На седници Синода Српске православне цркве, одржаној крајем августа ове године, донета је одлука да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова Његове светости или надлежног епископа.
Ово је потпуно уобичајена и разумна одлука у којој виши орган прописује понашање нижег органа у једној хијерархијској организацији каква је СПЦ. Ништа необично: код свештеника и монаха се појавило неко понашање које је можда у почетку било добронамерно и сврсисходно, а онда се касније у неким случајевима отело контроли и почело да буде штетно и по Цркву и по вернике и по саме „интернет-ратнике“ или „интернет-мисионаре“. И логично, онај ко је одговоран за управљање Црквом („лађом спасења“) скреће пажњу превише занесеним члановима клира на њихове обавезе и њихове способности на које су можда заборавили, заиграни у занимацији званој интернет.
Уједно, да се не би стварала „зла крв“, да се неко не би нашао повређен или увређен, као и сваки брижни отац, Његова светост играње забрањује свој деци а тек касније ће бити појединачно процењивано ко поред својих уобичајених обавеза (читај: домаћих задатака) има времена, способности, знања, снаге и умећа да се игра овом игрицом на корист а не на штету (и своју и своје пастве, а и Цркве у целини). Ово је потпуно разумна одлука: нема свако у клиру оне способности и она знања која мисли да има. А није свако способан за све за шта мисли да је способан.
Али ова, иако потпуно оправдана и разумна, а што је најважније унутарцрквена, одлука изазвала је бурне реакције великог броја грађаниста који су изван Цркве. Они који нити су верници, нити се осећају делом Цркве, нити их уопште интересује мисија Цркве, одједном су се нашли повређени ониме што је сваком у Цркви потпуно јасно и логично: унутар Цркве постоји свој ред, постоје своја правила, постоји своја „демократија“ која се код нас у Цркви зове – домострој спасења (смирење, послушање, узрастање,…). Тако да они који су сами себе оставили ван Цркве почињу да својим ванцрквеним аршином мере унутарцрквене односе.
Зашто се ово дешава?
Зашто људе који су изван Цркве интересује унутарцрквена организација?
Јасно је да њих уопште не занима нити како да наша Црква буде јача, нити како да чланови клира боље обављају своје обавезе (код нас у Цркви се то зове послушање), нити како да Црква оствари своју мисију у свету. Они имају свој интерес који им је задат и у функцији остваривања тог интереса и делују. А њихов интерес није никаква тајна иза седам печата: политичка борба. Нема ту никакве „теорије завере“ или „тајних знања“ већ је све отворено и јасно: у односу на своје политичке ставове они све друштвене актере сврставају и процењују. А Црква је један од најважнијих друштвених актера – те стога и њу треба сврстати, сместити, проценити, премерити и одмерити (дневно)политичким аршином. Отуд се и појављује трагикомично премеравање свевремене и ванвремене Богочовечанске установе – малим, овоземаљским, привременим „демократометром“.
А свевремено и надвремено се не може ни појмити а камоли премерити приземним и привременим.
До којих су резултата мерења Цркве демократометром дошли ови „демократобрижници“?
„Одакле гледаш тако и видиш“ – ако се гледа из жабље перспективе – жабље и сагледаваш. Ону одлуку која има свој дубљи смисао и свој лековит утицај и на чланове клира и на паству, а и на грађанство и друштво у целини (јер спречава профанацију Цркве у његовим очима) – „демократобрижници“ виде само као дневнополитички потез. Мудра и вишезначна одлука се банализује и своди на питање „да ли ће чланови клира моћи да буду опозиционо настројени и као такви делују на интернету“? (!)
Ваистину жабље сагледавање! Као да се Христос није оваплотио у телу, пострадао и васкрсао, као да Свети Дух није сишао на апостоле на Педесетницу (рођендан Цркве), као да Црква нема своју есхатолошку димензију која нас припрема за вечност – све се банализује и своди на свештеничку критику власти и баналну припрему (још једне) обојене револуције око избора с пролећа следеће године!?!
