Bregzit – velika igra velikih majstora

U intervjuu listu „Danas“[i] akademik Dušan Teodorović, predsednik Odbora SANU za visoko obrazovanje, koji minulih dana hrabro vodi borbu za očuvanje onoga što je ostalo od srpske nauke, odnosno njenog ugleda, je izjavio: „Ova zemlja je ukradena od građana Srbije, njom vladaju ljudi koji nisu dovoljno kompetentni, nisu dovoljno pošteni i koje predvodi Aleksandar Vučić“.

Da dopunim navedene kvalifikacije i izrečenu misao uvaženog akademika – ovom zemljom vladaju dosledni nastavljači izvršioca petooktobarskog obojenog državnog udara, „agenti od uticaja“ zapadnih sila, bolje reći zapadnih obaveštajno-subverzivnih službi, i to premu sledećem „razrezu“:

• na čelu nekolicine visokorangiranih „rezidenata“, „hendlera“, „agenata“ i „kontrolora“ je Aleksandar Vučić, lično, i to ne samo zbog funkcije; iznad svih njih (i njega kao takvog) je kombinovani tim poverenika (stranci na radu u Srbiji – primer Britanca Amadea Votkinsa je najočitiji), takozvana „koalicija zapadnih obaveštajnih službi“, zadužena za Balkan u širem smislu (region, kako to postmoderno zbore); ima u tom neformalnom vrhu i domaćih, starih, dobrih „špijunčina“ od posebnog ugleda u zapadnom svetu (najčešće sinovi ili unuci „zaslužnih“ očeva i dedova – bivših proverenih agenata), koji su važni reperi – savetnici kod izrade subverzivnih procena, a nakon toga i kod donošenja operativnih odluka o (u) zemlji-žrtvi.

• po dubini, a kako bi drugačije nego tačno prema geometriji globalističke jezuitsko-masonske piramide, je par stotina „običnih“ agenata koji su planski ugurani u sve moguće srpske kako državne, tako i društvene (nacionalne) institucije i direktno su na vezi zapadnih službi; oni su, pored izvršavanja redovnih zadataka u stalnom „trenažnom“ procesu – na klupi sa koje će u budućnosti uskočiti u prvi igrački tim (otuda i ne sme da čudi kako je moguće, recimo, da se pojedini glavni urednici medija, vodeći novinari ili brojni drugi nosioci bitnih poluga države i društva, jednostavno, ne osvrću na svakodnevno „besnilo“ pa čak i otvorene pretnje svemogućeg tehničkog premijera, jer su direktno zaštićeni od svojih mentora sa Zapada);

• i na kraju, ukoliko zanemarimo još par stotina perspektivnih zapadnih agenata sa kojima se intezivno i neposredno, dakle, bez domaćih posrednika, radi, preostaje „svega“ par hiljada uglavnom partijskih i drugih korumpiranih, domaćih plaćenika (u bukvalnom smislu) po horizontali i vertikali, sa kojima se bakću i uvode ih u globalističko predvorje naše (a poodavno strane) službe, ili službe koje su više od deset godina pod potpunom kontrolom njihovih kolega sa Zapada; i tu spadaju, između ostalih aktuelni režimski kao i ranije identifikovani prozapadni analitičari, komentatori, politikolozi, publicisti… jednom rečju, „korisni idioti“, ili, još preciznije – okorišćeni idioti iliti jadnici, koji odrađuju prljavi posao sluđivanja naroda; naravno za debele pare i druge benefite.

E, sada, kakve veze ima sve napred navedeno sa upravo održanim Bregzitom, odnosno sa referendumom Britanaca za izlazak iz Evropske unije – pa otuda i naslov teksta o „velikim majstorima“?

