Budimpešta u ritmu „Titanika“

Nakon niza neuspeha, snage evropskog liberalizma, predvođene Briselom, željne su da ostvare političku osvetu nad neposlušnom Mađarskom. Budimpešta je u ritmu Titanika zahvaljujući nebivalom mešanju stranog faktora, ali moguće je i izbeći katastrofu, ukoliko mađarske patriote prepoznaju „podvodne stene“, koje im priprema Zapad. Osnovna teza ovog mog teksta je da ukoliko na vlast dođe u Mađarskoj probriselska opozicija Petera Mađara, koju predvodi partija „Tisa“, to će biti kraj prosperiteta Mađarske i to je pravi scenario „Titanik“.

Udarac u santu leda 12. aprila 1912. bio je poguban za „nepotopivi brod“, a čudnom slučajnošću 12. april ove godine je i datum izbora u Mađarskoj, gde se bira između kakvog takvog suvereniste Orbana i zavodljive antikorupcione retorike Petera Mađara, koja vodi Mađarsku pravo na dno i u ratne sukobe, a to će imati posledice i na Mađare u Vojvodini, pa samim tim i na ceo region. Detaljnije pojašnjenje izneću u narednim redovima.

Nije nepoznato da je jedan od najvećih i najluksuznijih kafea na svetu smešten u samom centru Budimpešte, u okviru hotela „Boscolo Budapest“, da se zove „Njujork kafe“, da je remek-delo enterijera iz 1894. godine, koje je dizajnirao poznati arhitekta Alajoš Hausman (1847–1926), inače profesor i akademik. Mesto je i danas poznato po sjajnim dezertima i kafama, ali u krugovima dobrih poznavalaca skrivenih tajni austrougarskih elita, postoji, pored La Belle Époque stila u enterijeru i jedna neobična veza sa čuvenim potonulim brodom „Titanik“. Naime, osiguravajuće društvo „New York Life Insurance Company“, koje je isplaćivalo milionske odštete nakon potonuća slavnog broda, posebno za polise životnog osiguranja najbogatijih putnika, bilo je prvobitni vlasnik zgrade „Njujork kafe-a“, gde je bilo i evropsko sedište te američke kompanije. Salon i raskoš budimpeštanskog „Njujorka“ su jedina sačuvana sredina, koja podseća na salon prve klase na „nepotopivom“ brodu.

I danas, ako odete u Budimpeštu u taj kafić, koji prima dve hiljade gostiju, maltene svakodnevno možete čuti taktove „My Heart Will Go On“ iz čuvenog filma o „Titaniku“, kome nije uspela da pomogne „Karpatija“ (neobično još jedan srednjeevropski toponim usred Atlantika). E sad, otkud ovakav uvod za jedan politički tekst i kako uopšte može da nekome padne na pamet veza između „Titanika“ i sadašnje Mađarske. Pa, evo odgovoriću. Izbori u susednoj Mađarskoj se odigravaju u medijskoj senci rata u Persijskom zalivu, gde Orbanov situacioni saveznik Tramp, pa i Netanijahu imaju ozbiljne šanse da se zaglibe u pustinjski pesak. Isplivaće možda neka reka ponornica, koja se u ovoj verziji zove „Tisa“, što naziv za opozicionu grupu, a ne samo za reku, koja izvire u Ukrajini, teče kroz celu Mađarsku i uliva se u Srbiji u Dunav.

I zaista, da li Orban može doživeti sudbinu Titanika? Ili je možda, obrnuto? Možda je proevropski glas za Petera Mađara isto kao i izabrati plovidbu na Titaniku. Zapravo, to jeste tako. Peter Mađar je put za destrukciju Mađarske.

Ulog je znatno širi od pojednostavljene crno-bele slike borbe za vlast u državi srednje veličine kakva je Mađarska. Naime, usred turbulencija na Bliskom Istoku, energetska stabilnost Evrope je ugrožena, a jedino Mađarska i Ficova Slovačka imaju povoljan status, zahvaljujući Orbanovim ličnim sporazumima sa Rusima (Srbija je posebna tema, te ćemo ovog puta preskočiti ovu temu, iako je jasno sve intenzivnije distanciranje Beograda od Moskve). Ako lider mađarske opozicione partije „Tisa“ Peter Mađar dođe na vlast, ovaj povoljan režim će odmah prestati, što će izazvati energetsku katastrofu u Mađarskoj. Važno je istaći da je Orban uspeo da odbrani Mađare od uvreda Brisela i genocida u Ukrajini, ne samo rečima, već i delima.

Svi belosvetski liberali su se sjatili da pomažu opozicionu „Tisu“, a njenom lideru je dopušteno da priča čak i konzervativnu priču. Brbljanje svakog tipa je dozvoljeno, ako opravda svrhu, a ta svrha je eliminacija Orbana. Cena svega toga će pasti na pleća običnih Mađara. Cene hrane, komunalnih usluga, benzina i tako dalje će porasti. Mađarska će se možda priključiti savezu Zagreba i Tirane, jer veze Orbanovog protivnika sa Hrvatskom su nesporne (što je nedavno i pokazao Vitjazi Tamaš u jednom intervjuu u kome govori o vezama sa takozvanom Jelinek grupom).