Ако ли неко неће да ванвременско и вечно сагледава кроз калеидоскоп обојених револуција – тај је необразован, затуцан, заостао, непросвећен – једном речју „недемократичан“. То нам поручују демократобрижници.
Остаје најважније питање: а зашто наизглед образовани људи, светски (тачније: световни) људи, грађанска интелигенција (тачније: спонзорисани аутошовинисти) себе сматра просвећеном, образованом, „одтуцаном“, напредном – а појма нема ни шта је информационо-психолошки рат нити како тај интернет и те друштвене мреже уопште раде?
Одговор може бити само један: још одавно је примећено да је духу и уму као и телу потребан напор да би остао у форми. Ако се у дужем временском периоду добијају редовна плаћања из иностранства за банално „троловање“ и писање припростих пљувачких чланака против Цркве зарад дневнополитичких трвења – полако и неумитно се закржљава. Закржљава се и ментално и духовно, а и образовно.
Блоговање, писање коментара на друштвеним мрежама, мисионарење путем платформи – има своје законитости које су откривене у последњих деценију и нешто од кад постоје друштвене мреже. И те тенденције и законитости су (нажалост) универзалне – појављују се без обзира да ли су у питању свештеник и монах или тинејџер, инфлуенсерка и екстремиста.
Ово су потпуно нови, универзални феномени који су тек недавно уочени на глобалном нивоу и тек предстоји дубље проучавање. Инфохоличност, дигитална деменција, затварање под информациону куполу, тежња ка екстремима, ехо-коморе, СОП (или ФоМО) синдром, цензура и аутоцензура и још много тога су глобални феномени који нису особеност деловања свештеника на интернету у Србији данас. Одлука Синода је усмерена на заштиту Цркве, клира и пастве од ових феномена, а не против учешћа свештеника и монаха у политичкој борби.
Данас практично сва средства масовног информисања (телевизије, радио, новине, часописи…) имају и своје сајтове и своје профиле на друштвеним мрежама. Ово је важно из неколико разлога: зато што се на тај начин повећавају гледаност, слушаност и читаност, али, са друге стране, повећава се и „узајамност“, то јест нека вест може бити пласирана на више „платформи“ (на некој телевизији а и на сајту, путем налога на друштвеним мрежама, у новинама…), али поред тога она може бити „преношена“ (у новинама се, на пример, појави текст који почиње са: „друштвене мреже су експлодирале…“ или „постало је вирално…“) чиме се избегава одговорност за лажну вест или део вести. Поред тога, „преливањем“ са платформе на платформу вест може бити спинована (тумачена у разним контекстима, са другим значењем или конотацијом), како смо већ говорили.
У последње време, сведоци смо да неколико ТВ станица у иностраном власништву има (по аналогији са ЕПП – економско пропагандним програмом) практично свакодневне блокове „религиозно пропагандног програма“ (РПП), где „сензација“ креће од ТВ прилога, па се прелива на сајтове, одатле на друштвене мреже, на Месенџер… (или обрнуто). Једина разлика између блока економских реклама (ЕПП) и блока религиозних реклама (РПП) је што ЕПП обично нема „негативне рекламе“ из простог разлога што би негативна информација или негативна реклама о конкурентском бренду била повод за тужбу. Док овај својеврсни РПП може бити позитиван или негативан – могу се до миле воље покретати разне „афере“, писати „аналитички чланци“ или објављивати фотографије свештеника, владика, возног парка…
Принципи оваквих „рекламних кампања“ су општи за све кампање „бренд билдинга“ и „ратова брендова“ где се одређени „бренд“ може профилисати на одређени начин. Треба рећи да се појам „бренд“, у данашње време, не односи више само на неки производ или неког произвођача. Бренд данас може бити и нематеријална вредност, нека услуга (између осталог, и религиозна услуга), може бити одређена личност (глумац, певач, политичар, „opinion leader“ или „trendsetter“, па и владика), одређена врста понашања („lifestyle“), политичка партија или уверење, одређена културна или забавна манифестација (фестивал, конференција) и много штошта друго.
