Čvorović intervju – Vučić je deo problema, ne rešenja

Ako patriotska politika bude zaboravila na „običnog čoveka“ i njegova prava, setiće ga se „borci za ljudska prava,“ koji „love“ ljude kako bi ih uvukli u svoje prevratničko-revolucionarne mreže. Pomoćnik glavnog urednika „Ruske narodne linije“, Pavel Tihomirov, razgovara sa predsednikom Nadzornog odbora Sveruske organizacije „Pravoslavna Rusija,“  Mihailom Ivanovom i profesorom Zoranom Čvorovićem, stalnim autorom „Ruske narodne linije“ (RNL).

Preporučujemo čitaocima tekst polemike učesnika „Balkanskog kluba“, čija tema je odnos prema protestima u Beogradu.

Mihail Mihajlovič Ivanov: Gospodine Čvoroviću, na poslednjem zasedanju „Balkanskog kluba,“ koji je održan u okviru Međunarodne naučno-praktične konferencije u Brjansku od 21-22. marta, bila je otvorena tema protesta, koji su danas, svakako, pitanje broj 1 u Srbiji. Izrečeni su različiti, u mnogo čemu dijametralno suprotni stavovi o suštini ovog problema. Vi ste, koliko nam je poznato, pristalica opozicije. Recite nam, molim Vas, zašto je opasna podrška zvanične Moskve sadašnjem predsedniku?

Zoran Čvorović: Kao prvo, ne smatram sebe pristalicom vlasti ili opozicije, jer nikada nisam bio član ni jedne političke partije. Jednom rečju, moja kritika kako sadašnjih, tako i ranijih vlasti, ne zasniva se na stranačkom, nego na nacionalnom i državnom gledištu. Kada stvari posmatram sa takvog stanovišta, onda neminovno moram da dođem do zaključka da je Vučićeva politika pogubna za nacionalne i državne interese srpskog naroda i građana Srbije. Ako Vučić vodi politiku koja je protivna Ustavu Republike Srbije i nacionalnim interesima srpskog naroda onako kako ih je, između ostalog, formulisao Sabor SPC u svojoj odluci o KiM, onda podrška zvanične Rusije Vučiću ne može biti podrška srpskom narodu i državi Srbiji, već se samo može protumačiti kao podrška Vučiću i njegovoj stranci.

Vučić je već pokušao da zloupotrebi ljubav srpskog naroda prema Putinu, kao i Putinova osećanja prema srpskom narodu, pokušavši da svoj susret sa Putinom pretvori u stranački miting.

Osim toga, ako razmišljam u kategorijama real-politike, onda se plašim da Rusija kada podržava Vučića zastupa gubitničku stranu. Realizam u politici nalaže da se odigra na onog ko dolazi, a ne na onog ko odlazi sa vlasti. U našem slučaju Vučić je odlazeći igrač, nezavisno od toga kada će se to dogoditi.

Jednostavno, Vučić je zavođenjem ličnog režima i kršenjem Ustava RS postao trajni izvor nestabilnosti, ne samo u Srbiji, već i na Balkanu, zato on više nije deo rešenja, već problema.

Pavel Vjačeslavovič Tihomirov: Zvuči donekle cinično.

Zoran Čvorović: Ne, to nije cinizam, već trezveni pogled na postojeću situaciju i tendencije u budućnosti. Podrška Vučiću se može uporediti sa podrškom koju je Rusija pružala Janukoviču, Sargasjanu i sličnim ličnostima.

Zbog toga što se u ovim zemljama unutrašnja politika dobrim delom zasnivala na korišćenju protivpravnih sredstava, jer je prosto rečeno vlast bila kriminalizovana, te režime nije trebalo ni u kom slučaju podržavati!

Pavel Tihomirov: Pa valjda politika u kojoj se funkcioneri ocenjuju na osnovu principa „on je kučkin sin, ali je naš kučkin sin“ i „nije naš metod“?

