Davljenje RTV u „dunavskim strategijama“

Sledeći navodnu medijsku viziju Ota Habsburškog, iza koje je stao Savet Evrope, „evropska regija“ je za par godina dovela Radio-televiziju Vojvodine pred bankrot. Odložen je za naredne dve godine novcima Republike Srbije. Evropa zamisli nemoguće, „evropska regija“ te zamisli sprovodi, a rizik promašaja plaća Srbija, pa je još okrivljuju za neuspehe sopstvene politike.

Čitavih mesec dana najavljivani prekid rada RTV je sasvim izostao. „Evropska regija“ je procenila da joj više odgovara da probleme RTV ipak gurne pod tepih.

„Guranje pod tepih“ je bio izraz kojeg je upotrebio Dimitrije Boarov 2001. godine pišući o lošem položaju RTNS i finansijskim gubicima ove medijske kuće, okrivljujući za njen loš rezultat RTS[1].  Danas je Boarov član UO RTV i ne smeta mu što je RTV prestala da objavljuje izveštaje o svom finansijskom poslovanju.

TV NS je oteta od RTS pučem kojeg je izveo tadašnji predsednik Skupštine APV. Bez obzira što je puč odmah konvalidiran, njegovo ponosno psovanje, gaženje i pljuvanje, zabeležile su TV kamere[2]. Činjenica da je osamostaljenje vojvođanskog javnog servisa od RTS izvršeno upotrebom sile i prostakluka, već tada nije obećavala ništa dobro.

http://www.youtube.com/watch?v=zyppR55Cr0s

TV NS je ubrzo nazvana Radio-televizijom Vojvodine.

Zgradu novosadske televizije na Mišaluku uništio je NATO-pakt prilikom bombardovanja Novog Sada 1999. godine. Više od jedne decenije potom pokrajinske vlasti prstom nisu mrdnule da obnove staru ili sagrade novu zgradu medijskog javnog servisa Vojvodine.

RTV do danas koristi velikodušnost NIS-a, odnosno NIS-Gazpromnjefta, u čijoj zgradi je smeštena.

RTV se u ovom periodu, naravno, finansirala novcima koje je dobijala od RTS-a. Vajkajući se pred javnošću da „nemaju uvid u procenat naplate TV pretplate u Vojvodini“, divno su se sporazumeli sa RTS-om da primaju 70% naplaćene TV pretplate na teritoriji APV. To je bio ogroman iznos, imajući u vidu istraživanje „Novosadske novinarske škole[3]“ o mizernoj gledanosti RTV-a šest godina kasnije[4].

Pad gledanosti medijskog javnog servisa koji je u Vojvodini više od decenije primao 70% naših novaca (2.7% gledanost prvog programa, a 0.6% gledanost drugog programa – namenjenog nacionalnim manjinama) veoma je uzbudila domaću medijsku javnost.

Modifikovanje RTV-a prema viziji Ota Habsburškog

Uprkos činjenici da je RTV skupa a slabo gledana televizija[5], smeša NVO koja sebe naziva „Građanska Vojvodina“ (čiji glasnik je portal Autonomija www.autonomija.info ), nametnula je javnosti 2010. godine temu članstva RTV u Danube Media Network[6]. U stvari, radilo se o projektu Ištvana Bodžonija[7]: u kojem je izneta zamisao da RTV bude sedište preko 100 medijskih kuća u (dunavskom) regionu[8]. Vojvodini je objašnjavano da je to u skladu s Deklaracijom dunavske medijske mreže[9] koja proizilazi iz dokumenta „Dunavska strategija[10]“ Saveta Evrope.

Medijski napadači „evropske regije“ su uspešno skrenuli pažnju javnosti sa činjenice o niskoj gledanosti RTV koja dobija 70% naših novaca. Ubrzo je prestalo da se govori o transformaciji RTV u regionalnu televiziju i njenoj gledanosti.

Pošto je 2010. godine najzad usvojen sporni Korhecov statut, tzv. Vlada Vojvodine (po Ustavu PIO APV) je u medijima počela da proizvodi „legitimitet“ svoje pirove pobede kojom je instalirala ilegalnu „evropsku regiju“ u Vojvodini.