Поред свега другог, и Српска православна црква је у оваквом свету такође „бренд“ и то, како истраживања показују, већ деценијама „бренд“ коме се убедљиво највише верује у нашем народу. Али „бренд“ однедавно постају и делови СПЦ: ми видимо да се у медијима све чешће креирају позитивни и негативни „имиџи“ за разне кланове унутар саме СПЦ. Поред тога, што је још важније, бренд се током кампање „позиционира“. Ово је такође појам из маркетинга и означава да се бренд рекламира на одређеној позицији на тржишту, да је окренут и намењен тачно одређеној, циљаној групи потрошача (или одређеној политичкој опцији – у Србији данас су то „власт“ и „опозиција“, и ови страни медији нам данас утувљују у главу да свака од њих има „свој клан“ унутар СПЦ), да му се придају и рекламирају својства која га квалификују да задовољи неку одређену потребу, да „попуни“ тачно одређени сегмент – „запећак“[1] или „нишу“ на тржишту (енгл. gap).
У случају СПЦ ми данас (ако трезвено погледамо из угла маркетинга) јасно видимо да се креирана мрежа либералних богослова – мрежа агената утицаја – по свим правилима изградње бренда („бренд билдинга“) позиционира као „клан“ у СПЦ, и то као један од кланова (наклоњен „политичкој проевропској опозицији“). Такође видимо да се том клану одређује место међу другим клановима – да се та вештачки створена мрежа позиционира као нови бренд на тржишту религиозних услуга, и том бренду се придају тачно одређене „особине које задовољавају потребе корисника“ религиозних услуга: модерни, отворени за ново, реформисти, иду у корак са временом, проевропски, слободоумни, храбри… Видимо да је тачно дефинисана циљана група потрошача: млађи, урбани образовани верници, глумци, певачи, бизнисмени, „ВИП“ персоне… и дијаспора. То је „позитивни“ маркетинг.
У исто време, очигледна је „негативна“ реклама: свакодневно се појављују нове афере о „противничким клановима“ које тим брендовима придају негативне особине: задрти, конзервативни, назадни, затворени, окренути прошлости… Треба рећи и да се „негативна реклама“ и „рат брендова“ обично у економском маркетингу не користе из простог разлога што приликом тог рата брендова обично оба бренда губе на популарности.
У класичном економском маркетингу, као и у политичком маркетингу, ретко се користи отворен напад на другу страну. Обично се истичу своји квалитети. У РПП ситуација је другачија: негативна информација о „конзервативном“ крилу у СПЦ пласира се од стране новинара и медија у страном власништву, а не од стране супротног крила унутар СПЦ. Тако да се повећање „негативног рејтинга“ конзервативаца услед антирекламе код публике не рефлектује и на „противнички клан“ већ на целу СПЦ. Практично се у подсвести верника и публике ствара (неосознан, неартикулисан) осећај да је цела СПЦ застарела, заостала, нереформисана, ван времена… а тај осећај се онда индиректно користи да се „реформско“ крило понуди као решење.[2]
Од техника маркетинга користи се још и „корпа брендова“ (или „везани брендови“) што је у потпуности рекламна техника. Састоји се у везивању рекламираног бренда за већ постојеће неспорне брендове. Као када се, на пример, пиво рекламира уз фудбал. Или када се чипс рекламира уз фудбал и пиво.[3] Ову технику видимо у чланку Млађана Ђорђевића за портал Нова, који владику Григорија Дурића практично рекламира уз митрополита Амфилохија и владику Јоаникија као допунски бренд уз већ популарне црквене брендове.[4]
Поред тога, у самом дизајну рекламне кампање можемо приметити класичне технике „изазивања топлих емоција“. Заснива се на коришћењу у реклами брендова неких ликова или појмова који изазивају топла осећања, нежност, милину: деце, маца, куца, пачића[5], пилића, топлине дома. Ова техника је већ донекле и застарела јер се деца више не користе због забрана показивања дечијих ликова без замућења лика. И, овде такође видимо оно што чак и у реклами више није дозвољено: на пример, илустрација устоличења владике Григорија где су дечак и девојчица који се играју лоптом испред цркве у Немачкој[6] (наравно, ова фотографија нема никакве везе са самим устоличењем већ је додата да би се изазвале топле емоције које се подсвесно код читалаца преносе и на владику[7] Григорија[8]).
