmana i laži. Bler je sakrivao planove od ministara svoje vlade i sve kovao u tajnosti svog, kako se to kaže, kuhinjskog kabineta, a poslanike u parlamentu je bezočno lagao. Tako javno otkriće i razgolićavanje jednog britanskog premijera nije nikada do sada bilo.

SAUČESNIŠTVO CELE BRITANSKE ELITE

Izveštaj je, međutim, razotkrio i saučesništvo u toj mračnoj Blerovoj avanturi i cele državne elite Britanije. Komandanti oružanih snaga su pognuli glave i verno sledili Blerove obmane, to je činio i parlament, tužioci i sudije, celi državni aparat na čelu sa Forin ofisom i obaveštajnom službom MI5. Od svih državnih struktura jedina je, prema izveštaju, bila iskrena i postojana služba bezbednosti (britanska „udba“) MI5. I niko više. Ironično je bilo da je posle objavljivanja izveštaja o njemu raspravljao donji dom parlamenta. Lideri te kuće, koji po tradiciji sede u prvim klupama, su svi tada glasali za rat u Iraku i podržali Blera. Samo jedan jedini među njima, sadašnji lider laburista Džeremi Korbin, tada nije glasao za rat, nego protiv. On se zalaže da se Bleru sudi, i u parlamentu je izjavio da je Britanija „izvršila vojnu agresiju“ na Irak. I sada bi ta elita koja je podržavala i obožavala Blera trebalo da diskutuje o onome šta je on uradio.

Nije Bler bio sam. I zato se Čilkotov izveštaj ne tiče samo Blera nego i cele britanske državne elite. Nikada se u savremenoj istoriji nije desila tako masovna izdaja državne elite sopstvene zemlje i naroda. Cela vladajuća klasa izdala je Britaniju i njen narod, upozoravaju komentatori. Hroničari ističu da se težina optužbi iz Čilkotovog izveštaja može otkriti samo kada se kodirani jezik britanskog državnog aparata, mandarinski engleski, kojim je izveštaj pisan, prevede na obični engleski kojim se svakodnevno govori.

Čilkotov izveštaj nije utvrđivao Blerovu krivičnu odgovornost, Ser Džon ipak nije sudija, nego je razotkrio okolnosti. Blerova mašinerija uspela je da preko Vašingtona ubedi Međunarodni krivični sud da on nije nadležan za Blera, jer se, navodi se u saopštenju suda, taj sud bavi samo zločinima na terenu. Obećano je analiziranje izveštaja, pa bi sud eventualno mogao da reaguje ako je Bler „znao za zločine na terenu“. Suđenja bi, međutim, po svemu sudeći, moglo da bude.

Trebalo bi podsetiti da je u februaru Britanija ukinula zakonsko definisanje „zajedničkog zločinačkog poduhvata“, koji je korišćen i u Haškom tribunalu. Tu zakonsku odredbu je Britanija prva u svetu uvela još 80-tih godina prošlog veka, a sada ju je nabrzinu i u tišini ukinula. To je bio prvi znak da britanska elita očekuje suđenje Bleru, pa se na vreme obezbedila. Ostaje, naravno, da se ogromni Čilkotov izveštaj temeljno pročita pa će onda biti jasnije da li će biti bilo kakvog suđenja. Već sada je jasno, podsećaju britanski analitičari, da, prema principima utvrđenim na sudu u Nirnbergu posle Drugog svetskog rata, ima dovoljno elemenata da se Bleru sudi za ratne zločine.

RATNI ZLOČINAC I TERORISTA

Najverovatnije je da će Blera na osnovu dokaza iz izveštaja tužiti porodice poginulih vojnika i oficira koje ga, kako je javno rečeno, smatraju „ratnim zločincem“ i „teroristom“. Suđenje će najverovatnije biti u Škotskoj, koja ima drugačiji pravni sistem nego Engleska. U vreme čitanje Čilkotovog izveštaja na ulicama londonskog Vestminstera održavane su demonstracije na čelu sa velikom lutkom Blera sa krvlju na licu i krvavim rukama punim novca. To do sada nije doživeo ni jedan britanski lider.

Zbog višegodišnjeg odugovlačenja, u javnosti se verovalo da će i Čilkotov izveštaj na kraju biti „pranje mozga“, još jedna toliko puta viđena obmana. Nekoliko britanskih listova se i izvinilo čitaocima jer su verovali da će biti obmana, a desilo se drugačije.

