Дан државности Републике Српске

Овогодишњи 9. јануар, Дан Републике Српске, биће обележен свечаније, раскошније и ИНАТНИЈЕ него претходних година, а понајвише јер је Бакир Изетбеговић то испровоцирао.

Подсетићу да је Бакир Изетбеговић поднео апелацију Уставном суду БиХ тражећи оцењивање усклађености Дана Републике са Уставом БиХ. Суд је стандардним прегласавањем троје страних судија и два Бошњака, а супротно вољи српских и хрватских судија, одлучио како је овај празник неуставан. У меритуму одлуке суд наводи како се овај празник подудара са светим архиђаконом Стефаном и тиме је неприхватљив несрпској популацији. Залуд су били (оправдани!) приговори да је у питању случајна подударност, да српско-православни календар сваког дана обележава неког свеца, да је у питању чисто секуларни празник итд. Суд је остао „глув“ на аргументе.

Тада српска политичка елита једногласно одлучује да неће признати и имплементирати ову одлуку суда. Наоко таква одлука делује ирационално, јер како игнорисати одлуку највишег суда државе, но, и за такво понашање понуђен је адекватан аргумент. Конкретно, на нивоу кантона Федерације БиХ до сада није имплементирано око 90 различитих одлука Уставног суда. Овде бих додао и нешто у јавности неизречено, а тиче се уставне структуре БиХ. Ову земљу творе два ентитета и три конститутивна народа. Дакле, Срби и кроз ентитет и кроз етницитет чине конституенс државе и тиме имају вишу правну снагу од ма ког суда. Уколико кроз институције ентитетског и етничког нивоа одлуче да нека одлука јесте штетна за српски народ једноставно не постоји механизам којим би на имплементацију исте били приморани.

Интересантно је поменути да је и међународни фактор у БиХ (изгледа!?) схватио сложеност овог питања, тако да су изостали већ препознатљиви притисци на Републику Српску са тежњом наметања. Политичка елита хрватског народа, једнако конститутивног, такође нема приговора по питању прослављања 9. јануара. Дакле, све се своди на бошњачки корпус ком смета ама баш све везано за Српску. Но, како наш народ каже – свако зло за неко добро, због чега ћемо и овај проблем проанализирати кроз различите димензије.

ПОЛИТИЧКИ АУТОГОЛ БАКИРА ИЗЕТБЕГОВИЋА

На првом кораку треба истаћи како је Бакир Изетбеговић овом апелацијом (и одлуком суда) најблаже речено забио политички аутогол. Након неколико објективно гледано успешних политичких потеза слабљења Републике Српске Изетбеговић јуниор је напокон разобличио своју политику континуираног српског разједињавања. Подсетићу да је управо Бакир Изетбеговић био креатор политике према којој је Српска „неупитна“ за бошњачки народ. Схватио је Бакир одлично да свако бошњачко нападање Републике Српске у бити производи већу хомогенизацију Срба око одбране свог ентитета. Због тога је прагматично „променио плочу“ и увео политичку праксу лажног прихватања Српске као неупитне категорије. Услед умањивања спољних угрожавања дошло је до озбиљних и сложених раскола унутар српског политичког бића, у које се уверавамо готово свакодневно.

Бакир Изетбеговић је неколико година мудро манипулисао датом ситуацијом и унутарсрпским размирицама, тако да се његов последњи политички потез може сматрати добродошлим. И власт и опозиција су јединствено стале у одбрану Српске, односно – напокон смо добили јединствен политички став о неком важном питању. Предуго је Српска чекала консензус око заштите виталних интереса. При том, као још важнија димензија актуелног тренутка јавља се свест о спољним угрожавањима Републике Српске. Објективно гледано спољна угрожавања Српске, како међународна тако и унутардржавна, константно су присутна и нимало наивна. Последњих неколико година континуирано су занемаривана спољна угрожавања, а приоритет је даван борби за власт и политичкикм сукобима. То се свеукупно штетно манифестовало по Српску тако да се сваки потез политичког јединства може перципирати као нешто позитивно.

