Da li kod Nemaca postoji strah?

Šta bi iz onoga  što se 2015.g. dešavalo u rusko-nemačkim odnosima moglo da nam unese optimizam, nadu da će zahlađenje koje je počelo da se oseća  biti prevaziđeno i da će poverenje biti opet uzajamno?

Da odmah kažemo da  postavljanje pitanja o „obnovi poverenja“  kreće od Nemaca. U Rusiji nisu gubili poverenje u nemačke partnere. Ruse za Nemce vezuje duga istorija odnosa; ona se ne može izbrisati kao što se brišu nepotrebni podaci u računaru. Mada se s vremena na vreme  pojavljuje osećaj da na Zapadu pokušavaju da učine upravo to – da iz istorijskog sećanja izbrišu velike isečke vremena ili da „preformatiraju“ odnos prema njima. Još postoji sećanje kako je 1984. godine Regan izjavio da je iskrcavanje saveznika u Normandiji prelomilo tok Drugog svetskog rata. Tada je to na istorijskom planu ispalo prilično ružno, ali ideološki objašnjivo: šta se još može očekivati od čoveka koji je proglasio SSSR za imperiju zla. Uostalom, Regan nije čitao memoare Hitlerovih generala koji su za događaj koji je sasvim izmenio tok čitavog rata proglašavali „staljingradski košmar“. A danas je priča o tom ratu na Zapadu toliko izvrnuta  da su ne samo Amerikanci, već čak i Nemci skloni da lovorov venac za pobedu fašizma pripisuju sebi.

2014. Evropa nije žalila da potroši za grandiozni šou povodom desetogodišnjice Prvog svetskog rata, ali je posle godinu dana jubilej povodom završetka Drugog svetskog rata prošao skoro neprimećeno. Zar nije to čudno – svečano se obeležava početak seče koja je odnela milione ljudskih života, a „ne primećuje“ Velika Pobeda  1945.godine? Ili, što je još čudnije, smatrati (kao Bil Klinton) da kraj Drugog svetskog rata predstavlja 1991. godina – godina uništenja Sovjetskog Saveza? Usput, Kina je sedamdesetu godišnjicu Drugog svetskog rata dostojno obeležila, rukovodioci te zemlje su doputovali na paradu u Moskvi – za razliku od većine zapadnih lidera. Što se tiče Angele Merkel ona se u Moskvi pojavila tek 10.maja, položila venac na Spomenik Neznanom junaku, ali je čak i taj povod iskoristila da prekori Rusiju zbog „zločinačke politike“.

Danas se istorija nemačko-ruskih odnosa u posleratno vreme gleda na različite načine. To su vrlo jasno pokazale dve odvojene izložbe  „Od konfrontacije prema saradnji“ koje su pod istim nazivom i skoro istovremeno održane u Moskvi i Berlinu. Formalno, te dve izložbe predstavljaju plod zajedničkog rada saradnika Državnog istorijskog arhiva Ruske Federacije  i Nemačko-ruskog muzeja u Karlshorsteu  (muzej je smešten u istorijskoj zgradi  u kojoj je noću 9.maja 1945. potpisan  akt o bezpogovornoj kapitulaciji Nemačke). Međutim, stil prikazivanja, sadržina te dve izložbe, izbor eksponata, akcentiranje smisla – sve je bilo različito. Ruska strana se postarala da privuče pažnju na nesebičnu pomoć koju je Sovjetski Savez, dotle iskrvario od najtežih vojnih iskušenja, ukazivao Istočnoj Nemačkoj. Dokumenti koji su postavljeni na izložbi su bezpogovorno dokazivali da je politika SSSR-a u Nemačkoj bila reakcija na izazov koji je bacio Zapad.

Hladni rat koji su zapadne države povele  nije Staljinu dozvolio da onemogući podelu Nemačke, koju su pretvorili u granicu suprotstavljanja Istoka i Zapada. Nemačka ekspozicija je izabrala period do 2014.godine u koji je ušlo sve što je delilo Rusiju i Zapad posle državnog prevrata u Ukrajini. „Izložba bi mogla da postane suprotstavljanje pokušajima da se ignorišu Rusija i besna rusofobska propaganda po medijima, – pisale su nemačke novine Junge Welt, ali je njom vladao duh pobede u hladnom ratu. I prisećanje na reči pokojnog ruskog diplomate Julija Kvicinskog koji je govorio da je za Rusiju Nemačka uvek bila prvi izbor, a za Nemačku Rusija – tek drugi“. Drugi sovjetski diplomata, ambasador  u  SRN ’70-h godina Valentin Falin, oslanjajući se na svoje izuzetno bogato diplomatsko iskustvo, govorio je da do plodotvornog dijaloga između Moskve i Berlina može da dođe tak kada se on bude vodio ravnopravno. O tome kako su 1990.godine Nemci u trenutku prešli u razgovorima sa diplomatama iz vrlo oslabljene Rusije na pokroviteljski ton, podsećao je i drugi ruski ambasador –  Vladislav Terehov.

Ukoliko u ovoj, 2016.godini, ispunjenju zadataka koji će se naći pred ruskom ekonomijom bude doprinosilo jačanje odnosa sa Kinom,  Indijom i drugim zemljama Istoka, ne treba da se čeka da  Nemci  shvate čime će za njih  završiti gubljenje veza koje su već uspostavljene sa Rusijom. U stvari –  nemački biznis  pokušava da se izvuče iz položaja, ali  je to sve teže učiniti bez političke podrške. A privatne inicijative koje politička elita iz straha pred atlantskim saveznicima ignoriše, dobijaju senku skoro pa ilegalnog rada. Naj „smeliji“ postupak koji je sebi dozvolila bundeskanclerin  u 2015.godini je bio da se odvoji od pokušaja da se prekine izgradnja gasovoda „Severni tok – 2“. Ali, onda, zašto se nemačka kancelarka po pitanju koje je od životne važnosti za Nemačku ponaša tako neodlučno?  Čega ili koga se ona to plaši?

…Početkom 2015. na nemačkim ekranima se pojavio pretenciozni postmodernistički film „Nemački strah“ („German Angst“) koji tretira probleme savremene Nemačke,  između ostalog porast uticaja krajnjih desničara. A krajem godine se tema „nemačkog straha“ ponovo začula: jedno od ispitivanja javnog mnjenja je pokazalo da u najsitijoj i najbogatijoj evropskoj zemlji njeni stanovnici osećaju strah pred budućnošću. Uopšte, pojam „nemački strah“ sada asocira na istorijsko odbijanje Gerharda Šredera da učestvuje u iračkoj kampanji SAD do koje je došlo 2003.godine. Najbolje što su Amerikanci tada smislili je bilo da  odbijanje Nemačke objasne strahom Nemaca pred ratom. Ipak, reklo bi se da je Šrederov postupak pokazivao ne strah, već hrabrost političkog vođe koji se nije uplašio da na sebe navuče bes Vašingtona. Angela Merkel nije sposobna za takav korak.

…Ove, 2016.godine u Rusiji treba da se pojavi knjiga poznatog ruskog germaniste Nikolaja Pavlova. Njen radni naziv je leporečiv: „Rusija – Nemačka. Alijansa do koje nije došlo“. Ne želimo ni da pomislimo da je verdikt koji je dao autor knjige kao njen  naziv – večit.

Izvor: Fond Strateške Kulture