Obećanje počasnog mesta RTV u obećanoj Dunavskoj medijskoj mreži, kao „jedan od segmenata podunavske vizije 98-godišnjeg Ota fon Habsburga[11]“, izgledalo je primamljivo čak i UNV, uprkos nedostatku novaca koji je još 2010. godine postao hroničan[12].

Instaliranje agitpropa „evropske regije“ u RTV

Pristajanje na politiku Dunavske medijske mreže nije spasilo položaj Blaža Popovića, niti dotadašnje rukovodstvo RTV. Upravni odbor ih je maja 2011. godine smenio, izražavajući „očekivanje od srpske vlade da finansijski, tehnički i prostorno pomogne RTV da se oporavi od štete koju je prouzrokovao NATO 1999. godine (procenjene na preko 70 miliona dolara)[13].

Pošto su na čelo RTV i njenog UO kadrovskom politikom „evropske regije“ predloženi stari kadrovi JUL-a i SPS-a[14] iz najcrnjeg doba devedesetih, umalo nije pukla bruka. Gensek NDNV-a ipak nije zbog toga ronio krokodilske suze nad RTV[15]. Pošto je kompromis nađen u tišini, na čelnim funkcijama RTV su se našla druga, politički podobnija lica.

Uprkos dugogodišnjim obećanjima rukovodilaca RTV da će konačno biti trajno rešen smeštaj RTV, pojavilo se novo obećanje – ludom radovanje. Gradonačelnik Igor Pavličić, koji je Novi Sad uvalio u neverovatne dugove, obećao je televiziji prostor u novosadskom tržnom centru Spens[16].

Razume se, ovo obećanje nije ostvario.

Pohvale beogradskih propagandista

Već 2012. godine, razvila se upadljiva promena u programu RTV u smislu medijske afirmacije politike „evropske regije“ na grbači naše Vojvodine. U medijski javni servis Vojvodine „evropska regija“ je radi tog posla dovela „nova lica[17]“, i to iz Beograda (sic!). Novine „Tabloid“ nazvale su nove kadrove u RTV „kaznenom ekspedicijom iz TV B92“ koja „komanduje programom, politikom i kadrovima RTV“, i iznele prve konkretne tvrdnje o ogromnim troškovima u koje je novo rukovodstvo uvalilo RTV[18]. Ove tvrdnje nisu demantovane. Za to vreme, predsednik suda časti NDNV je koordinirao istraživanjem o vlasništvu u novinarstvu Srbije[19].

Prava medijska uzbuna je nastala tek povodom teksta „Di su naši TV novci[20]“, kojeg je januara 2013. godine u magazinu „Pečat“ objavio Miodrag Zarković o „osionom i bahatom rasipništvu na `Radio-televiziji Vojvodine`“ koje je zapretilo ostavljanjem „prave pustoši u ovoj ustanovi“. Protiv Zarkovića je odmah reagovala domaća medijska palanka. Najpre je RTV preliminarno utvrdio da Zarkovićev tekst sadrži „govor mržnje“, „obiluje klevetama“ i „podseća na dobro poznatu nacionalističku histeriju 90-ih godina“, pa je pozvao „nadležne državne institucije da reaguju i odlučno zaustave ponovno širenje govora mržnje u Srbiji“. RTV je najavio i tužbu[21].

„Najoštriji protest“ NUNS se takođe sveo na problem „propagirnja govora mržnje“ usmerenog protiv Hinka, Vinka i Dinka. NUNS je protestovao zbog „denunciranja nacionalne pripadnosti“ i „jezivih nacionalnih uvreda“. „Nešto između“, bio je stav kojeg su u svojim saopštenjima zauzele DS i ANEM[22].

Ipak, Zarkovićeve tvrdnje o rasipanju naših novaca na RTV niko nije demantovao. Nosioci javnog diskursa u „evropskoj regiji“ su u stvari gromoglasno prećutali temu finansijske destrukcije RTV. Što se tiče najavljene tužbe, propušteni su svi subjektivni i prekluzivni rokovi. Zarković je etiketiran kao nosilac govora mržnje bez grama napora za nužnom pravosudnom potvrdom ove etikecije.

Ni nadležni pravosudni organi nisu našli osnova za tužbu. Ipak, Zarkovićev tekst je do danas ostao nedemantovani izvor o berbi naših novaca u zabranu RTV tokom proteklih godina.