Veza je, iako simbolična, ipak direktna. Školski primer velike igre. Takvim i sličnim agenturnim šablonima je vekovima unazad, u kontinuitetu, strpljivo i bez prekida, nama poznati svet – počev makar od starog Egipta, preko Rimskog carstva i zadnje faze Vizantije, zatim Napoleonovog i Hitlerovog doba, sve do odavno otrgnutih atlantističkih sila predvođenih Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama (tačnije globalističkih agenata na njihovom čelu) – skoro pa potpuno stavljen pod kontrolu i uvezan u nadnacionalni čvor davno projektovanog satanizovanog Novog svetskog poretka. Naravno, sa „duhovnim“ (a moguće i sveukupnim) vođstvom Vatikana, na čijem je čelu po prvi put, počev od 2013. godine, zvanično inaugurisan (tj. dvorskim udarom doveden) neskriveni jezuita, papa Francisko.

Ko je na vrhu piramide, odnosno, ko čini piramidu sa nejasnim i nedifinisanim vrhom, čije je nezvanično oficijelno sedište, tačnije komandno mesto, u Londonu, u tamošnjem Sitiju ili u Vindozoru (nakon što su se posle dugog putovanja kroz Evropu – od Rima, Firence, Venecije, preko Amsterdama, skrasili na obalama Temze, negde u doba Olivera Kromvela, kada su i zvanično preuzeli – (ot)kupili Ostrvo i tamošnje mase stavili u kolonijalni jaram)?

Odavno je poznat teoretičarima „zavera“ (i ljubiteljima istih) univerzalan, no ipak nezvaničan naziv – „Crno plemstvo“. Znači, nekoliko stotina starih: kraljevskih, plemićkih, bankarskih, trgovačkih i sličnih porodica otpalih od istinskog hrišćanstva, pa otuda u njihovim redovima, bar na papiru imamo istovremeno katolike, protestanate, judaiste, ateiste, otvorene sataniste… Porodice (i bližnje i daljnje rođake) sa posebnim pedigreom isklesanim još u doba slavne Mletačke Republike. Familije koje su se vekovima krvno povezivale ili su to činile ritualno na postulatima crnomagijskih bratstava, čiji su začeci registrovani još u doba Vavilona. Modernim rečnikom – veze prema mafijaškim pravilima, sprega koja je trajna i neuništiva kategorija.

Cilj – porobiti Svet, a pre toga ga za nekoliko milijardi istrošenih robova brojčano upodobiti, dakle smanjiti brojno stanje na milijardu (prema poslednjim planovima, nezvanično na dve milijarde), zavesti globalistička pravila jednoumlja i satanizovanog jednomislija, uspostaviti diktaturu Novog svetskog poretka i pripremiti dolazak antihrista na novouspostavljenim ruševinama.

Vekovna pljačka, prevare i sva moguća i nemoguća lukavstva uz primenu brutalne sile, donela su im ogromna bogatstva koja se i ne mogu meriti uobičajnim novčanim jedinicama, prijemčivim umu prosečnog čoveka. No, ako bi koristili nekakve brojke, to bi svakako bile ne milijarde i bilioni, već trilioni i trilioni dolara, funti… unci zlata i ostalih dragocenih materijala. I milijarde kvadratnih kilometara plodnih i ostalih površina sa svim mogućim naftnim poljima, mineralima, rudnim bogatstvima… Kao i ko bi dokučio koliko milijardi kvadratnih kilometara najvrednijih privrednih, turističkih, stambenih i ostalih nepokretnosti i najbogatijih infrastrukturnih objekata  širom sveta.

I sve lepo zamaskirano nazivima – korporacije, multinacionalne kompanije, karteli, investicioni i ostali razvojni fondovi, bankarske grupacije i nadnacionalne finansijske ekspoziture (Svetska banka i MMF), internacionalne agencije, nevladine i ostale globalne i regionalne organizacije i slično. 