Zoran Čvorović: Naravno, i pitanje je ko je uopšte „naš čovek“? Nesposobnost da se uspešno suprotstave delovanju snaga koje koordiniraju agenti zapadnog uticaja dovoljno jasno govori o tome da li su oni „naši ljudi“ ili nisu u potpunosti „naši“ ili čak uopšte nisu „naši.“

Ipak, nije stvar u tome da Rusija pruži ili uskrati podršku ovom ili onom lideru, pa ni Aleksandru Vučiću, jer bi Rusija na taj način radila isto ono što čine i SAD. Rusija se razlikuje od zapadne politike upravo po tome što poštuje princip suverene jednakosti država i samo na tom principu Rusija može oko sebe da okupi brojne države spremne da se odupru zapadnom korporativnom neokolnijalizmu.

Međutim, poštovanje principa suverene jednakosti država i nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja ne znači da Rusija treba da vodi pasivnu spoljnu politiku.

Takva neaktivna politika mirenja sa svim i svačim ne priliči zemlji koja ima pretenzije da bude velika sila, a Rusija može opstati samo kao velika sila.

Za razliku od Zapada čiji „vrednosni“ stav polazi od antiprincipa da li je „kučkin sin“ naš ili tuđ, Rusija bi morala da se u spoljnoj politici vodi apsolutnim vrednostima. Shodno tome, Rusija kao velika sila mora da pruži javnu podršku svakom rukovodstvu koje vodi politiku u skladu sa nacionalnim interesima i uz poštovanje ustavom i zakonima zagarantovanih prava i sloboda svojih građana, ali i obrnuto da uskrati podršku onim rukovodstvima koja vode suprotnu politiku. Na taj način bi Rusija obezbedila trajnu podršku u jednom narodu, nezavisno od promena rukovodećih struktura.

Pavel Tihomirov: S tim u vezi, želeli smo posebno da ukažemo na to da smo mi u postsovjetskoj Rusiji i vi u postjugoslovenskoj Srbiji u svojim nostalgičnim sećanjima, punim kajanja za antisovjetsku mladost, začas spremni da zamenimo sliku realnog Sovjetskog Saveza i u vašem slučaju realnog predsednika Jugoslavije g. Slobodana Miloševića nekakvim prividima punim epskih epiteta.

Zoran Čvorović: Naravno, mi nemamo prava da idealizujemo g. Miloševića, zato što je, upravo, on odgovoran za mnoge kobne nacionalne gubitke.

Mihail Ivanov: Šta konkretno imate u vidu?

Zoran Čvorović: Pre svega, nacionalnu katastrofu gubitka Republike Srpske Krajine;  neuspešnu igru sa Đukanovićem u Crnoj Gori, pošto je on bio Miloševićevo političko čedo; katastrofalno neefikasnu i zakasnelu politiku obuzdavanja organizovanog kriminala na Kosovu i Metohiji pre 1999. godine; kriminalizaciju života u samoj Srbiji; oslanjanje na oveštale tehnokratske i sumnjive bezbedonosne strukture, koje ako nisu radile protiv interesa srpskog naroda, nisu imale bilo kakvu svest o tim interesima, niti spremnost da se za njih žrtvuju; tolerisanje uvođenja negativnog sistema vrednosti, odnosno potkulture koja je protivna bilo kom tradicionalnom vrednosnom sistemu, a čiji je simbol TV Pink formirana u vreme S. Miloševića.

Pavel Tihomirov: I prema mom subjektivnom utisku televizija iz Zagreba (HRT) u poređenju sa beogradskim televizijskim kanalima izgleda kao otelotvorenje visoke kulture.

Zoran Čvorović: Vidite i sami, Miloševićev pad je bio neminovan, zato što je on sam stvorio uslove za to. Sasvim je druga stvar što je Zapad zloupotrebio opravdano nezadovoljstvo naroda.

