Čović, Alimpijević i Srce Zvezde

Iskreno, nisam verovao da ću ikada imati potrebu da se u svojim tekstovima bavim sportom, bez obzira što se od onog nesretnog 5. oktobra sport, politika i tokovi novca prepliću na način kakav pre toga nismo poznavali, a koji sigurno nije primer društvene transparentnosti.

Ali, okolnosti su me, kao navijača Crvene Zvezde, i urednika sajta koji se bavi razotkrivanjem manipulacija prosto naterale da se malo osvrnem na nedavnu čudnu konferenciju  koju je održao Nebojša Čović u svojstvu predsednika KK Crvena Zvezda, a na koju je „priveo“ i svog trenerskog pulena Dušana Alimpijevića, kapitena Branka Lazića, kao i glavnu vedetu tima Peru Antića kako bi „dušmanima“ pokazao da u Zvezdi teče med i mleko, vlada ljubav i poverenje, a da probleme zapravo prave novinari i „zli Partizan“.  A ko bi ih drugi i pravio?

Neposredni povod za ovo vanredno obraćanje bile su glasine o lošoj atmosferi u zvezdinoj svlačionici nakon očajnih igara u Kupu i katastrofalnog poraza od osrednjeg Bamberga u Evroligi. Naravno, Čović je sve opovrgao, posebno priče o navodnom fizičkom obračunu Lazića i Alimpijevića, ali pri tome nije govorio o uzrocima bledih izdanja na terenu, posebno protiv ABA drugoligaša Borca, koga su iz Kupa, umesto Zvezde, izbacile sudije. Umesto toga, govoreći malo direktno, a malo alegorično, poput pitijske proročice, udario je na zavere spoljnog neprijatelja, oličenog u pojedinim novinarima i upravi Partizana. Ako je išta u njegovom izlaganju bilo nedvosmisleno, to je da je njegova podrška treneru Alimpijeviću neupitna i da niti loši rezultati, niti oni koji već dosta dugo govore da je taj momak jednostavno nedorastao mestu na kome se nalazi, neće promeniti njegovo mišljenje. Ne verujem ni da bi budućeg zeta tako otvoreno branio.

Ni mlađani trener, kada mu je Čović dao reč, nije govorio o uzrocima bledih igara, niti svom najblaže rečeno histeričnom vođenju tima tokom utakmice sa Partizanom, već je pričao o svojoj temperaturi od 38, i ubeđivao nas kako nema, niti je imao, podliv ispod oka. Poštujući pravila komunikacije koja mu je neko, verovatno Čović, napabirčio pred konferenciju trudio se da zvuči pozitivno, govorio o prvom mestu u ABA ligi, i tako to. O tome kako za 40 minuta igre nije uspeo da reši kombinovanu odbranu Borca nije rekao ni reč. Ali, valja ga razumeti. On se samo rukama i nogama bori da sačuva nešto čega se „voljom Bogova“ nenadano dočepao i pri tome ima u glavi vreme u kome živi i onoga ko mu čuva leđa. Drugo ga ne zanima. Prosto rečeno, zar je Nebojša Stefanović bolji političar, nego što je on trener? Sigurno da nije, pa traje. I to mu, eto, daje pravo da svojom nedovoljnom stručnošću i apsolutnom nezrelošću maltretira sjajne igrače, armiju navijača i dovodi u pitanje reputaciju Crvene Zvezde.

Ali, zašto se jedan stari lisac kakav je Čović odlučio za tako škakljivu varijantu, koja i njemu drma funkciju?

Da bi dobili odgovor na to pitanje vratićemo se malo unuzad, na sjajnu Zvezdinu prošlu sezonu, kada su uzeti svi domaći trofeji i ABA liga, a do plasmana među 8. u Evroligi nedostajala samo jedna pobeda. Trener Dejan Radonjić napravio je timu sjajnu hemiju i bio stvarni lider ekipe, kako i treba da bude. No, bilo je jasno da njegov rastući uticaj u klubu, medijima i među navijačima smeta Čoviću. Izbrisao ga je gumicom. Uprkos sezone koju su svi ocenili kao sjajnu, sa Radonjićem nije ni bilo pravih razgovora o produžetku ugovora i on je klub napustio pre početka prelaznog roka, što je za posledicu imalo da je kompletan prelazne rok (i prodaju starih i dovođenje novih igrača) Čović odradio sam. Treba li da objašnjavam šta to zapravo znači?