Glavne poluge kojima vladaju većim delom sveta u pohodu na centralnu tačku: srce Evroazije – Rusiju i tamošnje „priobalje“ – su pored ogromnih količina novca i debelo plaćene agenture, na prvom mestu – vrhunske (polu)tajne organizacije kao što su Trilaterala, Bilderberg grupa, Savet za spoljne poslove, Rimski i Madridski klub, brojne jezuitsko-masonske lože na čelu sa Iluminatima, Okruglim stolom, Lobanjom i kosti, pa sve do Malteškog reda, Vitezova Templara i tako dalje i tome slično. Sve sa ciljem stvaranja uslova kako bi glavni bezbednosno-vojni mehanizmi u vidu OEBS-a i NATO-a (sa pratećim „savezničkim“ PzM sadržajima u Evropi, na severu Afrike, na Bliskom i Srednjem istoku, te u delu Pacifika), mogli da daju očekivane „rezultate“ na davno proverenim postulatima „krvi i tla“ ili „spržene zemlje“. 

Nakon svega ovoga – ko ne veruje u istinske zavere neka se i dalje zanosi teorijama, iako mu je suva praksa svakim danom sve više ispred očiju – pitanje glasi: kako je bilo moguće da se takvim moćnicima dogodi Bregzit i da se nedvosmislena volja velikog broja Britanaca (što nije sporno i što je karakteristika većeg dela evropskog modernog roblja), oteltvori u veliko i istorijsko – ne Evropskoj uniji?

Potpitanje bi bilo – ukoliko su raspolagali takvim procenama, a jesu, iz kojih razloga nisu pokrenuli brojne mehanizme (videli smo kako se to radi, recimo, u evropskoj i poštenoj Austriji kod izbora predsednika) i sprečili propast u najavi Evropske unije kakvu poznajemo i kakva je stvarana od strane globalističkih umova odmah nakon Drugog svetskog rata? Tek što je završen eksperiment sa Maršalovim planom – poruši Evropu, a zatim „investicijama“ okupiraj i uteruj u poželjan neokolonijalni tor.

Odgovori su veoma prosti i možda najvidljiviji u zvaničnoj izjavi pape Franciska,[ii] koju sam, naravno „slučajno“ izabrao u moru onih koje su se pojavile nakon Bregzita, kako od strane takozvanih evropskih i svetskih zvaničnika (svi od reda, čast pojedincima – agenti od uticaja Crnog plemstva i njegovih operativnih ogranaka, a ima ih u izobilju, iako je „jadničak“ Soroš isključivi dežurni krivac), tako i u analizama nebrojenih analitičara, „eksperata“, komentatora i vidovitih geopolitičkih „proroka“.

Papa Francisko, dakle, na letu iz Jermenije gde se zatekao u vreme Bregzita, savetuje lidere EU da „iznađu kreativne nove načine da ostanu zajedno, dajući zemljama članicama više sloboda“, a zatim je istakao kako bi nakon novonastale situacije „Škotska i Katalonija mogle da se zalažu za secesiju, što bi moglo da dovede do balkanizacije Evrope“. U vezi sa tim je potencirao „kreativnost i zdravu razjedinjenost“.

Zanimljiva izjava koja sve kazuje. Ili se neko zanosi kako je papi nepoznat planirani scenario? O čemu se zapravo radi? Da li to zaista nadnacionalna EU, kao prelazna forma projekta koji je zamišljen kao Sjedinjene Evropske Države (dakle, superdržava bez sadašnjih suverenih nacionalnih članica), puca po svim šavovima i kao ideja i kao realnost, i nestaje sa geopolitičke karte, kako predviđa većina napred navedenih „stručnjaka“?

Apsolutno ne. Reč je o velikoj igri i velikoj prevari, velikih majstora.

Ukoliko ni posle pet decenija nije uspeo (uslovno) plan „A“ – u miru podjarmiti i u konačnom pogasiti evropske države i nametnuti im jedinstvenu Vladu (i prateći globalistički aparat), onako kako je to urađeno sa SAD-om, došlo je vreme za plan „B“. Najmanje treći put za redom u poslednjih sto godina, ali u značajno izmenjenim okolnostima – izazvati ozbiljan (ali kontrolisani) haos širom Evrope, političku, bezbednosnu, ekonomsku i svaku drugu nepodnošljivu (pred)ratnu krizu, promešati karte u pokeraškoj igri i povući najmanje očekivane poteze, kako bi se stvorili potrebni preduslovi i apokaliptični ambijent, u kojem će široke narodne mase (ili oni što kontrolisano preostanu) konačno zavapiti – spašavajte nas! 

