Da li optuženi u MTBJ imaju pravo na žalbu

Povodom podnošenja žalbe od strane generala Z. Tolimira

Pre nekoliko dana general Zdravko Tolimir podneo je ponovo svoju žalbu na izrečenu presudu. Da napomenemo da je 12. decembra 2012. godine Pretresno veće osudilo Zdravka Tolimira na doživotnu robiju, proglasivši ga krivim zbog počinjenog genocida. Međutim, odluka je doneta većinom od samo jednog glasa. Jedan od sudija je izjavio da je Tolimir nevin i da mora biti oslobođen po svim tačkama optužnice. I tako, general Tolimir je podneo zahtev za revidiranjem odluke Žalbenom veću, koje razmatra žalbe na odluke Pretresnog veća.

U MTBJ optuženi su lišeni prava na podnošenje žalbi na sudska rešenja. Sa jedne strane u sastavu tribunala deluje Žalbeno veće koje razmatra žalbe na odluke sudskog veća. Ali to ne može obezbediti pravo svakog čoveka na sudsko preispitivanje, kako je utvrđeno međunarodnim ugovorima o poštovanju ljudskih prava (na primer, u tačci 20. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ili u tačci 20. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda).

Stvar je u tome da sama suština preispitivanja sudske presude nije povezana sa samim razmatranjem dela kao takvog, nego sa novim razmatranjem predmeta od strane višeg suda. Međutim, Žalbeno veće MTBJ ne može se smatrati «višim sudom» u odnosu na Pretresno veće. Naravno, u Statutu MTBJ zapisano je da su odluke Žalbenog veća obavezujuće za Pretresno veće, no, očigledno to nije dovoljno. Ovde je u pitanju nešto apsolutno drugo! Posebno. Radi se o nezavisnosti više sudske instance od niže. A u slučaju sa Žalbenim i Pretresnim većem MTBJ, mi se srećemo sa različitim organima jednog istog tela! To je više nego očigledna profanacija same suštine prava optuženog na sudsko preispitivanje odluka. Ponekad ta pravna skrnavljenja izgledaju tragikomično. Tako možete samo zamisliti koliko su nezavisni članovi Žalbenog veća prema predmetu koji je razmatralo Pretresno veće u kome se nalazio i Predsednik MTBJ! To jest, sudije navodno više sudske instance – Žalbenog veća – u tom predmetu su bili potčinjeni u odnosu na jednog sudiju čiju presudu oni treba da «preispitaju»!

Pored toga, karakter višeg suda takođe pretpostavlja da se u njemu nalaze iskusnije sudije, koje mogu uočiti pravnu grešku koju su sebi dozvolile sudije niže sudske instance. U Žalbenom veću MTBJ zasedaju sudije koje se biraju na isti način kao i sudije Pretresnog veća. Od tih sudija se ne zahtevaju nikakvi dodatni zahtevi ni po pitanju kvalifikacije, niti po pitanju njihovog iskustva. Štaviše, tamo se nalaze i sudije koje pre izbora za rad u MTBJ nisu ni jedan jedini dan radili kao sudije! Oni su jednostavno «postali» sudije zato što su ih njihove države postavile na tu dužnost! Tako da sledeće članove Žalbenog veća MTBJ uopšte ne možemo nazvati sudijama:  M.Gjunej iz Turske, F.Pokar iz Italije, D.Liu iz Kine, P.Robinson iz Jamajke, B.Tuzmuhamedov iz Rusije, a na kraju, ni sam predsednik tribunala T.Meron iz SAD takođe nikada nije bio sudija. I eto, te neprofesionalne sudije treba da preispitaju presude koje su izrekle sudije koje imaju iskustvo od dve, pa i tri decenije sudske prakse. Jasno je da ovakvi principi formiranja Žalbenog veća nemaju ništa zajedničko sa obezbeđenjem međunarodno priznatih ljudskih prava od strane više sudske instance.

Na kraju, poslednjih godina u MTBJ Žalbeno veće kao takvo potpuno je prestalo da postoji. Radi se o tome da za svakog optuženog postoji potpuno različit sastav Žalbenog veća. Sudije ovog veća mešaju se kao špil karata. I sam predsednik MTBJ određuje sudije za svakog konkretnog optuženika. Upravo je takvom svojom odlukom predsednik MTBJ Teodor Meron odredio sledeći sastav sudija za razmatranje žalbe Z. Tolimira: Meron, (predseddnik), Gjunej, Dakin Liu, R. Han, B. Tuzmuhamedov. (1)

Koji su osnovi za žalbu generala Tolimira?

Njih je samo 25. (2) Među glavnim razlozima za reviziju odluke, izdvajamo sledeće. Kao prvo, Žalbeno veće je pogrešilo priznavši odmah 523 činjenice u svojstvu «ustanovljenih». Međutim, u stvarnosti, te činjenice na održanim sudskim procesima nisu ustanovljene, nego su jednostavno bile «prenete» iz drugih sudskih procesa. Na taj način je odbrana lišena mogućnosti da dokaže njihovu lažnost. Kao drugo, Pretresno veće je prilikom izricanja presuda uzimalo u obzir presretnute telefonske razgovore generala Tolimira, ali znatan deo tih dokazana ne može biti potvrđen objektivnim dokazima (na primer, mnogi «zapisi» postoje samo u vidu rukopisa koje je donela neprijateljska strana). Još jedna defektna odluka Pretresnog veća jeste ta, da je ono ustanovilo krivicu Z. Tolimira tako što se pozivalo na teoriju o udruženom zločinačkom poduhvatu «Joint criminal Enterprise» (JCE), što nije predviđeno Statutom MTBJ. U svojoj žalbi Zdravko Tolimir je ispravno ukazao da teoriju o «Joint criminal Enterprise» ne priznaje običajno međunarodno pravo i zbog toga se ne može priznavati od strane međunarodnih sudskih institucija. Među ostalim razlozima takođe se mogu ukazati i greške koje je dopustilo Pretresno veće prilikom primene pojedinih zakonskih odredbi, na primer, prilikom tumačenja termina sadržanih u međunarodnim ugovorima (kao što je termin «zaštićene grupe» u Ženevskoj konvenciji iz 1949. godine). Naravno, govoreći o «greškama» koje je učinilo Pretresno veće, žalba generala Tolimira samo uvažava formu pristojnosti. Naravno, ne radi se ni o kakvim greškama, to jest, ne radi se o neumišljenim dejstvima. Radi se upravo o svesnim i namernim aktivnostima da se optuženi osudi po svaku cenu. Čak i ako zbog toga treba nepravilno tumačiti tekst međunarodnih ugovora ili zameniti formu odgovornosti, koja je direktno propisana u samom Statutu MTBJ i da se ona zameni nekom «koncepcijom» koju je smislio sam tribunal. Podrazumeva se da je nemoguća slučajnost takve greške. Nije slučajno da žalba generala Tolimira niz odluka koje su donele sudije, naziva još jednom «greškom» Pretresnog veća. Ispada da Sudsko veće zna da pravi greške, ali ih jednostavno nije moglo zasnovati, pa je odlučilo da uopšte ne obrazlaže njihovu zasnovanost! Šta reći, to su vam standardi Haškog tribunala za Srbe…

__________________________

Izvor: Fond Strateške Kulture