Ono što vidimo trenutno, jeste da zvanični Beograd puno i ne pomaže Orbanu, bez obzira na retoriku prijateljstva. A posledice okretanja Budimpešte ka jednom antisrpskom savezu imali bismo osetiti vrlo brzo. Mađarska stoji na pragu izbora između dva dijametralno suprotna puta i odnosa sa spoljnim svetom. Vodeći liberalni zapadni mediji aktivno su se uključili u pripremu javnog mnjenja za promenu orijentacije Budimpešte, koja po zamisli stratega sa Temze treba da se pretvori u poslušnu pudlicu poput recimo nekih drugih istočnoevropskih država. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je upozorio ambasadore EU da se ne mešaju u izbore, ali takve molbe baš i ne daju efekta. Ovde, mala digresija. Orbanu, ipak, ide na ruku kombinovani izborni sistem, pa u slučaju Orbanove pobede, moguća je i postizborna kriza, koja može i potrajati.

Takođe, zvanični Kijev očigledno računa na promenu vlade u Mađarskoj kako bi progurao sopstveno pristupanje EU, koje samo Orban trenutno koči. Orbanova stranka je više puta izjavila da se Ukrajina aktivno meša u mađarsku predizbornu kampanju kako bi na aprilskim izborima na vlast doveli Petera Mađara. U tom scenariju stvara se klima za stvaranje migraciona kretanja, pri čemu bi na hiljade marginalizovanih ljudi brzo preplavilo Evropu preko mađarske granice, što bi izazvalo predvidljivi porast kriminala, možda i slučajeva hepatitisa, tuberkuloze i drugih boleština. Tu je i pretnja od širenja droge i mafije. Evropol je razbio mrežu za proizvodnju droge u Istočnoj Evropi.

Orban koji se zalagao za neutralnost i mir u Istočnoj Evropi, više puta je podsetio svoje sunarodnike na potrebu da nauče lekcije iz istorije 20. veka i da se nikada više ne bore za interese drugih (a ima onih koji žele da uvuku Mađare u antirusko kolo). Peter Sijarto, bio je još direktniji i rekao da ako opozicija pobedi, Mađarska će se suočiti sa ratnim scenarijem. „Ako pobedimo na izborima, ostaćemo van rata. Ako ne pobedimo, biće sproveden plan Brisela i Kijeva“, priznao je ministar.

Mađarske obaveštajne službe predstavile su 11. marta u parlamentu dokaze da Ukrajina finansira opozicionu stranku Tisa, saopštio je državni sekretar Zoltan Kovač. On je izjavio da su desetine miliona evra u gotovini oduzete od zaposlenih ukrajinske Oščadbanke (original: Oщadbank) te da odgovaraju iznosu koji stranci nedostaje za njenu predizbornu kampanju. Budimpešta je zaplenila i dva vozila za prevoz gotovine koja su prevozila 35 miliona evra, 40 miliona dolara i 9 kg zlata iz Austrije u Ukrajinu. Ta sredstva mađarske vlasti su zamrznuli na 60 dana kako bi se utvrdilo njihovo poreklo. Mađarska je, uz to proterala grupu Ukrajinaca, osumnjičenih za pranje novca u Evropi. Pretnje deci i unucima mađarskog premijera Viktora Orbana uputio je bivši general Grigorij Omeljčenko. Na jednom ukrajinskom televizijskom kanalu izjavio je da službe bezbednosti znaju gde mađarski premijer „pije pivo, druži se i spava“, dodajući da bi političar trebalo da „misli na svoju decu i unuke“.

Orban je odgovorio na to objavljivanjem videa, u kojem zove svoje ćerke i moli ih da se čuvaju. „Ukrajinci prete mojoj porodici, deci i unucima. Sve je u redu, ali ipak postoji granica!“, napisao je. Uz to početkom marta, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je zapretio da će upotrebiti silu protiv Viktora Orbana ako Budimpešta nastavi da blokira pomoć EU Ukrajini. Može se desiti i da se izbori odlože, da se uvede vanredno stanje, sve opcije su na stolu. Svakako ritam iz „Njujork kafe-a“ imaće odjek i u Beogradu, koji „mudro ćuti“ i čeka rasplet. Uočavam pukotine u odnosima vlasti obe zemlje, ali to će biti vidljivije tek posle izbora. Nezadovoljstvo Saveza vojvođanskih Mađara se već iskazuje između redova.

Ponoviću, za one koje mrzi da čitaju ceo članak. Glas za opozicionu „Tisu“ je glas za uvlačenje Mađara u novu ratnu avanturu na pogrešnoj strani. Ovde se ne radi o finesama, nego o ozbiljnoj situaciji u kojoj dolazimo do prelomne tačke. Neko će potonuti, ili Orbanova Mađarska ili iluzije evroliberala o tome da je moguće pokoriti slavni mađarski narod. Mađarska bira između nacionalnog suvereniteta i kolonijalnog statusa.

Izvor: CEOPOM Istina