Ipak, moram reći, istine radi, sledeće:

Mi ne smemo da zaboravilo da je g. Slobodan Milošević ubijen kao heroj. Ne smemo da zaboravimo da je ubijen samo zato što se osmelio da ustane protiv Imperije, kojoj je i sam ranije pripadao. Istovremeno, nemamo prava da idelizujemo njegovu ličnost.

Nezadovoljstvo naroda nije niklo ni iz čega, jer čovek nije zombi kojim se može upravljati kao pukim biološkim objektom.

I danas postoji opravdano nezadovoljstvo zbog toga što je Vučić kriminalizovao društvo u meri u kojoj to niko pre njega nije učinio; zbog negativne kadrovske selekcije koja u takvom obimu nije postojala pre njega; zbog pretvaranja Srbije u partijsku državu; i pre svega, zbog svih protivpravnih odluka u vezi sa Kosovom, počev od ukidanja institucija države Srbije na osnovu neustavnih i nezakonitih Briselskih sporazuma, pa sve do jasno izražene namere da prizna tzv. Republiku Kosovo.

Mihail Ivanov: Da li Zapad koristi nezadovoljstvo naroda za ostvarenje svojih ciljeva?

Zoran Čvorović: Verovatno radi na tome.

Pavel Tihomirov: Ako srpske patriote i Rusija ne budu podržavali Vučića, već pomognu u njegovom rušenju, ko će izvući dobit? Zapad?

Zoran Čvorović: Kao prvo, zašto bi srpske patriote i Rusija podržavali onog koji je sve učinio da Ustav Srbije i Rezolucija 1244 ostanu bez uporišta na KiM? Pošto Ustav i Rezolucija 1244 garantuju suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji, a suverenitet se ogleda u prisutnosti organa države na jednoj teritoriji.

Vučić i Dačić su Briselskim sporazumima ukinuli sudove, policiju u civilu, lokalne samouprave koje su delovale ne samo na severu KiM, već i u enklavama, kako bi omogućili separatističkim vlastima da preuzmu efektivnu kontrolu nad tim područjima.

Zašto bi srpske patriote i Rusija podržale onog ko je smanjio obim spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom; onog koji se u Briselu obavezao da Srbija neće iskoristiti sankcije koje je Zapad uveo Rusiji tako što će državnim subvencijama pomoći svoju poljoprivredu i industriju zarad povećanja izvoza u Rusiju?

Zašto bi srpske patriote i Rusija podržali onog koji je iz prethodnog režima preuzeo ključne kadrove koji su obučavani u policijskim akademijama u V. Britaniji i u NATO centru u Garmiš Partenkirhenu?

Zašto bi podržali onog koji je za načelnika Generalštaba doveo čoveka čija je jedina referenca preporuka iz NATO komande u Briselu?

Zar srpske patriote i Rusija treba da podržavaju vlast koja donosi antiporodične i antihrišćanske zakone, koja javno podržava propagandu homoseksualizma?

Zar da podržavaju Vladu čijem je premijeru jedina preporuka to što je lezbejka, koja živi sa drugom ženom i pri tom, protivzakonito imaju zajedničko dete?

Zbog svega toga Vučića bi trebalo da podržava Zapad. Zar ne?

I podržavaju dok ne završi izdaju na KiM. Istovremeno, Zapad, kao dobar trgovac na berzi, već ulaže novac u akcije kompanija koje će imati vrednost u budućnosti.

I onda, zar bi srpske patriote i Rusija trebalo da podržavaju jednu ne samo antisrpsku, već i bankrotiralu političku firmu?

Zar narod na protestima treba da prepustiti zapadnim agenturama iz NVO sektora, a pri tom je ogromna većina demonstranata, posebno u unutrašnjosti, patriotske orjentacije?

Pavel Tihomirov: Pa šta onda treba konkretno preduzeti u takvoj situaciji?

Zoran Čvorović: Treba da uđemo u meč dok se on igra, dok je još vreme, a ne samo da gledamo sa tribina, a kada se utakmica završi da pevamo žalopojke.

