Čekajući Vidovdanoa

U srećnim zemljama narod iščekuje četvrtu godinu jedne vlade kako bi procenio koliko je bila uspešna i da li da joj ponovo pruži poverenje. U Srbiji se posle višedecenijskog političkog inžinjeringa oko vlasti otimaju loši i gori. Posmatramo ih tako kao deblja žaba mršaviju zmiju i sve se nešto nadamo udaviće se dok nas budu gutali. Deo našeg naroda koji veruje televiziji i kuriroidnim novinama,  voli one koje iste štede ili ih dovode u vezu sa državom i rodoljubljem.

Bilo je dovoljno da neki šešeljevski sankilot počne malo da se nosi moderno, da uvali svilenu maramicu u džep sakoa, koji košta godišnju prosečnu penziju, i metne intelektualna očna pomagala na nos, a pritom ga spomenuti mediji nisu temeljno blatili ili klevetali duže od dve godine, i eto nam narodnog izabranika, državnika.

Glupi znaju za koga da glasaju, mada im nije poznato i zašto. Histerični znaju na koga da ne vrište, već naprotiv puste i koju suzu kada na ekranu televizora vide onog ko će ih spasiti (mada ne i izlečiti)… Još da se ne troši mnogo više nego što se zaradi… I da SAD i SR Nemačka nemaju još neke zamisli kako bi stabilizvale svoje brojne a nejake političke „mladunce“ – koji se svijaju oko mrske Srbije, a predviđeno je  da se kad dođe vreme njome i nahrane – ovo bi bio „raj na zemlji“. Dok prosečni srpski birač  ima šta da potroši, i za potrošeno nešto i kupi, njega situacija mnogo ne zabrinjava. Ne treba tu tolika mašta, kao recimo u nekim susednim državama, da bi građanin podneo licemreje, lopovluk i bezakonje.

Čitam da je najveći industrijski gigant u Crnoj Gori u stanju koje bi se moglo porediti sa trenutnim vitalnim funkcijama dinosaurusa. Ipak, to ne smeta tvorcima javnog mišljenja da pišu o tome kako je Crna Gora među prvima u regionu po bogatstvu (bruto proizvodu) . Što bi rekao Dušan Kovačević, naš poznati pisac i komediograf, „drugi među prvima“ – odmah iza Hrvatske. Kad ste gladni vi lepo nemojte da se ponižavate i priznate da živite loše, nego pročitajte u novinama i uverite se da vam je dobro. U Federaciji Bosne i Hercegovine protesti. Kažu ne daju im „birokrate“ (ovaj, Srbi) „osnovno ljudsko pravo“ jedinstvenog matičnog broja građana na državnom nivou. Pitate se kako su do sada to rešavali – pa imali su broj za svoj entitet, a sada žele „da cijela domovina ima jedan broj“.

Lokalne bošnjačko/hrvatske (dobre) birokrate spremne su da uzmu decu za taoce. Tako novorođenima više ne izdaju matične brojeve, ako neko slučajno umre zato što recimo njegovi roditelji ne mogu da dobiju dokumente i otputuju sa bebom u inostranstvo, nisu krive fašisoidne birokrate koje ne daju broj deci, već „birokrate“ (Srbi) zato što ne dozvoljavaju stvaranje unitarne Bosne i Hercegovine. I dok novinare RTRS-a privode u nekakvu policijsku ustanovu po imenu SIPA, po prijavi ekstremističke organizacije pod nazivom „Prvi mart“, iz Beograda grupa glumaca iz pozorišta i jedan glumac , bilder i planinar iz LDP-a, pozivaju na uspostavljanje jedinstvenog JMBG-a za Bosnu i Hercegovinu. U Hrvatskoj, veselo, čekaju ulazak u EU, za to vreme proslavâ i obeležavanjâ ne manjka. Predsednik republike trči u okolinu Siska, tamo je u Tuđmanovo vreme pronađen etnički većinski hrvatski partizanski odred iz 1941. godine (!). Pre mesec dana mogao je, baš kao i 2010. da ode i u Blajuburg.

Svakako neće otići u Srb gde je i podignut ustanak u Hrvatskoj – bar je tako bilo za Brozovog vremena, on je kao maršal  verovatno za to pitanje bio stručniji nego Tuđman koji je bio samo general. Svakako će doći u Knin 5.avgusta da proslavi pobedu, izrazi domovinsku zahvalnost i priseti se Tuđmana na toj svetoj zemlji „čistoj kakva je bila u vreme (kralja) Zvonimira”, ali ne i Srba koji su otišli ne uspevši da odnesu „ni svoje prljave gaće“. Hrvatska je ulagala nešto u Srbe, oni siromašniji moraće istina taj novac za svoje spaljene kuće da vrate ako ne uzmognu da dokažu da su u obnovljenoj kući bez osnovnih životnih uslova i posla stalno prebivali, ali srpski političari ne treba da vrate ništa, posebno ako duđu u Knin i sami se pridruže proslavi.

Čak i u Srbiji, ako ste drugačiji, ako prihvatate „evropske vrednosti“ kao što su nedemokratska procedura, neustavni zakoni, kršenje prava jednog naroda… može se živeti lepo i dobro. Pošto je nastao problem oko „Vojvođanske akademije nauka i umetnosti“ lokalni vlastodršci (koji su na vlast došli zahvaljujući moći i obećanjima DS koje veze sa satatusom AP Vojvodine nisu imali) odlučili su da finansiraju istoimenu nevladinu organizaciju. Ali da malo zavaraju trag dodelili su Srpskoj akademiji nauka i umetnosti dvadesetak hiljada evra. I dok Bojan Pajtić, predsednik vlade APV, drži govor o tome kako pomažu SANU (iako ne moraju) samo zbog privrženosti nauci, vođstvo akademije im se klanja. Srećni su da za sitan novac postanu pokriće za finansiranje nevladine, novonacionacionalne konkurenicije!?

Važno je da je Srbija „dobra“. Usvojili smo i deklaraciju u kojoj izražavamo željenje zbog mađarskih žrtava iz Drugog svetskog rata. Ne sećam se da je mađarski parlament usvojio nešto slično kad je reč o srpskim žrtvama, hrvatski parlament  traži da žrtve slavimo kao oslobođenje. Ali, važno je da našu državu, što reče šef diplomatije Ivan Mrkić, u trideset godina nisu toliko hvalili.

Samo, poznato je da se najveće pohvale izgovaraju na sahranama.

Izvor: Napredni klub