У другом чланку поводом устоличења као „илустрацију“ такође видимо преслатку бебу[9] која седи на поду и лепу младу маму у потпуно празној цркви – призор, наравно, никакве везе нема са самим устоличењем већ је намењен изазивању топлих осећања која ће подсвесно код читалаца бити везана и за епископа Григорија. Владику не само да су у Дизелдорфу дочекала преслатка дечица са прелепим мамама, већ су га и из Херцеговине дирљиво испраћала дечица.[10] Овде такође имамо неколико фотографија и видео материјал.
И владика Максим је миљеник деце и медија.[11] Чланак који пише о прослави у Калифорнији више личи на рекламу за дечију модну ревију него на новинску вест. Ту су деца без замућења лица и на фотографијама, али и у видео формату.[12]
Обичан читалац вероватно није упућен у ову рекламну технику, али графички уредници Блица и других страних медија сигурно јесу (јер се на свим осталим фотографијама у другим чланцима на којима су приказана деца она појављују са замагљеним лицима, ако се уопште и појављују).
Поред „топлих осећања“ може се обратити пажња и на то какве фотографије илуструју и прате вести о „либералном клану“ и о „конзервативном клану“: обично су фотографије „конзервативаца“ тамне, лица намрштена и озбиљна, позадина је обично црна или мрачна, често је неки владика поред скупих аутомобила[13][14][15][16] или неких намрштених стараца, док „модерни, весели клан“ илуструју веселе фотографије, светле, сви су насмејани, позадина је најчешће безоблачно небо, у позадини понеко дете, млада, лепа девојка или неки пејзаж… И то нам јасно говори да је овде реч не о једноставно информисању или случајности већ о рекламној кампањи.
Ова рекламна кампања је нешто потпуно ново у Цркви! Никада се још у историји није догодило да нека спољна, нецрквена сила отворено рекламира неки црквени „клан“ унутар саме Цркве. Нити да пласира антирекламу за неки други црквени клан. Било је случајева кроз историју да се политика или економија мешају у црквене послове. Било је и спољних напада на Цркву. Али се никада раније није догодило да сами верници постану циљана група за рекламирање појединих црквених великодостојника. А оно што је посебно опасно, што „пали све црвене лампице“ и разлог је за узбуну, јесте чињеница да у Цркви не постоје демократски избори!
Просто се намеће питање: а шта је сврха интензивне, вишегодишње, практично предизборне рекламне кампање на свим овим медијима у иностраном власништву ако нема избора? И једини могући одговор је поражавајући: посреди је психолошко-медијски рат који има два фронта напада:
1) Данас приоритетан – утицај на мрежу агената утицаја у правцу њихове самоафирмације, самопрепознавања, самоосазнавања, самоосвешћивања и друштвене афирмације као „модерних лидера нове модерне, реформисане Цркве“, а у првом реду се мисли на владику Григорија (Дурића) као потенцијалног лидера овог „крила“ у СПЦ. Медијском пажњом и медијском промоцијом, страни мрежни оператери се надају да ће успети да код припадника овог „реформског крила“ створе довољно јаке везе заједништва и да ће утицати на владику Григорија да поверује како „васцели модеран свет“ и „цела јавност у Србији“ подржавају ове идеје о реформисању СПЦ а и њега као „модерног, освешћеног религиозног лидера“. Ово је практично техника психолошко-медијског рата као део „операције базиране на ефектима (ОБЕ)“, јер са једне стране медијски креира и уобличава неки „црквени клан“ и унапред га позиционира и усмерава, а са друге стране психолошки делује на његове чланове и лидере, јер је њима врло тешко да се одупру оваквој ласкавој медијској пажњи.
