Da sam ja Kirbi

Politička scena u Srbiji se, u poslednjih godinu dana, sasvim pojednostavila. Sve su maske pale i, samim tim, mogućnosti manipiulacije izbornim procesom u Srbiji, od strane Vašingtona i Brisela, znatno je otežano. Nema skrivenih igrača, niti „spavača“. Šta sad? Prilično je očigledno da će se, kako vreme prolazi, klatno okrenuti prema onome što se naziva „patriotskim“ blokom (nit` je blok, nit` je baš toliko patriotski; neki iz tog bloka su, koliko juče, bili ljuti evropejci, a neki su, sve se busajući u srpske grudi, iznedrili evropejce i to veće nego što ih je iznedrila ma koja stranka u Srbiji), te da će se biračko telo pomeriti u pravcu nacionalizma i to veoma radikalnog.

Da sam ja, recimo, Kirbi, američki ambasador, razmišljao bih ovako: Srbi su pročitali i DS, i Čedu, od njih je, dok su u opoziciji, korist nikakva; opet, da bismo kontrolisali događaje, dobro je u opoziciji imati prikrivenog igrača, igrača koji će zaigrati na nacionalističku kartu pa, kad dobro prođe na izborima, da svoje glasove opet preruči evropejcima. Ko bi mogao da bude taj? Koštunica? Teško. Nepouzdan je, trom i razočaran u evropske vrednosti, integracije, blablabla…znate već. Možda bi se mogao udesiti kakav mali unutarpartijski puč, koji bi Koštunicu poslao u penziju, a na čelo DSS-a doveo nekog drugog. Ali koga? Svi su bledi i samo bi još više ugrozili rejting ove simpatične, eksevropske stranke prividnih legalista, a stvarnih pučista.

Druga varijanta je napraviti dil sa Šešeljetuom, pa ga pustiti iz Haga, da okupi „patriote“ i u svojoj stranci, pokojnoj SRS, pokuša da još jednom iznedri evropejce. Moguće, ali je sve to na dugom štapu. I ko može verovati Šešelju?

Treća varijanta, da DS pređe na patriotsku priču je moguća, ako se otera njen grobar, Dragan Đilas i dovede, recimo, mali Jeremić, za koga veliki broj Srba, iz potpuno nepoznatih razloga i motiva, misli da je patriota. Ipak, nedovoljno. Ko će poverovati njima, posle deset godina silovanja Srbije?

A da nekog iz vlasti premestimo u opoziciju? Moglo bi da upali! Do izbora ima vremena, mogao bi jedno šest meseci da se preokreće, da se kaje, da glumata razočarenje u Evropu i da pređe na patriotsku žvaku. Do izbora. A onda, kad navata što navata od glasova, opet se izljubi u usta sa evropejcima i rešen problem!

Kao što rekoh, da sam ja Kirbi, ili već neko zna-se-gde, ovako bih razmišljao. Dačiću bih, na primer, izmakao mesto premijera i dogovorio se s njim da se opasno uvredi zbog toga i pređe u opoziciju a, u daljem toku zbivanja, postane čak i borac za srpsku stvar. Dobro, neki mu neće poverovati, ali neke će i nasankati. Srbi pamte do 15 minuta. Uostalom, SPS možda nema dugu tradiciju patriotskog delovanja, ali istoriju patriotske retorike niko nema dugu kao oni.

Ali, dođavola, izgubićemo većinu u Skupštini, neko mora da uskoči na to mesto! Who, the devil? Samo DS, svi ostali su mršavi. Moglo bi da prođe! Naravno, ako se napravi nova koalicija, biće malo pipavo objasniti građanima da je narod hteo baš takvu ekipu, jer smo mu već objasnili da je ona prethodna bila po volji naroda. No, i to će se nekako udesiti, Srbi su već naučili da je pakovanje koalicija posle izbora, na šta narod nikako ne može da utiče, sama srž demokratije. Posebno je zgodno što u ovoj balkanskoj wolffucking place niko ne očekuje da vlast radi ono što je obećala pre izbora. Tribalska posla.

Ovako bih ja, dakle, razmišljao da sam pripadnik rase vašingtonsko-briselskih gospodara. Ali, nisam. Možda oni i ne postoje, nego su plod moje uobrazilje i uobičajene srpske paranoje, kao i teorije zavere. Ipak, lakše nam je da verujemo da nam sve ovo radi neko sa strane, nego da to radimo sami sebi. To bi tek bilo vrano.

Ne kažem da će se ovo i dogoditi, već je više u pitanju jedna mentalna spekulacija. Da sam Kirbi, takav ja bio bi, što je govorio pokojni Šećerovski. Ako se dogodi nešto slično, biće to čista slučajnost. Na kraju krajeva, ako i postoje neki planovi sa strane da se prepakuje vlast u Srbiji, siguran sam da će to naši državnici odbiti, jer su oni sigurni i odlučni branioci naše suverenosti i nezavisnosti, kao i ekonomskog napretka, što dokazuju svaki dan, a nekad i dva puta dnevno.

Izvor: Vaseljenska TV