У даљем, треба подсетити на друге политичке операције Изетбеговића јуниора, а међу првима на манипулације око пописа становништва. Две године је бошњачка политичка елита одлагала попис становништва. За то време, уз свесрдну помоћ Запада, спровођена је операција манипулативног стварања босанско-херцеговачке нације. Незапамћена политичка и медијска кампања, лажна истраживања и квазинаучни радови, манипулације колективном свешћу и друго имале су за циљ дезорјентацију небошњачке популације по питању властитог националног и етничког опредељења. Циљ је био што више Срба, Хрвата и припадника других колективитета навести на национално (уместо етничког) изјашњавање. Истовремено, Бошњаци су одлично знали како ће се изјаснити на предстојећем попису. Силне лажи око другачијег изјашњавања разобличене су самим пописом. Бошњаци су се у преко 95 процената изјаснили управо под таквим називом етницитета.

Данас бошњачки представници настоје што дуже одложити објављивање резултата пописа и то из простог разлога што још увек нису наметнули политику „један човек један глас“ као највиши облик одлучивања. Иначе, прелиминарни резултати пописа указују како Бошњаци чине преко 53 одсто укупне популације БиХ, односно натполовичну већину. То и јесте био циљ операције у којој су Бошњаци са свих континената организовали се и пописали како је то одговарало Бакиру Изетбеговићу и сличнима. Сад им је преостало да укину облике ентитетске и етничке заштите, те да постојећу натполовичну већину користе у складу са својим интересима и циљевима.

Дакле, необјављивање резултата пописа становништва директно је везано за друге политичке стратегије (у реализацији), а добрим делом јер потпуно разобличавају бројне лажи какве су манипулативно наметнуте као „чињенице“. Конкретно, народ који тврди да је преживео геноцид данас чини натполовичну већину у земљи, односно њихов удео у укупном становништву ПОРАСТАО ЈЕ за неких 10 процената у односу на прератни период. Бошњаци су пре рата чинили 43-4 процента становништва, а данас имају натполовичну већину и то НАКОН НАВОДНОГ ГЕНОЦИДА. Логички неприхватљиво!

Треба истаћи и како објављивање пописа становништва открива још једну истину, а то је да нису само Бошњаци претрпели тешке прогоне становништва (ратни злочин), него да сличну судбину деле сва три народа. Својевремено су човечанство убедили у то како су само Бошњаци жртве, а дошло је време суште истине и чињеница. Но, уколико Бошњаци успеју наметнути „демократски принцип“ једнаког вредновања гласа, уз укидање етничке и ентитетске заштите, онда неће ни бити важна истина. Морамо схватити како смо суочени са врло сложеним операцијама и пројекцијама.

Спољне и унутрашње опасности по Републику Српску било је важно набројати како би потреба за српским јединством дошла до изражаја. Просто не стоје тврдње како Република Српска није угрожена споља, него понајвише изнутра (криминалом, корупцијом и ино). Спољне опасности су континуирано присутне и нимало безазлене, и на то треба подсећати свакодневно. Но, на опасности треба и одреаговати. Можда се чини непримереним инатно обележавати дан државности, али треба се подсетити на тренутке када нас је инат одржао у изнимно тешким тренуцима. 9. јануар треба прославити достојанствено, јединствено и масовно, па ако то садржи и нека обележја ината довољно је једноставно рећи како тај дан славе Срби – такви какви јесу. Инат је обележје нашег идентитета!

У сваком случају, свим грађанима који Дан Републике Српске доживљавају као свој празник, желим да га прослављају ове и много наредних година.

Текстове овог аутора изворно можете наћи на: http://borislavradovanovic.blogspot.rs/

Извор: Блог Борислава Радовановића