Nenad-Kecmanovic_slikaСрбима и Хрватима, илити хришћанима у БиХ, могло би се лако десити да им од јесени највиша световна власт у земљи буде реису-л-улема емеритус. Како су у петак објавили бошњачки медији, бивши реис др Мустафа Церић кандидовао се за члана Председништва БиХ.

Вест је одјекнула као сензација, утолико пре што се последњих демократских 20 година, а поготово претходних 45 социјалистичких, па ни раније, није десило да реис пређе у политичке професионалце. Била је истовремено и очекивана утолико што је Церић још као реис показивао не само склоност ка политизацији Исламске заједнице него није крио ни личне политичке амбиције.

Уосталом, у тој хомеинијевској традицији и настао је муслимански верско-национални покрет почетком деведесетих у Босни. Језгро СДА чинили су исламисти осуђени на Сарајевском процесу и нетом пуштени из затвора а секуларни националисти придружили су им се накнадно и убрзо били елиминисани. Када је својевремено Адил Зулфикарпашић приговорио Изетбеговићу што је у врху странке окупио конзервативне верске фанатике, попут младомуслиманског ветерана Омера Бехмена и загребачког имама Хасана Ченгића, Алија му је одговорио: “Адиле, они контролишу мрежу од више стотина џамија по Босни, а нама ваља на изборе”.

За живота Алије Изетбеговића Мустафа Церић је био дубоко у другом плану. Отац нације, бошњачке, пошто се очинство муслиманске са великим почетним словом приписује Титу, Џеми и Хамдији, био је не само политички него и верски ауторитет број један. Лидер СДА је и био тај који је овог Височанина својеврсним ударом у Исламској заједници чак из Малезије довео за реиса у ратно Сарајево. Умерени и југословенски оријентисани дотадашњи реис Јакуб Селимоски, по оцу Македонац а по мајци Горанац, није се уклапао у Алијин пројекат Босне као исламске државе, па је враћен у отаџбину.

 

ЦЕРИЋ И ЗУКОРЛИЋ

Тек после Изетбеговићеве смрти Церић се размахао. И, док је Алија био политички лидер са пројектом исламизације муслимана, са познатим делима из исламске теологије и педигреом младомуслиманског страдалника у борби за слободу ислама, Мустафа је био верски лидер са дуго затомљеним политичким амбицијама. Тек после Алијиног одласка Мустафа се и политички размахао. Функција реиса ограничавала га је читавих двадесетак година да се директно и формално укључи у политику, али му није сметала да ИЗ стави у функцију наизменичне подршке Тихићу, Силајџићу, Изетбеговићу јуниору и Радончићу. Било је довољно да петком у подне на џуми у локалној џамији хоџа проговори коју по инструкцији из Ријасета, па да бројне џематлије заокруже где треба.

А пошто се тешка срца одвојио од верске функције, уз жељу да, попут папе Бенедикта, добије почасну титулу реиса-емеритуса, Церић је развио сијасет пројеката за своју нову каријеру. Од тога да буде председник СДА, преко тога да у ЕУ представља европске муслимане, до тога да буде лидер глобалне бошњачке организације, која ће сабрати матицу и дијаспору. Најуспешнији је ипак био у пројектима у тандему са санџачким муфтијом Муамером Зукорлићем.

Реис и муфтија не називају бадава један другога оцем и сином или старијим и млађим братом. По неспорној бистрини, умешности, енергији и дрскости, те склоности да веру злоупотребљавају у политичке сврхе толико су слични да ипак највише личе на близанце. Имали су они и комичних подухвата, као што је БАНУ (Бошњачка академија наука и уметности у Новом Пазару), али и озбиљних и опасних, као што су опструкција ИЗ Србије и њеног легитимног реиса Зилкића или уписивање санџачких Бошњака на изборне листе у РС.

mustafa-cerić

 

И БОШЊАЦИ ПРОТИВ

Међу ретким константама у понашању Мустафе Церића били су панисламизам (Турска је Бошњацима матица), изградња зелене трансверзале (јачања веза Сарајево-Приштина-Нови Пазар-Тирана-Скопље-Истанбул), представљање муслимана-Бошњака у земљама ЕУ и посебно у САД као вековних колективних жртава на Балкану (помиње 11 геноцида) те не на последњем месту – екстремно антисрпство. Све је код Церића директно или индиректно повезано са мржњом према Србији, Српској и Србима, која је имала одјека међу верницима. Његове изјаве о Српској као геноцидној творевини, о Србима који, ако неће унитарну Босну, могу да оду са завежљајем у Србију, о Београду као извору свег зла у БиХ и слично, могу се упоредити са најгорим из познатог репертоара Хариса Силајџића.

Истина, Церићево политизовање вере наилазило је на негативне реакције и унутар ИЗ, његово манипулисање сребреничком трагедијом вређало је и неке породице жртава, вишекратно одбијање да се придружи владици, надбискупу и рабину у молитвама за праштање и помирење љутило је међународне организаторе. Као што се и од политичке кандидатуре свог претходника промптно у име Ријасета дистанцирао актуелни реис Хуснија Кавазовић, а ветеран СДА књижевник Џемалудун Латић оквалификовао је као лошу по БиХ и Бошњаке. Церић је одговорио да је независни кандидат и напоменуо да је „скинуо ахмедију и џубе”. Тиме је подсетио да, као што реис може постати сваки муслиман, тако се и са престанком функције враћа у статус који га ништа не обавезује у односу за ранију функцију.

Формално гледајући, председнички кандидат Церић је у праву, али сигурно је да су минуле две деценије реисовања велики капитал са којим улази међу бошњачке бираче. Да није тако, нити би се он кандидовао нити би Кавазовић и Латић реаговали. Е сад, како ће то утицати на бошњачки имиџ у свету, на (дез)интеграцију БиХ, на односе са суседима и напредовање ка ЕУ, то је већ друго питање.

Реису-л-улема на челу Председништва БиХ!? Машала! Кад је могао Хомеини, зашто не би и наш Мустафа? Била би то логична последица дугорочног програма „исламизације босанских муслимана и немогућности коегзистенције са неверницима у истој држави”, како пише у Исламској декларацији. Колико би се само радовао рахметли Алија, али под условом да и његов Бакир није у конкуренцији за исту функцију на јесењим изборима.


Извор: Пресс РС

Оставите коментар

Оставите коментар на Босански Хомеини

* Обавезна поља