Ово је први пут да се нека православна Црква сусреће са оваквом врстом напада! У овом случају не постоје претходна искуства других цркава и не можемо се ослонити на њихове савете.
2) Дугорочнији фронт напада је: рекламирају се будуће „варијације“ или „модификације“ православља и „православних Цркава“! НАТО и амерички оператери имају дугорочан план да на овим просторима по могућству уситне Српску православну цркву и пробају да направе неколико „православних Цркава“ по два основа: са једне стране „географски“, то јест по броју независних држава – „босанску“, „хрватску“[17], „македонску“[18], „црногорску“, „војвођанску“, „косовску“…, али са друге стране и по принципу брендирања, то јест „породице брендова“ – од „extra strong“ (што већ представља групација око бившег владике Артемија), па преко „са разним укусима“ или „за свачији укус“ („теологија бунта“ Родољуба Кубата[19], „богословље слободног трагања за ванземаљцима“ Вукашина Милићевића, „православни анархизам“ Давора Џалта, „богословље дијалога“ владике Максима, „ЛГБТ православље“ Дејана Мачковића…), па све до „light“ или „casual“ варијације „православља за сваки дан“ намењене „модерним, запосленим, образованим, вечно заузетим“ верницима, коју би по идеји требало да поведе владика Григорије.
Преузето из књиге Хибридни рат против Српске православне цркве
____________________________________________________________________
[1] „Ниша“ или енгл. „gap“ на тржишту је мали део тржишта – од два до три до пет одсто тржишта који има специфичности. Пошто у литератури не постоји српски израз за ово, сматрамо да би наша, српска реч „запећак“ у потпуности одговарала за опис овог појма. (Реч „ниша“ означава простор између завесе и прозора или удубљење у зиду сакривено завесом.)
[2] Добар пример за ово је изјава Родољуба Кубата у гостовању на Нова С телевизији где каже да му Српска православна црква делује као нека оронула грађевина из 16. века којој је потребна реконструкција!?! Треба обратити пажњу на реч „реконструкција“ – није рекао „реновирање“, што би било логичније, већ управо „реконструкција“ – из темеља, ваљда. Да се сруши и поново зида.
[3] На пример: „Лавови за Орлове!“
[4] Промоција владике Григорија који се први и једини пут у чланку појављује у претпоследњој реченици: „… постаће и потпуно јасно зашто су нам за очување високог угледа Цркве потребни Амфилохије, Јоаникије и Григорије а не Шарић, Накић и Селаковић.“ https://nova.rs/vesti/politika/pise-mladan-dordevic-amfilohije-zasluzan-za-pad-mila/
[5] На пример, пиле или паче уз тоалет папир треба да нас асоцира да мекоћу папира.
[6] Нажалост, овде не можемо пренети ову фотографију из разумљивих разлога.
[7] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/diseldorf-uoci-ustolicenja-grigorija-kad-je-mogao-da-miri-srbe-hrvate-i-muslimane-i/2l4m0x1 фото 1. од 36.
