Дан победе!

Од оног далеког маја 1945.године, када су режирану тобожњу немачку капитулацију пред америчко-британском делегацијом покушали да наметну, као наводно окончање светског рата у Европи, траје упорно покварено омаловажавање совјетске победе над нацизмом!

Од  завршне операције уништавања немачке 6. армије у Стаљинграду, као прекретнице рата, почиње упорна британска игра да се икако умањи и омаловажи пресудну и одлучујућу улогу Црвене армије у разбијању здружене европске армаде, која ратује под нацистичком командом, наводно против „комунистичке опасности“, притом све са ватиканским благосовом, иако  нацисти и нису марили за мајку цркву, понети митовима о Нибелунзима и тезом о „натчовеку“ (наравно Герману)!

Брижно планиран, сам полазак немачке машинерије у напад на Совјетски савез, подразумевао је и договорене квоте појединих чланица Тројног пакта у тој операцији. Дакле, прецизиран је број војника и количина ратне технике, али и обавезе у производњи хране и пратеће војне опреме, нарочито у производњи наоружања и муниције.

Тако су чешки, белгијски и француски квалификовани радници, вредно радили у војним фабрикама, без и једног јединог покушаја организованог штрајка, макар и саботаже, а и дан данас лажу о јаком покрету отпора у западној Европи, који је био под будним надзором Ватикана, и неписаним налогом -чекати!-, док ти нацисти не потамане већину Руса, па да нама остане природно богатство.

Цео рат, нарочито пресудну 1942.годину када је совјетска индустрија пресељена у Сибир, где су ужурбано монтиране нове фабрике док су штедљиво трошени ограничени ресурси залиха муниције, британски су саветници саветовали америчке министре да на „капљицу“ продају, а не да као њима бесплатно дају, неопходне производе за Црвену армију која тада крвари за цео свет, и то чине  као савезници у антифашистичкој коалицији!

Тада амерички маринци трпе батине од јапанских освајача по бројним пацифичким острвима, а професионална америчка војска видно показује сву своју лажну величину!

Да се икако спасу од растућег незадовољства својих грађана, покренули су у америчком генералштабу кампању пропагандних филмова, о величини и непобедивости америчке армије. Многи су глумци тако постали медијске звезде, парадирајући у униформи, али само у студију.

Култ непобедивости, започет тада у холивудским студијима, имао је и пратећи ефекат, планску, намерну и злонамерну сатанизацију Јапанаца као „дивљака“, који немају никакве обзире према цивилима, женама, деци, заробљеницима, и нарочито заробљеним рањеницима!

Тај обавезни стереотип пропагандног приказа америчког непријатеља, остао је до дана данашњег, само су се притом мењали  актуелни непријатељи, како се ширио талас америчког насиља по континентима и земљама које су „демократизовали“, увек против њихове воље!

Чим је пијани Винстон Черчил спустио „гвоздену завесу“, уследио је талас пропагандних холивудских филмова из времена Другог светског рата, у којима „дивљи“ совјетски војници обавезно силују јадне и кротке Швабице (а оне већински  биле чланице Hitlerjugenda!) које се опиру, док се за чоколаду, цигарете и нарочито свилене чарапе, радо подају америчким дечкима (такође оослободиоцима), а совјетски то не нуде, зар не!

Потом је уследио талас ратних филмова, у којима је немачки Wermacht  обавезно приказиван као узор војне дисциплине и поштовања прописа о „заштити“ окупираних цивила, док су само страшни  SS нацисти злочинци, уз обавезно учешће представника појединих нацистичких савезника, чији су фашисти били још гори од немачког SS!

Нацисте су сменили ти „ужасни“ Вијетнамци, образац жуте суровости као и Јапанци, кад се дочепају наших америчким младића који су само дошли (без позива домаћина, наравно) да омогуће развој „демократије“ и онако успут узгајање опијата,да америчка војска смањи трошкове,али и финансира тајне операције!

Вијетнамце су данас заменили „дивљи“ Срби, којима конкуришу Ирачани, а сада и Сиријци! Али Срби још суверено воде јер није завршен посао, копрцају се још у Републици Српској, неће да се одрекну себе и Слободе за коју су крв проливали, а нуди им се муслиманска држава по NАТО мери, да се најзад пацификује натоовска позадина, пред наводне припреме за коначни обрачун!

Мудрост немачког канцелара Бизмарка, изречена у чувеној изреци – Руси споро прежу, али брзо возе – коју је доказао Брусилов у Великом рату, и плејада совјетских војсковођа предвођена Жуковом, од којих су многи били руски царски подофицири и официри, школовани на постулатима војних теза Суворова и Кутузова, који су баш видљиво малчице испрашили тур „несташним европским деранима“, заборављена је након рушења Берлинског зида и дивљачке пљачке некадашњег Совјетског савеза!

Тада се многима чинило да је најзад дошао крај тим страшним Русима. Биће да су тада планирали да у ревизији „истине“ славе све оне припреме за агресију у јуну 1941.године, у којој су здружено учествовали, те су зато брзоплето Дан победе преименовали у Дан Европе!

Потом су се појединачно посипали пепелом, рушећи споменике захвалности совјетским ослободиоцима и блатећи војсковође, делећи нова имена улицама и трговима, иако  су ти црвеноармејци донели слободу великом делу окупираних  европских народа!

Макар се филмска индустрија удружених NАТО земаља и даље труди, да икако наметне тезу да је „Најдужи дан“ и „Спасавање редова Рајана“ истина о Слободи, уз минималну улогу тих „страшних“ Руса, које ипак морамо да поменемо!

У том европском циркусу нема Срба, они нису учествовали у здруженом европском походу на Исток, предвођени „германским надљудима“!

Срби и Грци су ратовали против немачких окупатора, који су починили бројне ратне злочине, иако данашњи београдски колаборанти трубе о неопходности заборава „мрачне прошлости, зарад некакве заједничке светле будућности“, све уз подизање споменика изгинулим немачким окупаторима, и то баш у Крагујевцу!

И Грцима и Србима у том рату, наводни британски савезници били су безмало опасни као и немачки окупатори,покушавајући да их гурну у свесну изгибељ ако слушају њехове покварене савете, којима би они само спасавали њихово дупе заглављено у паклу афричке пустиње, док их Ромел млати као ћилим  на конопцу у великом спремању по кући.

Вође антифашистичке борбе и код Срба и код Грка, а не некаквог европског покрета отпора, увидели су одмах покварену британску игру, и зато су награђени грађанским ратом са комунистима и последичном поделом народа,као доказ да је опасно бити британски пријатељ!

Не чуди стога, што за Дан победе који се на Црвеном тргу слави, па слави, све по пропису као параду војничке победе над злом невиђеним, које је нажалост данас васкрсло и све више показује крволочне зубе по белом свету, да све мањи број некадашњих савезника присуствује!

Срећом, и саме Русије и света васколиког, Руси су успешно упрегли и спрегли моћан одговор, спремни да више никад не ратују на својој земљи за светски мир, ако буде требало!

Каубојски  парадери, само  нека  и даље снимају разне „дане о разним Рајанима“, нек се деца играју, само да успут науче и једну српску изреку– играчка, плачка –, ако се дете преигра!Бесмртни пук, онај који све више маршира у земљама стварних победника над нацизмом и фашизмом, доказ је да нема ревизије истине о победи и победницима, ма колико се тобожњи „ревизори“ труде, ал утзалуд, нису стигли кад је требало и морало, и то на правој страни!