U suštini, stvarni finansijski problem RTV su medijski napadači „evropske regije“ gurnuli pod tepih. Pola godine kasnije, problem je počeo da zaudara.

A onda je nestalo naših novaca 

Već u leto 2012. godine su se pojavile spekulacije o ukidanju RTV pretplate[23], a septembra iste godine je postalo jasno kako je RTV u „jako lošoj situaciji[24]“. Sindikat zaposlenih u RTV zahtevao je hitnu promenu zakona koji se tiču Javnog servisa Vojvodine[25]. Ipak, ni sindikalci se nisu setili da tzv. Vlada Vojvodine u toj stvari ima pravo zakonodavne inicijative, kojeg po pravilu ne koristi. Kako ranije, tako i ovog puta, dvojica političara koji su godinama krojili sudbinu naših novaca, umesto predloga zakona, izneli su saopštenje o svom dogovoru[26]. Slično je ponovljeno i na nivou uprave[27].

Biće zakona, biće, biće… Samo, kad posle 13 godina donesu zakon, neće više biti novaca o kojima taj zakon govori.

Zanimljivo da analiza Euraktiva iz 2013. godine o finansiranju medijskih javnih servisa u regionu nije iznela podatke o finansiranju istih i u Srbiji[28]. Pošto se iz Dačićeve vlade saznalo da sistem dosadašnjeg finansiranja medijskih javnih servisa putem pretplate više nije održiv, direktor RTV se izjasnio protiv budžetskog finansiranja televizije[29], a odmah zatim i NUNS[30]. Sve je vrlo uznemirilo Mađarski nacionalni savet[31] i NDNV koji su postavili pitanje: da li vlast „kroz finansijsko iscrpljivanje dovodi RTV na rub opstanka[32]“?

Uporno zaboravljajući da je tzv. Vlada Vojvodine napala budžet od kojeg RTV treba da živi , medijski papadači „evropske regije“ su se bavili“ Zakonskim pravom“ prema kojem RTV-u pripada 70% prikupljene pretplate[33]. Prećutali su i činjenicu da republička vlada ipak ne pravi razliku[34] između RTS i RTV – oba će finansirati iz budžeta do 2015. godine[35].

Ako je RTV zaista „vojvođanska“ televizija, a javni servis se finansira iz budžeta, zar ne bi bilo logično da se finansira iz budžeta AP Vojvodine? Umesto da se bave ovim logičnim pitanjem, generalni direktor RTV je s Ištvanom Pastorom i Bojanom Pajtićem[36] apelovao da počnu razgovori republičke i tzv. pokrajinske vlade o finansiranju javnog servisa. Pajtić je propustio da podseti javnost da je već obećao početak tih razgovora još oktobra prethodne godine[37]. Republička Vlada je, međutim, najavila donošenje zakona kojim će se pitanje finansiranja medijskih servisa nastaviti iz budžeta i to oročeno – na period od dve godine[38].

Tresla se Fruška Gora rodio se miš

Ipak, RTV je ažurno objavljivala izveštaje Radiodifuzne ustanove Vojvodine (RUV) o finansijskom poslovanju[39]. RUV je još 2012. godine počela da beleži visok neto gubitak koji se već u prva dva kvartala 2013. utrostručio (u periodu od 1. 1. do 30. 6. 2013. iznosi nešto manje od sto hiljada evra (109.011.000 dinara). Ne samo prihodi od pretplate, već i od marketinga, em. tehnike i ostali prihodi su postali negativni. Gubitak RTV se, u stvari, kontinuirano gomilao, izuzev u 2010. godini. Upravo tada se rodila ideja o svetloj budućnosti RTV kao sedištu dunavskih televizija u čije ime je „evropska regija“ smenila dotadašnje rukovodstvo RTV. Kako inače razumeti smenu rukovodstva RTV godinu dana nakon što je ono svelo gubitke RUV na minimum? Pregledajte suvoparno štivo[40] na sajtu RTV – izvešćete zanimljive zaključke.

Uprkos objektivnim činjenicama o finansijskom poslovanju RTV, za kojima se retko ko osvrće, posle 2010. godine sa RTV možete saznati samo za kuknjavu agitpropa „evropske regije“ koji zbog nedostatka sredstava okrivljuje republičku vladu. Nema novaca ni za papir i gorivo[41], te nema ni za plate[42]. Čak su u zgradi televizije otvorili šalter za građane – entuzijaste koji bi ovom „društvu poštenjačina“ dobrovoljno plaćali pretplatu[43].