[8] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pocelo-ustolicenje-vladike-grigorija-u-hramu-svetog-save-u-dizeldorfu/g28cpm0 (Иначе, овде имамо још један споредан ефекат на подсвест у самом наслову: чланак у дневним новинама се зове „ПОЧЕЛО устоличење….“ као да је устоличење неки вишедневни догађај (као вашар, панађур или Олимпијске игре, на пример) који данас почиње и трајаће, а Блиц ће о њему писати и писати, а ми ћемо читати и читати…)
[9] „ZAŠTO SAM SE ZAMONAŠIO, KADA SAM ZAPLAKAO Vladika Grigorije o sebi pred ustoličenje u Dizeldorfu“ https://www.blic.rs/vesti/drustvo/zasto-sam-se-zamonasio-kada-sam-zaplakao-vladika-grigorije-o-sebi-pred-ustolilcenje-u/9h0rpz7
[10] „POGLEDAJTE DIRLJIV ISPRAĆAJ VLADIKE GRIGORIJA U selo u kom živi 11 ljudi, danas došlo NA HILJADE VERNIKA (FOTO, VIDEO)“ фотографије 5/14; 7/14; 8/14; видео 10/14; https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pogledajte-dirljiv-ispracaj-vladike-grigorija-u-selo-u-kom-zivi-11-ljudi-danas-doslo/c86p4gy?image=4
[11] „VLADIKA MAKSIM O SLUČAJU SILOVANJA NA BOGOSLOVSKOM FAKULTETU: “Mislim da je studentkinja čestita hrišćanka” https://preokret.info/index.php/2020/06/29/vladika-maksim-o-slucaju-silovanja-na-bogoslovskom-fakultetu-mislim-da-je-studentkinja-cestita-hriscanka/
[12] ZVONA SRPSKIH CRKAVA ODJEKUJU KALIFORNIJOM Osam vekova autokefalnosti SPC u Americi UZ SRBE OBELEŽAVAJU I OVI NARODI https://www.blic.rs/vesti/drustvo/zvona-srpskih-crkava-odjekuju-kalifornijom-osam-vekova-autokefalnosti-spc-u-americi/0tjczpw
[13] „“IPAK JE PREVIŠE“ Vladika Jefrem pred Vučića došao u audiju SKUPLJEM OD 150.000 KM“ https://srpskainfo.com/ipak-je-previse-vladika-banjalucki-jefrem-pred-vucica-dosao-u-audiju-vrijednijim-od-150-000-km/?fbclid=IwAR2fOSyaviDCtNp4a-1ztZOGd_mENnXCWDSg8CqTMnce16-QLRc4KCOukWU
[14] PAHOMIJEV ČOVEK PRETI „BLICU“ Opasno je to što radite https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pahomijev-covek-preti-blicu-opasno-je-to-sto-radite/xrgwjkw
[15] Мада и овде Блиц налази изузетак: погађате, владика Григорије који је једини скроман посреди бахате скупине. „Međutim, ima i skromnih vladika, pa je tako episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije stigao u porodičnom ‘fordu C-maks’.“
[16] KOLIKO MORAŠ DA BUDEŠ SUJETAN Vladika luksuzni „mercedes“ ukrasio svojim inicijalima i godinom rođenja! https://www.blic.rs/vesti/drustvo/koliko-moras-da-budes-sujetan-vladika-luksuzni-mercedes-ukrasio-svojim-inicijalima-i/qccmr1w
[17] „DRAGOVOLJKA O PUPOVCU I SPC ‘PRAVOSLAVKA SAM I HRVATSKA BRANITELJICA’: ‘Zbog toga me se obitelj odrekla… Kad umrem, želim biti prekrivena hrvatskom zastavom’ https://www.dnevno.hr/domovina/pravoslavka-sam-hrvatska-braniteljica-zbog-toga-se-obitelj-odrekla-sad-samo-zelim-kad-umrem-biti-prekrivena-hrvatskom-zastavom-880568/
[18] „Predsednik Severne Makedonije zatražio priznavanje Makedonske pravoslavne crkve“ https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=20&nav_category=167&nav_id=1735561
[19] Родољуб Кубат „Бунт у срцу Библије (Теологија бунта)“ https://teologija.net/bunt-u-srcu-biblije-teologija-bunta/
Оставите коментар на Црква на мети мрежних ратова (1)
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.