Dejtonski originali

Cirkus sa originalnim primercima Dejtonskog sporazuma prvi put je izašao u javnost 2008. godine kada je kada je tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić  upozorio da je iz Arhiva Predsedništva BiH u Sarajevu nestao originalni dokument. Ovo je izazvalo veliko uzbuđenje jer je bilo poznato da je Alija Izetbegović nakon povratka iz Amerike lično u Sarajevo doneo jedan od originalnih primeraka Sporazuma. Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH je krajem 2009. usvojio zaključak kojim se Predsedništvo BiH i Ministarstvo spoljnih poslova obavezuju da u najkraćem mogućem roku od Francuske, kao depozitara Dejtonskog mirovnog sporazuma, pribave i stave na raspolaganje Parlamentarnoj skupštini BiH izvorni tekst ili overenu kopiju Sporazuma.(1)

Sredinom avgusta ove godine, srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić objavio je da ni Srbija već dugo nema orginal ovog dokumenta, kao ni papir na kome je Ričard Holbruk potpisao da Srbija nikada neće priznati Kosovo.

“Svi se prave blesavi kad ih pitam, a nezamislivo je da Srbija nema sačuvan primerak Dejtonskog sporazuma. Svi Miloševićevi saradnici tvrde, a njegova sekretarica se kune da je Milošević zvao i da joj je dao papir na kome je Holbruk, tadašnji glavni pregovarač između Zapada i Srbije i američki izaslanik, potpisao Miloševiću (tokom pregovora 1998. i 1999.) da Amerika nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Nema ni tog papira, oni su, bre, sve opljačkali. Kad su hapsili Slobu, ništa nije ostalo(2) – rekao je Dačić koristeći svoj uobičajeni način izražavanja “dečijim jezikom”.

Na Dačićevu prozivku brže-bolje oglasio se poznati Sorošev plaćenik Goran Svilanović, jedan od čelnika zloglasnog DOS-a i prvi šef srpske diplomatije nakon peto-oktobrskog puča, ustvrdivši  da nije zatekao ovaj dokument kada je preuzeo resor 2000. godine, a da su mu službenici rekli da je možda izgubljen kada je arhiva sklanjana za vreme bombardovanja 1999. godine.(3)

Kako da ne. I, zamislite, niko da ga pita da li je prilikom preuzimanja dužnosti radio pismenu primo-predaju dokumentacije – ako jeste da li je evidentirao dokumentaciju koja nedostaje, makar po zavodnom broju, a ako nije zašto nije i kako se danas, dok u Sarajevu krcka svoje “zasluge” za puč 2000-te, setio da “nije zatekao” baš ta dva dokumenta. Naravno, logično je pitati ga i zašto je o tome ćutao do sada, kada je Srbija i tada bila jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, a još logičnije je pitati ga kako uopšte zna da je postojao dokument o nepriznavanju Kosova sa Holbrukovim potpisom, ako ga nikada nije video?! Reč je o tajnom papiru o kome se nije govorilo u javnosti.

Naravno, Svilanovića niko ništa ozbiljno nije pitao, ali ovako naivan kakav sam i dalje verujem da će doći vreme kada će morati da odgovori na mnoga pitanja o Srbiji koju su on i njegovi bacili na kolena.

Inače, da bi znali o čemu govorimo, koliko se zna na svetu postoji ukupno osam primeraka originalnog Dejtonskog sporazuma (bosansko-hercegovački, srpski, hrvatski, američki, nemački, francuski, ruski i britanski), i svi su izvorno napisani na engleskom jeziku.

Saga o dejtonskim originalima nastavila se nedavnim hapšenjem Željka Kuntoša (48), u čijoj je kući na Palama prilikom pretresa pronađen original Dejtonskog sporazuma na engleskom jeziku, a imenovani se tereti da je taj dokument nudio na prodaju za 100.000 KM (odnosno 50.000 evra), prenela je RTRS.

Dupli nestanak originala dokumenta kojim je stvorena nova država svakako ne može biti slučajnost, a nema dileme da su najviše koristi od toga imali oni koji su proizvoljno tumačili i menjali Dejtonski sporazum u skladu sa američkim zahtevima.  To su, naravno, tzv. Visoki predstavnici i razni američki izaslanici i evro-atlantski ambasadori u BiH.

Teško je ne prisetiti se da je upravo 2008. godine, kada je objavljen nestanak bosanskog originala Dejtonskog sporazuma, izvršen prvi sistematski (prethodni su bili pojedinačni) udar na entitetska ovlašćenja Republike Srpske koja iz njega proističu, a da ih je predvodio tadašnji visoki predstavnik Miroslav Lajčak uz podršku većine zapadnih ambasadora, pre svih američkog i britanskog.

Otuda, ne može biti slučajno ni “izranjanje” originala ovog dokumenta na Palama, kod anonimusa koji je bio nekadašnji pripadnik obezbeđenja i saradnik Dragana Kalinića, ali i pratilac Alekse Buhe u Parizu 1995. kada je, smatra se, dokument i došao u njegove ruke. O tome, predsednik RS Milorad Dodik kaže:

„Dobio je taj sporazum i trebalo je da ga donese u RS i očigledno da ga nije dao na raspolaganje organima. Eto, mi smo našli neki svoj Dejtonski sporazum. Sada ostaju drugi. I oni su imali neki svoj primjerak, pa neka nađu svoje“ – kazao je Dodik, ali i dodao – “Svi visoki predstavnici su u svojim mandatima menjali Dejtonski sporazum i to je deo međunarodnog krivičnog dela, koje treba jednog dana procesuirati, bez obzira ko je i na koji način vršio tu funkciju”.(4) 

Poruka Dodika je jasna, kao što je i jasno da je dobro da Republika Srpska ima svoj original ovog dokumenta kako zbog onog što je bilo, tako i zbog onog što će biti. 

“Dokument “Dejtonski mirovni sporazum”, koji je policija pronašla kod Željka Kuntoša s Pala trenutno se nalazi u MUP-u i bit će deponovan u Osnovni sud Banja Luka”,(5) rekao je Darko Ćulum, direktor policije Republike Srpske.

Tek da se zna.

___________________________

1. www.politika.rs/scc/clanak/391767/Nudio-na-prodaju-Dejtonski-sporazum
2. www.blic.rs/vesti/politika/dacic-srbija-nema-originalni-dejtonski-sporazum-ni-papir-na-kom-pise-da-amerikanci/qrd9gd7
3. Isto
4. www.klix.ba/vijesti/bih/dodik-mi-smo-na-palama-nasli-svoj-dejtonski-sporazum/171101073

Izvor: Fond Strateške Kulture