Pošto su shvatili da novce neće iskukati, najavili su i da će prekinuti program početkom septembra[44], a sa Slobodne Evrope je zavapio transevropski novinar podsećajući na medijske ideale „Građanske Vojvodine[45]“. NDNV je osudilo „ignorisanje finansijskih problema RTV[46]“, ne pominjući da su upravo oni ti koji su ignorisali konkretne oblike „bahatog rasipništva“ u RTV o kojima je javnost obavestio Zarković[47]. U svakom slučaju, priliv sredstava od plaćanja pretplate je u avgustu mesecu skoro prekinut[48]. Krajem avgusta, Vojvođanska partija je iznela zahtev za solomonskim rešenjem – da Skupština APV „preuzme osnivačka prava nad RTV-om[49]“. Javnost je saznala da odlučnost rukovodstva RTV kopni, pošto je javljeno da će se obustavljanje rada, najavljeno za početak septembra, odnositi samo na program koji nije informativni[50]. Pajtić je potom izjavio da će se boriti za opstanak RTV[51]; „Evropski pokret u Srbiji“ je saopštio da se radi o „tihom gašenju Pokrajine[52]“; pisac Korhecovog statuta je Vladu R. Srbije etiketirao kao odgovornu za stanje u RTV[53], iako se jedno udruženje mađarskih intelektualaca javno čudilo zbog „nedovoljno borbenog stava vojvođanskih vlasti prema RTV-u[54]“.

Novinari RTV su uporno propuštali da obaveste javnost Vojvodine o tome da RTV još od maja ove godine nije u stanju da isplaćuje plate zaposlenima – to je u Skupštini R. Srbije 30. septembra saopštio tek Aleksandar Vučić, polemišući sa Balintom Pastorom. Iz Ministarstva finansija se saznalo ono što političari i novinari nisu znali ili hteli da kažu: država se radi funkcionisanja svojih glomaznih medijskih servisa zaduživala za po 100 miliona evra godišnje, iako se tada još naplaćivala pretplata[55].

Konačno, RTV je proizvela emisiju o pitanju finansijskog opstanka RTV. Javnost je imala priliku da čuje mišljenja urednika, TV kritičara, istoričara, sociologa i politikologa[56]… svih, samo ne onih čija je struka finansijsko poslovanje.

Krajem avgusta 2013. godine, urednik RTV je pomirljivo izrazio nadu da će Republika naći novaca za funkcionisanje RTV[57].

Početkom septembra nije bilo najavljenog prekida rada RTV pošto su novci iskukani, iako problem nije rešen.

RTV se davi u lepom plavom Dunavu

Pre tri godine je obećano da će RTV da postane sedište ujedinjenih regionalnih televizija „Dunavske regije“. Umesto toga, propaganda „evropske regije“ iscrpla je finansije RTV. I savetnik Evropske radiodifuzne unije Boris Bregant više ne govori o RTV kao sedištu svih televija Dnavske regije, već tek kao o „regionalnom fenomenu[58]“.

Trijumfalističke evro-dunavske nade iz 2010. godine su se pretvorile u svoju suprotnost. RTV je uložila ogromne napore da skrene pažnju javnosti sa svog finansijskog poslovanja, pri tom krijući činjenice o svojoj gledanosti.

Ogromni troškovi agitpropa „evropske regije“, naročito oni za kadrove koji su iz Beograda dovedeni kako bi RTV postala „vojvođanskija“, odveli su medijski javni servis Pokrajine na rub finansijske održivosti.

Da li je, uz propali Fond za razvoj APV i Razvojnu banku Vojvodine, i RTV bila samo krava muzara „evropske regije“? Ne bi se moglo reći. Pre bi se moglo reći da se „evropska regija“ o ustanovama naše Vojvodine stara kao o tovnim govedima uoči klanja, pod uslovom da se o njihovom održavanju stara neko drugi.

Zahvaljujući finansijskim rešenjima Vlade R. Srbije, RTV može opstati bar još naredne dve godine, pa je panično najavljeno obustavljanje emitovanja programa RTV izostalo. Sigurno je da će fensi paorima[59] i dalje republička vlast biti kriva za sve njihove promašaje. Finansijski problemi RTV su samo odloženi, i baš kao u slučaju Razvojnog fonda i RBV pojaviće se ubrzo, u novom, uvećanom iznosu nenaplativi.

