Časovi rusofobije „profesora“ Mekejna

Republička izborna komisija u Srbiji još nije uspela objaviti konačne rezultate predsedničkih izbora, a u goste kod pobednika Aleksandra Vučića požurili su zapadni pokrovitelji Balkana. Prvi u tom nizu bio je „nepotopljivi“ američki senator Džon Mekkejn, koji danas zauzima mesto predsednika komiteta za poslove oružanih snaga Kongresa SAD. Izjava koju je on dao u Beogradu, pruža očiglednu predstavu o tome, kakvu zapravo politiku, po ubeđenju Zapada, treba da sprovodi novi srpski lider – a u tom smislu i posebno – na ruskoj trasi.

Pre svega SAD očekuju od Beograda podršku svog agresivnog kursa u odnosu prema Siriji. Štaviše, senator Mekkejn je tokom susreta sa Aleksandrom Vučićem, za primenu hemijskog oružja u gradu Han-Šejhun praktično direktno optužio ne samo sirijskog predsednika Bašara Asada, nego i Rusiju. Sirija je delovala „usaglašeno sa Rusijom“ – kategorički je izjavio Džon Mekkejn, a njegov srpski sabesednik je reagovao – ćutanjem. A na konferenciji za štampu, odgovarajući na pitanje da li on zaista smatra da je ruska strana znala za postojanje hemijskog oružja Damaska, senator je izjavio da je „uveren u to“ i kao argument ponovo naveo sve te neosnovane tvrdnje zapadnih medija o navodnom svesnom „tačkastom“ bombardovanju bolnica u Alepu od strane ruske avijacije. [1]

Naravno, sve gore navedene sentence američkog senatora poznatog po svom „jastrebskom“ odnosu prema Rusiji, mogle bi se pripisati na njegovu ličnu rusofobiju i geopolitičke komplekse, da nema jedne ključne okolnosti. Prema postojećim informacijama, u Vašingtonu su prvobitno davali veliki značaj toj okolnosti, da do novog predsednika Srbije američku poziciju donese upravo Džon Mekkejn. I nije ovde stvar samo u toj činjenici da Mekkejn redovno dolazi na Balkan – što je požurio da istakne i Aleksandar Vučić. Najvažnije je što u sistemu američkog političkog establišmenta upravo ovaj senator predstavlja sam po sebi oličenje kontinuiteta ključnih spoljnopolitičkih pozicija Vašingtona, u tom smislu i njene antiruske komponente. I njegova poseta Srbiji – jasan je signal Vučiću o tome, da nezavisno od haosa koji se danas zacario u američkim hodnicima vlasti, antiruski vektor Vašingtona – a u prvom redu Kongresa SAD – ne sme biti doveden u sumnju.

I to se direktno uopšte ne tiče samo Sirije i njenog predsednika Bašara Asada. Još jedan jasan signal novom srpskom predsedniku bila je izjava Džona Mekkejna o tome da je Rusija navodno bila uvučena u događaje u Crnoj Gori, susedu Srbije – upravo to senator smatra „nedavnim pokušajem svrgavanja vlade“.

I već na to geopolitički dobro pripremljeno zemljište, formirana je izjava Mekkejna o neophodnosti jačanja vojno-tehničke saradnje SAD i Srbije – u tom smislu u oblasti modernizacije srpske armije i njenog prelaska pod standarde NATO pakta.

I ovde se jasno vidi pobuda visokog američkog gosta: Srbija mora da odustane od saradnje u vojno-tehničkoj oblasti sa Rusijom, pošto Rusija štiti Asada, pokušava da svrgne vladu balkanskih zemalja i sama bombarduje u Siriji bolnice i druge građanske objekte (direktno kao NATO u Jugoslaviji 1999. godine!).

Da, na kraju kao apoteoza ratne retorike Džona Mekkejna, postaje njegova ideja da se nad Sirijom uspostavi „zona zabranjenog leta“ za ruske vazduhoplovne snage – naravno, takođe uz delatnu pomoć od strane Srbije. O tome kako to u praksi može izgledati, senator je odlučio da prećuti – očigledno da bi sasvim izbegao za njegove srpske slušaoce potpuno jasne paralele iz nedavne istorije same Srbije. Međutim, signal je poslat: Srbija mora biti spremna da podrži bilo koju antirusku avanturu Zapada, ukoliko želi da ostane u „trendu“ Evropske unije i NATO pakta – o čijoj koristi za Srbe Mekkejn takođe nije zaboravio da podseti Aleksandra Vučića.

Karakteristično je da u nizu američkih medija prisustvuje shvatanje opasnosti tih zahteva  i recepata, koje je u Beogradu obznanio Mekkejn. „Jastrebovi iz Kongresa – poput senatora-republikanca iz Arizone Džona Mekkejna i senatora-republikanca iz Floride Marka Rubia – sa svoje strane pozivaju Trampa da dostavi sirijskim opozicionim snagama više oružja, da stvori zonu zabranjenog leta i nastavi raketne udare, koji treba da nateraju Rusiju i Asada da se saglase sa političkim regulisanjem“ – ovako opisuje poziciju senatora-republikanca i njegovog istomišljenika američki časopis The Washington Post. Novine upozoravaju na realnu opasnost od „rata sa Rusijom kao posledicu delovanja SAD u Siriji“. [2]

A drugo američko izdanje – The National Interest – pretpostavlja da upravo Balkan «može postati sledeće polje bitke za SAD i Rusiju». [3]

U nastaloj situaciji, upravo od novog predsednika Srbije, koji je na poslednjim predsedničkim izborima dobio toliko ozbiljnu elektoralnu podršku, direktno zavisi rešenje zadatka da se zemlja održi po strani od uvlačenja u bilo kakvu spoljno-političku avanturu antiruskog usmerenja. I teško da je umesno posebno slušati savete i ocene vašingtonskih političara u vezi s tim. Makar to bili i takvi „dugovečni“ političari kao što je senator Mekkejn.

____________________________

Odrednice:

[1] – www.politika.rs/scc/clanak/378089/Vucic-i-Mekejn-o-regionalnom-miru-saradnji-i-zajednickim-akcijama

[2] – www.washingtonpost.com/posteverything/wp/2017/04/09/what-could-go-wrong-for-the-u-s-in-syria-war-with-russia/?utm_term=.9b23d34207dd

[3] – nationalinterest.org/feature/the-balkans-will-be-america-russias-next-virtual-battlefield-20088

Izvor: Fond Strateške Kulture