Mihail Ivanov: Kada će biti kasno, šta je tačka na kojoj nema povratka?

Zoran Čvorović: Biće kasno ako Vučić bude priznao Kosovo. Zato što će posle toga na red doći centralizacija Bosne i Hercegovine, a potom pristupanje Srbije NATO paktu.

Pavel Tihomirov: Zorane, da ne ulazimo sada u duboku konspirologiju i da razmatramo da li se tajni pregovori o Kosovu odvijaju ili ne. Pretpostavimo da se takvi pregovori odvijaju. Ti si mišljenja da predstavnici Moskve ne bi smeli da prihvate učešće u takvim pregovorima, kako ne bi potpuno izgubili balkansku partiju.

Takvo razmišljanje je potpuno jasno.

Međutim, šta vi, srpske patriote, koji imate opozicioni stav prema Vučiću, dobijate ako Vučića iznenada uklone sa položaja?

Zoran Čvorović: Ja bih pitanje postavio drugačije: da li postoje razlozi za proteste?

Da.

Da li Vučić ignorisanjem opozicionih zahteva da se otvore mediji i stvore uslovi za slobodne izbore destabilizuje političku situaciju u Srbiji?

Da.

Da li ignorisanjem i klevetanjem opozicije u zemlji i inostranstvu, Vučić stvara uslove za društvene sukobe, ali  i za „narandžastu“ revoluciju?

Da, pošto je u parlamentarizmu opozicija sastavni deo sistema vlasti.

Da li postoje nacionalni ili državni razlozi zbog kojih patriote treba da prećute svakodnevno brutalno kršenje Ustava i zakona od strane ovog režima?

Ne!

To istovremeno ne znači da sličnih kršenja prava nije bilo u prošlosti, niti da ih neće biti u budućnosti. Međutim, slobodni građani se razlikuju od podanika po tome da li su spremni da se uvek bore za svoja zakonom garantovana prava i to nezavisno od toga da li će ta borba biti uspešna ili ne.

Ako građani nisu spremni da se bore za pravo na privatnost, pravo svojine, zaštitu porodice, slobodu izbora, slobodu medija, neće biti spremni ni da se bore za Otadžbinu.

Nemoralna je i neuspešna patriotska politika, koja u ime navodnih državnih i nacionalnih ciljeva zaboravi „običnog“ čoveka. Ako patriotska politika zaboravi „običnog“ čoveka i njegova prava, setiće ga se „borci za ljudska prava,“ ali oni „love“ ljude kako bi ih uvukli u revolucionarno-prevratničke mreže.

Pavel Tihomirov: To su oni koji pod vidom odbrane prava „običnog“ čoveka ruše samu Državu.

Zoran Čvorović: I ono što je najvažnije: smenom Vučića putem izbora, a ne putem „narandžaste“ revolucije, poslala bi se jasna poruka da nikom neće biti dozvoljeno, ni sada ni u budućnosti, da se odrekne Kosova i Metohije.

Pavel Tihomirov: Dakle pozicija patriotske javnosti u Srbiji svodi se, ako sam pravilno shvatio, na sledeće: prvo, ne prepustiti temu odbrane građanskih prava zloglasnim „liberalima“ iz raznih nevladinih organizacija, koji se tradicionalno bave ovom temom; kao drugo, vi imate jedan konkretni taktički zadatak, koji se sastoji u tome da od sadašnjih vlasti dobijete mogućnost da pod istim uslovima uđete u predizbornu kampanju, pre svega tako što će opozicija dobiti stvarni pristup medijima.

Strateški cilj je sadržan u tome da se svakom predstavniku vlasti u Republici Srbiji jasno stavi do znanja da će doći u nezavidan položaj ako dovede u pitanje opstanak Kosova i Metohije u Srbiji.

Neka vam Bog pomogne da se ne okliznete.

Izvor: Ruska narodna linija/Stanje stvari