Zašto? Bez podrške jednog dela britanske elite – ne državne, nego društveno-poslovne – ovakav ishod ne bi mogao da se dogodi. Ako se ima u vidu i podrška tog dela elite nedavnom referendumu o Bregzitu, onda se nameće pomisao da je neko ipak odlučio da se okonča vreme zabluda, prevara i političke estrade. Ovako više ne može, i Britanija mora da okrene drugi list i vrati se sebi, svojim interesima i onome što je u njoj najbolje. Naravno, u cilju očuvanja stečenih pozicija sistema, a ne suštinskih promena. U tom očuvanju se očigledno nastoji primeniti princip posle Drugog svetskog rata, koji važi do dan-danas, da se sačuva sistem, a za rat optuži samo Adolf Hitler, koji je navodno bio lud. Doduše, Bler jeste najodgovorniji, i on simbolizuje jedan period političke istorije Britanije, koji je za nju i njene interese imao katastrofalne posledice. Ali reč je o sistemu koji još nije promenjen.

Bez obzira na to dva događaja u dve nedelje – referendum o EU i Čilkotov izveštaj – dovoljno su pouzdan nagoveštaj da Britanija kreće u promene, ako ne sistema, ono sigurno svoje politike. Trebalo bi takođe reći da je ovakav ishod Čilkotove istrage velika hrabrost i da daje kredit Britaniji kao još uvek ozbiljnoj državi. Skoro da u ovom vremenu na Zapadu nema zemlje koja bi se na ovakav način suočila sa svojom politikom.

POČETAK BLEROVE AGONIJE

Za Blera, međutim, ovo nije kraj mukama u iračkoj nesreći. Ne samo zbog verovatnog sudskog procesa nego i zbog još uvek nerazjašnjenog slučaja smrti stručnjaka Ministarstva odbrane za hemijsko oružje dr Dejvida Kelija, koji je pronađen mrtav u maju 2003. godine. Dr Keli je nekoliko godina proveo u Iraku u timu Ujedinjenih nacija i, kada je počela invazija, on je rekao jednom novinaru Bi-Bi-Sija da Irak nema hemijsko oružje i da je to velika laž. A to je bio izgovor za napad na Irak. Kasnije je pronađen mrtav u jednoj šumi blizu Oksforda. Zvanična verzija je da je izvršio samoubistvo, ali kasniji nalazi lekara i stručnjaka sugerisali su da to nije tačno i da je najverovatnije ubijen. Sam Bler, tada premijer, nabrzinu je svu dokumentaciju proglasio državnom tajnom i doneo odluku da može da bude dostupna za istraživanje tek nakon 70 godina, što je protivzakonito. Drame dr Kelija nema više toliko u javnosti, ali ona nije završena i neka nova istraga će verovatno uskoro biti pokrenuta.

Nije završena ni drama NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, čiji je Bler bio lider, ma koliko to kroz izjave političara i povremene novinske tekstove izgledalo drugačije. I u Čilkotovom izveštaju se na nekoliko mesta pominjuu i Srbija i Kosovo kao deo kampanje koja se nastavila ratom u Iraku. Sam Bler preko svoje medijske i političke mreže širi priče kako to više nije važno, jer on je, eto, čak i savetnik Vlade Srbije, što bi trebalo da znači da je bio u pravu za bombardovanje. Takav je, što bi rekli Amerikanci, njegov narativ, njegova poruka.

I nije samo to. Pre tri meseca pojavila se knjiga trojice autora – Fransisa Beketa, Dejvida Henkea i Nika Kočana – pod nazivom Bler inkorporejšn – čovek iza maske, u kojoj se razotkrivaju Blerova poslovna mreža, finansijske mahinacije i poreske igre. Bler je od odlaska sa vlasti 2007. godine do sada zaradio preko 200 miliona funti, držeći govore, savetujući vlade država, uključujući vlade Srbije i Albanije, i posredujući u raznim poslovima. Služio se i prodajom britanskih državnih tajni do kojih je dolazio i dok je bio premijer i kasnije koristeći zakonski status bivših premijera. I taj deo Blerove karijere će doći na dnevni red, džemper je počeo da se para.

Politička Britanija je ipak pokazala da ima dovoljno snage da se suoči sa Blerovim vremenom i da nije sve propalo, ali se ipak ne može prikriti gorčina poraza i poniženja, koju hrani činjenica da je Toni Bler bio izabran velikom većinom i da je vladao Britanijom punih deset godina. Kako je to moglo da se desi? Mračna senka nad savremenom političkom istorijom Britanije. Izgleda, doduše, da tome polako dolazi kraj, dolaze promene. Istorija nas uči da britanska društvena elita uvek smogne snage da preseče i otvori novu stranicu, na šta liče najnoviji događaji, kada predoseća da dolaze daleko veći problemi, neka vrsta velikog loma. Engleske tradicionalne tolerantnost i lenjost su uobličene u poslovici: „Pustite ih neka rade šta hoće, sve dok ne počnu da plaše konje“. Izgleda da su počeli da plaše konje.

Izvor: Novi Standard