Istovremeno, Čović je navodno krenuo da traži novog trenera, ali u startu je bilo jasno da su imena koja su pominjana bila šarena laža. Na kraju je objavio da se odlučio za Alimpijevića i Topića kao pomoćnika. Učinio je to malo neobičnim rečima:

„Mi smo birali i odabrali. Pa šta ako je mlad? Mnogi su nam se nudili, ali smo mi ti koji smo odlučili … Neću da dovodim nekoga od 75 godina pa da plaćam posebno osiguranje … Stojimo iza njih, iako sam svestan da će biti svega i svačega …“ (1)

Priznaćete da ove Čovićeve reči danas zvuče puno jasnije nego onda kada su izrečene. Kao i da nema potrebe učiti Čovića da između 32. i 75. postoji mnogo drugih starosnih vrednosti primerenijih ozbiljnosti trenerskog poziva. Zna on to odlično! Ali, teško da bi ta ozbiljnost prihvatila da dođe na početku sezone, a ni najmanje ne utiče na oblikovanje tima koji treba da vodi.

I tako je na klupu Zvezde seo trenerski junoša Dušan Alimpijević. Ambicija mu ne nedostaje, možda ni talenta, ali jednostavno snaga kluba ga umnogome nadrasta. Takođe, nivo njegovog košarkaškog znanja je takav da jednom Peri Antiću ili Tejloru Ročestiju mora izgledati smešno kada crta one svoje akcije koje opoziva posle tridesetak sekundi.

Publika je brzo rekla svoje i napuštanje utakmica početkom treće četvrtine nezabeleženo u Zzezdinoj istoriji moralo je biti opomena gospodinu Čoviću. Umesto toga i on i njegov pulen Alimpijević optužili su publiku za nerazumevanje. Sledeći korak bilo je prinudno otkazivanje prazne Arene i vraćanje evroligaških utakmica u dvoranu Aleksandar Nikolić, što nije mali finansijski gubitak, mada gospodin „Uprava-to sam ja“ o tome ne govori.

I tako redom. Spirala naniže. Na kraju očigledan otpor igrača prema filozofiji igre mladog trenera manifestovan kao bezvoljnost na utakmicama, kulminara u mečevima Kupa i sramnom izdanju protiv Bamberga. Jasno je da Alimpijević više nema ni autoriteta, ni znanja da nešto promeni kada u igri kola krenu nizbrdo. A da nema ozbiljan koncept igre jasno je od početka. Protiv Partizana, recimo, Gagić je u trećem minutu imao tri lične greške, a dozvoljeno mu je da bude ne samo ravnopravan pod obručima već i da odluči utakmicu, dok se Bjelica za to vreme krajnje nerezonski i potpuno neuspešno ispucavao sa distance, trošeći živce saigrača i navijača.

Sve u svemu Zvezda nije samo izgubila Kup. Tim, koji ima odlične igrače, čiji individualni kvaliteti odskaču od regionalne konkurencije, nema hemiju, sklon je apatiji, deluje nemotivisano a, čak i kada pobeđuje, najčešće igra ispod svojih mogućnosti. To što u Evroligi ima više pobeda nego ranije, a lošije je plasiran, govori o nečem drugom a ne o uspešnosti kluba ili trenera.

Baš kao što i sama ova konferencija govori o podmetanju Crvene Zvezde ispred ličnih interesa pojedinaca. Po ko zna koji put.

Ali, ono što je evidentno i što najviše boli jeste što pod tim Čovićevim potrčkom umire Srce Zvezde! A Zvezda bez Srca biće što i Srbija bez Kosova. Zapamtite to Vučiću i Čoviću!

_____________________________________

• https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2017&mm=07&dd=21&nav_id=1285015

Izvor: CEOPOM-Istina