Glavna enigma je na koji način će se u sve i kada uključiti drugovi iz EU, pošto su oni ti koji su zamislili da RTV bude „glavni grad“ dunavske regionalne medijske monarhije. U Novom Sadu je Savet Evrope predstavljen kao oslonac medijske vizije „Ota Habsburškog“ o položaju RTV. Otud je njeno žalosno stanje, nakon tri godine, slika i prilika praktičnog rezultata evropskog puta Vojvodine u oblasti medijske politike.

________

Uputnice:

[1] Boarov, Dimitrije – RTV NS ostaje pod tepihom, Vreme br. 563, 18. 10. 2001.

[2] Video: Nenad Čanak, upad u TV NS, oktobar 2001. g: http://www.youtube.com/watch?v=zyppR55Cr0s

[3] http://www.novinarska-skola.org.rs/sr/; Godišnji izveštaj Novosadske novinarske škole za 2007. godinu; Domonji, Pavel – Bez Vojvodine u medijima, Autonomija.info, 24. 12. 2007.

[4] Gmizić, Dragan, Stara senka pod novim znakom, Vreme br. 845, 15. 3. 2007.

[5] Keković, Marko – Televizija na tanjom kanalu, Pečat, 18. 7. 2010.

[6] Usvojena Deklaracija Dunavske medijske mreže, RTV, 20. 10. 2010. ; Otvorena Osnivačka skupština Dunavske medijske mreže, Krstarica vesti, 29. 10. 2010.

[7] Bodzsoni, Istvan, Danube-Media Project, 11. 3. 2010; Ištvan Bodžoni je bio direktor Građanskog fonda Panonija: http://www.panfond.org/main.php?lang=sr čiji osnivač je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.

[8] Keković, Marko – Televizija na tajnom kanalu, Pečat, 18. 7. 2010.

[9] http://www.dunavskastrategija.rs/sr/?r=197&f=1 , Usvojena deklaracija Dunavske medijske mreže, RTV, 29. 10. 2010.

[10] Strategija Evropske unije za Dunavski region, Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu, Evropskom savetu, Evropskom socijalno-ekonomskom komitetu i Regionalnom komitetu, EK, Brisel, COM(2010) 715/4

[11] http://otto.twschwarzer.de/ . Treba se podsetiti da je onaj k oji bruka socijaldemokratiju u Vojvodini još 1991. Godine predlagao da Ota Habsburškog kandiduje za predsednika Srbije.

[12] Kostić, Siniša – RTV između želja i mogućnosti, 20. 7. 2010.

[13] RTV: Smenjeno kompletno rukovodstvo, Radio 021, 11. 4. 2011; Savanović, A – Smenjeno rukovodstvo RTV Vojvodina, Pres, 12. 4. 2011.

[14] Kadrovi SPS i JUL preuzimaju RTV? Danas, 11. 4. 2011.

[15] Gruhonjić: RTV kao pastorčad, Be 92, 12. 4. 2011.

[16] Televizija Vojvodine seli se na Spens, Dnevnik, 23. 9. 2011.

[17] Nova lica na RTV Vojvodina, Vojvodina na dlanu, 20. 8. 2011.

[18] Nađ, Arpad – Pare u džepove, mrak na ekranu, Tabloid, 17. 2. 2012.; Nađ, Arpad – Demokrate i „ligaši“ uhapsili i RTV, Tabloid, 15. 3. 2012;

[19] Sejdinović, Nedim – Ko je vlasnik novinarstva u Srbiji? Autonomija.info, 5. 7. 2012; Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu, izveštaj baziran na Indikatorima Saveta Evrope za medije u Srbiji (bez navoda izdavača), 2012.

[20] Zarković, Miodrag – Di su naši TV novci, Pečat, 18. 1. 2013.

[21] RTV: Govor mržnje u tekstu o Radio-televiziji Vojvodine u Pečatu, sledi tužba, RTV, 18. 1. 2013.

[22] DS i ANEM: pečat širi jezik mržnje, RTV, 19. 1. 2013.

[23] Beta – RTS neće ukinuti pretplatu, Akter, 3. 7. 2012.