Bez takvog ambijenta – paradoksalno zvuči ali je tako – nema uspešnih ratnih priprema i pokretanja velikog udara na Rusiju. Bez značajnije „staromodne“ nacionalne homogenizacije na platformi ruske „pretnje“, neće se dogoditi istinsko zbijanja borbenih redova. U prilog tome, veoma je važno a pouzdano znam da je malom broju ljudi poznato, da NATO kao vojni savez ne raspolaže svojim vojnim jedinicama, osim sistema Avaks i nešto malo logistike i zadejstvovanih komandi, štabova i kancelarija. NATO i jeste savez još uvek suverenih država i čine ga upravo nacionalni vojni kontigenti, pre svih vodećih i najačih članica, od kojih on u potpunosti zavisi. Primera radi – nije li Evropska komanda američke vojske u ravni (i snažnija) od Savezničke komande NATO u Monsu? Ili, Komanda Združene operativne komande NATO u Napulju, istovremeno je (i primarno) Komanda američkih snaga za Sredozemlje i sever Afrike. 

Još jedan dokaz u prilog navedenim tezama – ako su već iskreno želeli punu suverenost, ekonomsku, a to znači primarno finansijsku, kao i svaku drugu nezavisnost, zbog čega se u Velikoj Britaniji nije postavilo i referendumsko pitanje –  za ili protiv članstva u NATO?

Kako će se, dakle, u budućnosti, distancirati od Evropske unije čija je ogromna većina članica istovremeno u čvrstom zajedničkom zagrljaju Alijanse, gde će Britanija svakako ostati i voditi jednu od glavnih reči? Podsetimo, zajednička spoljna, bezbednosna i vojna politika NATO i EU, ne samo da su dve strane iste medalje, već se može konstatovati da je to jedna te ista strana jedne medalje. Bez ikakvih razlika.

I zato, krajnje je naivno i pogrešno ne povezati Bregzit i indukovano ljuljanje EU sa: prevratom u Ukrajini, naelektrisavanjem baltičkih država i Poljske, masovnom migrantskom krizom, terorizmom širom evropskih država, ratom na Bliskom istoku, ekstremizmom u Turskoj i arapskim državama u okruženju. Sve je, ali doslovno sve, deo jedinstvenog scenarija – projekat „izazivanja i upravljanja krizama“ radi ostvarenja finalnog cilja, a rekosmo koji je – osvajanje ruskih i ostalih evroazijska prostranstava, uništavanje Pravoslavlja (ne zaboravimo upravo završeni „vučji“ – razbijački sabor) i operacionalizacija Novog svetskog poretka u izvornom obliku. 

No, postoji jedno „ali“. Iako su svemoćni, iako raspolažu nepojmljivim resursima, znanjima, crnomagijskim i ostalim moćima, iako mogu da pokupuju sve umove ovoga sveta, da stvore najmoćniju vojnu i svakovrsnu zastrašujuću mašineriju, nisu neranjivi, ili, još preciznije – moguće ih je zaustaviti, pa čak i pobediti. Neutralisati, ako ne u potpunosti, onda bar do mere teškog i dugotrajnog oporavka.

Teško za poverovati, je l’ da? Nije, ukoliko uključimo vijuge. Upravo smo ih mi, Srbi (i svi drugi „osuđeni“ na suživot sa nama), zaustavili 90-tih i naterali da u hodu menjaju davno zacrtane planove. U proleće ’99-te su priterani u mat poziciju, u bezizlaz. U paniku. Naravno, samo je jedan mali broj ljudi na ovim prostorima bio svestan toga. I dan danas se velika većina podsmeva takvim ocenama. A dokazi su nam ispred očiju, i tada bili prisutni, i još više sada – vojnički nismo poraženi, krenuli su osiono u brutalnu i protivno važećem međunarodnom pravu oružanu agresiju kojom su prekršili sve moguće konvencije…. Nakon nešto više od dva meseca prinudili smo ih da sednu za pregovarčki sto sa ravnopravnim protivnikom i da se u „slovo“ vrate međunarodnom poretku, Povelji UN pre svega. Pa, malo li je? 

