Брисел и Кијев – дует уцењених

Тежња Србије ка максимално активној реализацији евроинтеграционог вектора у својој спољној политици, неминовно приморава власти земље да праве избор по питањима која на овај или онај начин спадају у област националне безбедности и државних интереса. То се у првом реду односи на спровођење одговорне енергетске политике, а такође и заузимање принципијелне позиције у односу на све што се догађа око Украјине.

Обе поменуте области су међусобно зависне и зато Београд мора да се пажљиво односи према том моделу узајамних односа који својим партнерима намећу Брисел и Кијев. Суштина тог модела огледа се у нескривеној уцени, циничној обмани и “завртању” руке несагласнима. Утицај таквог приступа све жешће на себи осећају власти Словачке – земље коју руководство Европске комисије и украјинска влада муњевито претварају у суштински бесловесну “краву дојиљу” и играчку у рукама геополитичких коцкара.

Власти Украјине све циничније користе Словачку у својству инструмента за коришћење сопствених спекулативних циљева, у чему очигледно наилазе на подршку од стране потпредседника Европске комисије Мароша Шефчовича, одговорног у ЕУ за енергетска питања (узгред, Словака). Шефчович покушава да натера крупне гасне компаније у Европи да упркос пословним интересима и супротно здравом разуму, масовно складиште гас у подземним гасним складиштима Украјине, а Кијев у виду компаније “Нафтогаз” цинично уцењује сопствену индустрију гаса, прикривајући се иза Словачке.

Суштину оваквог приступа одлично одсликава изјава без преседана, коју је обнародовао Андреј Кобољев, шеф украјинске компаније “Нафтогаз”. Он је од локалних приватних компанија затражио да пупмају гас у подземна складишта. А за награду им је обећао приступ и повећање реверсних испорука гаса из Словачке.

Међутим, ни обим реверса Словачке, а још мање механизми приступа одговарајућим капацитетима и обимима од стране приватних украјинских компанија, све до сада нису дефинисани. Ипак, то није сметало шефу “Нафтогаза” да спекулише иза леђа Братиславе. Истовремено, Европска комисија “заврће руке” европским гасним компанијама. На списку “клијената” налазе се и “ајкуле” европске гасне индустрије E.ON, Engie, OMV, PGNiG, RWE, ENI, SPP, Statoil.

Украјинске власти и Европска комисија покушавају да сличним методама реше стратешки задатак – да до зиме напумпају у подземна складишта гаса најмање 19 милијарди кубних метара гаса. Кијеву је то потребно ради тога да би се избегли протести становништва, а Европској унији да би се осигурала у случају следећег покушаја Украјине да преузима транзитни руски гас предвиђен за земље ЕУ.

Међутим, украјинска влада нема шта да пумпа. Преговори с Русијом су пропали због кривице Кијева, а европске гасне компаније не горе од жеље да пумпају свој гас у украјинска складишта гаса, која подсећају на корупционашке “црне рупе”. Руски медији с тим у вези наводе карактеристичну изјаву једног представника европског гасног бизнис друштва (који је желео да остане анониман): ”Ми се и даље бавимо бизнисом и у овом тренутку није јасно на чему ми у том случају можемо зарадити толико, да би се ризици исплатили”.[1]

Други представници европског гасног бизниса не скривају да ће од Европске комисије тражити гаранције да гас који ће допремити у украјинска гасна складишта “неће ишчезнути”. Јасно је да такве гаранције Европљанима не може дати ни Марош Шефчович, нити било ко други у ЕУ.

Међутим, уцена гасних привредника представља само један од елемената те линије понашања, коју са одобрењем Европске комисије реализују власти Кијева.

На речима се позиционирајући као одговоран међународни партнер, власт у Кијеву на делу све више дискредитује и себе и своју земљу. У арсеналу јавне дипломатије украјинских власти активно су укључене и такве технике попут неприкривене уцене партнера, одбијања да се изврше раније преузете обавезе, раскидање уговора раније усаглашених на међународним форумима.

Најочигледније се то показује у односима Кијева према земљама које украјинској економији пружају реално садејство – у првом реду према тој истој Словачкој. Није тајна да Братислава од средине 2014. године практично за украјинске власти решава њихове енергетске проблеме, остварујући реверсне испоруке гаса. Словачки гас представља највећи део испорука гаса Украјини са територије ЕУ. И ето, последње недеље украјински председник Петар Порошенко, премијер Арсениј Јацењук и њихови сарадници, баве се нескривеним уцењивањем Словачке, истовремено је оптужујући као узрок сопствених проблема.

Најочигледнији пример неприкривене уцене видели смо крајем јуна, када је пропао сусрет Вишеградске четворке којој је председавала Словачка са учешћем украјинских представника, у западноукрајинском граду Ивано-Франковск. Према расположивим информацијама, овај форум је требало да буде посвећен реализацији заједничких енергетских пројеката способних да реално помогну “на шкрге дишућој” украјинској инфраструктури. Међутим, влада Украјине је у последњем тренутку одбила да организује сусрет. Узрок тако громког демарша било је одбијање Братиславе да лагано и по првом захтеву Кијева повећава реверсне испоруке гаса.

Још нечувенији је био скорашње одустајање председника Украјине Петра Порошенка од учешћа у јубиларној GLOBSEC конференцији о безбедности у Братислави. И док је због конференције у Ивано-Франковску дато макар и незванично образложење одустајања, то је администрација Порошенка у последњем случају просто изјавила да се он није ни спремао за пут у Братиславу – иако је његов наступ међу другим учесницима конференције шефова држава региона већ био уврштен у дневни ред конференције у Братислави.

Ето такве норме и принципе вођења међународне политике – у том смислу и у енергетици и у области безбедности – реализују данас украјинске власти и њихови западни партнери. И, у вези с тим се поставља питање – на који начин руководство Србије намерава да заштити интересе сопствених произвођача и потрошача у оквирима курса евроинтеграција – ако чак и земље-чланице ЕУ које имају сопствене представнике у Европској комисији нису у стању да то чине? Политичке уцене, презир према дипломатским нормама, преваре и ултиматуми – то су манири данас веома цењени у Бриселу. И Вучићева влада то мора имати у виду када изнова и изнова обећава народу европроцват.

“Према резултатима истраживања, идеја приступа ЕУ губи привлачност у свим тим земљама. То није неповезано ни са изјавама из Брисела о томе да се у наредних пет година не планира никакво проширење ЕУ”, овако је радио станица „Дојче веле“ прокоментарисла посету савезног канцелара Ангеле Меркел Балкану.[2] Веома тачна оцена којој је, истина, потребна једна важна допуна. Европска Унија себе дискредитује не само кочењем свог проширења, већ пре свега сопственим политичким спекулацијама и отвореном проамеричком оријентацијом.

________________________________

[1] http://www.kommersant.ru/doc/2767140

[2] http://www.dw.com/ru/меркель-на-балканах-малые-ожидания-от-большой-поездки/a-18565241

Извор: Фонд Стратешке Културе