[24] „RTV se nalazi u veoma lošoj situaciji“, Radio 021, 20. 9. 2012.

[25] „RTV se nalazi u veoma lošoj situaciji“, Radio 021, 20. 9. 2012.

[26] Pajtić i Dinkić: Probleme rešiti Zakonom o finansiranju Vojvodine, 4. 10. 2012; Pajtić i Dinkić: Probleme rešiti Zakonom o finansiranju Vojvodine, 4. 10. 2012.

[27] Beta – Sekretar Grujić i ministar Petković o problemima u RTV Vovjodine, Blic, 19. 11. 2012.

[28] Različiti načini finansiranja javnih RTV servisa u regionu, 17. 3. 2013.

[29] Direktor RTV-a o finansiranju javnih servisa, 31. 3. 2013.

[30] NUNS protiv budžetskog finansiranja javnih servisa, RTS, 1. 4. 2013.

[31] Apel: Naći rešenje za finansiranje RTV, RTV, 23. 4. 2013.

[32] Obezbediti stabilno finansiranje RTV, 2. 5. 2013.

[33] Finansiranje RTV u magli, svi „peru ruke“, RTV, 5. 7. 2013.

[34] RTV hoće isti tretman kao RTS, Vesti onlajn, 11. 7. 2013.

[35] RTS i RTV na budžetu do kraja 2015. godine, Vesti onlajn, 12. 5. 2013.

[36] Pastor i Mihajlović: Pronaći rešenje trajnog finansiranja RTV, tzv. Vlada Vojvodine, 16. 7. 2013.

[37] Pajtić i Dinkić: Probleme rešiti Zakonom o finansiranju Vojvodine, 4. 10. 2012; Pajtić i Dinkić: Probleme rešiti Zakonom o finansiranju Vojvodine, 4. 10. 2012.

[38] Finansiranje RTS i RTV iz budžeta, Tanjug postaje Vladin biro za komunikacije, BIZlife, 5. 8. 2013.

[39] Poslovanje RTV: http://www.rtv.rs/sr_lat/rtv/poslovanje

[40] Izveštaj o poslovanju RUV za preriod 10. 01.-30.06.2013. godine, RUV, RTV, NS, 5. 7. 2013.

[41] Grujić: Mora se rešiti finansiranje RTV, RTV, 20. 8. 2013.

[42] Nedopustivo ignorisanje problema RTV-a, RTV, 22. 8. 2013.

[43] U šalter sali: TV pretplata (ne)obavezna, RTV, 21. 8. 2013

[44] RTV prekida program zbog besparice, Danas, 22. 8. 2013.

[45] Šinković, Norbert – Tiho gušenje RTV, Radio slobodna Evropa, 23. 8. 2013.

[46] Radoja, Žarka – Političke strukture tiho gase RTV Vojvodine, 23. 8. 2013.

[47] Zarković, Miodrag – Di su naši TV novci, Pečat, 18. 1. 2013.

[48] Pretplata prekinuta, Vlada da reši problem, RTV, 23. 8. 2013.

[49] VP – Vojvodina da preuzme RTV, Autonomija.info, 24. 8. 2013.

[50] Hasanić, Benjamin – Dramatična situacija na RTV-u, JRT, 25. 8. 2013.

[51] Pajtić: Borićemo se za opstanak RTV, 25. 8. 2013.

[52] Dva javna servisa – dva aršina Vlade, RTV, 26. 8. 2013.

[53] Korhec: Vlada Srbije odgovorna za RTV, RTV, 26. 8. 2013.

[54] NAPLO: Obezbediti stabilno finansiranje RTV-a, Autonomija.info, 30. 8. 2013.

[55] Roknić, A. – TV pretplata ili zaduživanje države, Danas, 26. 8. 2013.

[56] Pap Reljin, Eržebet – Javni servis: biti ili ne biti – pitanje je sad, emisija „Dokument“, RTV, 27. 8. 2013.

[57] Milojević, J – Urednik RTV Vojvodina: Radimo i preživljavamo, Večernje novosti, 29. 8. 2013.

[58] Doče vele: Politički populizam ugrozio rad višejezične RTV, Autonomija.info, 31. 8. 2013.

[59] Kovačev, Dušan – Fensi paori, NSPM, 2008.

Izvor: Fond Slobodan Jovanović