Situacija koja nedvosmisleno, samo u značajno vidljivijoj meri, podseća na sve ono što im „voljno i nevoljno“ upravo čini Rusija na čelu sa Putinom – od Krima i Donbasa, preko Sirije i dalje širom Bliskog, Srednjeg i Dalekog istoka, do Arktika, demonstrirajući pravdu i poredak kakav bi morao biti.

I zato, ne zavaravajmo se raznoraznim neočekivanim i na prvi pogled miroljubivim potezima Crnog plemstva preko njihovih operativaca, kao što je najnoviji slučaj naprasnog „preumljenja“ jednog od najvažnijih globalnih igrača, Redžepa Taipa Erdogana. To je onaj isti predsednik Turske za koga će prosečan srpski ekspert-analitačar stotinu puta ponoviti, kako je reč o nezavisnom ekstremisti, od Zapada otrgnutom lideru (pa čak i od NATO-a čiji je Turska pouzdani član), koji dejstvuje prema nekakvoj neosmanskoj doktrini neverifikovanoj u Londonu i tako dalje i tome slično. Naivno da naivnije ne može biti.

Ukoliko je nešto dobro a tako vidljivo – naravno, ko ima oči da to spazi – relativno je lako primetiti: kada i zbog čega globalnim vladarima sveta, tačnije, onima koji pretenduju da to za skorijeg vakta postanu, planovi ili delovi plana, ne idu prema zacrtanoj dinamici i sadržaju. To je, dakle, onaj trenutak kada dolazi, kao što rekosmo, do povlačenja neočekivanih poteza. A oni su kao po pravilu iznuđeni višom, neplanirom silom. Možda je duhovito i nekome zaista čudno – ali primer Viktora Orbana u suprostavljanju planski vođenoj masovnoj migraciji finansijski opskrbljenih arapskih masa, bio je jedan od tih slučajeva.

A možda je to i bio deo scenarija, vreme će pokazati. Baš kao što je planski organizovan i upravo realizovan susret „lidera“ zapadnog Balkana i čelnika „raspadajuće“ EU, u Parizu, u „najtežem“ mogućem trenutku. Sa Edijem Ramom, Đukanovićem, Vučićem… i zastavom nezavisnog „Kosova“ iznad njihovih glava.

Zaključak – moguće je zaustaviti globalne vladare. Ali, kako? Jedinstvom i rešenošću narodnih masa. No, ne prostom masom bez obzira na brojnost i snagu, već onom koju vode nezavisni državnici. Mogu ih, dakle, zaustaviti samo slobodne i suverene države. Onako kako smo mi to uradili ’99-te, nakon čega smo, potpuno nesvesni tog epohalnog uspeha, za samo godinu i nešto dana života u slobodi, pali u okupaciju. 

Možemo li se podići? Naravno. I to neočekivano lako. Potrebno je samo uključiti vijuge i zatražiti Božji blagoslov. Ili obrnuto. Biće pre da je tako. Jedinstveno, svi zajedno, ili bar u većini. Ali, iskreno i pokajnički. Sve ostalo će doći „samo od sebe“, pa tako i Rusija. Više od toga nam i ne treba. 

___________________

Odrednice:

[i] http://www.nspm.rs/hronika/dusan-teodorovic-srbijom-vladaju-nekompetentni-i-neposteni-koje-predvodi-aleksandar-vucic.html

[ii] http://www.politika.rs/scc/clanak/358011/Papa-upozorava-na-balkanizaciju-Evrope-posle-Bregzita

Izvor: Fond Strateške Kulture