Deseta Putinova godišnja pres konferencija

Svoju desetu veliku, godišnju pres-konferenciju Vladimira Putina pratilo je oko 1300 akreditovanih novinara iz celog sveta.  Ruski predsednik je na pitanja odgovarao sigurno i neposredno a konferenciju je završio optimističkom porukom sunarodnicima, a i Vašingtonu, Briselu, Berlinu i Londonu da će Rusija izaći iz krize i učvrstiti svoje pozicije i u ekonomiji i na međunarodnoj sceni.

Pri tom je podvukao da će čak i pri najnepovoljnijem razvoju situacije  Rusija prevazići sinhronizovani udar sankcija, pada cena nafte i potrese na finansijskom tržištu i ostvariti  rast ekonomije. U tom slučaju će za sve biti potrebe najviše dve godine.

Prenosimo najznačajnije delove ove konferencije:

Uvod Vladimira Putina

„Predstavio bih, za početak,rezultate za ovu godinu, a zatim ću odgovoriti na vaša pitanja.

Prvo, a to je, naravno, i najosnovnije, evo privrednih pokazatelja.

Rast bruto domaćeg proizvoda za 10 meseci ove godine iznosi 0,7, možda će negde da bude 0,6 procenata. Juče smo se moje kolege i ja okupili, precizirali rezultate.

Trgovinski suficit porastao je za 13,3 milijardi dolara i iznosi 148,4 milijardi dolara.

Nakon prošlogodišnje pauze, malo se ubrzala industrijska proizvodnja. U periodu januar-oktobar povećanje iznosi 1,7 procenata. Nizak je nivo nezaposlenosti. On se kod nas spuštao i ispod 5 procenata, trenutno se nalazi na nivou oko 5 procenata, možda 5,1 procenata.

Nastavlja se razvoj poljoprivrede. Mislim da prema rezultatima za ovu godinu njen rast iznosi 3,3 procenta. Kao što vam je poznato, ove godine smo imali rekordni prinos žitarica – 104 miliona tona.

Bez obzira na turbulencije na finansijskom tržištu, federalni budžet ove godine biće „zatvoren“ sa suficitom, odnosno prihodi će biti veći od rashoda za 1,2 biliona rubalja, to je otprilike 1,9 posto BDP-a. Ministarstvo finansija još uvek sve to izračunava, ali je jasno da će budžet biti u suficitu.

Glavni rezultat u socijalnoj sferi, svakako, predstavlja, pozitivna demografska dinamika. Prirodni priraštaj za deset meseci iznosi 37,1 hiljada ljudi. Smanjili smo mortalitet, povećava se stopa nataliteta. To su dobre tendencije i svakako treba da učinimo sve kako bi smo ih sačuvali. Kao što smo i obećali, mi nastavljamo da indeksiramo pomoć porodiljama. Ona je 2014. iznosila 429 408,5 rubalja.

Postignut je i nadmašen ciljni odnos zarada u deset kategorija radnika, određeni na 2014. godinu. Vi znate o čemu govorim. To su, pre svega, pedagozi u školama, ustanove za dodatno obrazovanje, socijalni pedagozi, profesori na fakultetima, lekari, medicinsko osoblje srednjeg i nižeg nivoa, zaposleni u kulturnim ustanovama. Penzije su 2014. godine bile dva puta indeksirane. Od 01. februara za 6,5 procenata i od 01. aprila za još 1,7 procenata.

Ove godine smo veliku pažnju posvetili povećanju borbenih mogućnosti i borbene spremnosti Oružanih snaga. Neću ovde sve da nabrajam. Oko 11 700 vojnih lica iz Ministarstva odbrane 2014. godine su dobili stalni smeštaj. Službenim stambenim prostorom je obezbeđeno 15 300 vojnih lica. To je 100 posto od planiranih pokazatelja za ovu godinu.

To su brojke. Sada nekoliko reči o aktuelnoj situaciji.

Mislim da svi shvatamo, da je danas glavna pitanje za naše građane – stanje u ekonomiji i status nacionalne valute, odnosno kako će se u ovom svetlu razvijati situacija u socijalnoj sferi. Pokušaću veoma kratko, u nekoliko rečenica, da predstavim situaciju, da kažem kako će se ona razvijati prema mom mišljenju, .

Nakon toga, u principu, možemo da završimo pres-konferenciju. (Smeh u sali). Ako imate pitanja, potrudiću se da odgovorim na njih.

Današnju situaciju su svakako izazvali spoljni faktori. No, polazimo od toga, da nismo uradili mnogo toga što smo planirali da uradimo od onoga što smo govorili da moramo da uradimo u vezi sa diversifikacijom naše ekonomije u, praktično, prethodnih 20 godina. Bilo je dosta teško da se to uradi, ako je uopšte bilo moguće, imajući u vidu upravo ovu, povoljnu u ovom slučaju, spoljnu ekonomsku konjunkturu, kada se biznis trudio da ulaže novac uglavnom tamo gde može da se izvuče najveća i najbrža dobit.

Prilično je teško promeniti taj mehanizam.

Danas se situacija, kao što znate, promenila. Na današnju situaciju utiču i spoljni ekonomski faktori, pre svega, naravno, cena energenata, nafte, a to povlači za sobom i cenu gasa. Smatram, da i Centralna banka i Vlada preduzimaju odgovarajuće mere u današnjoj situaciji. Postoje pitanja za Vladu i za Centralnu banku u vezi blagovremenosti i kvaliteta donetih mera, ali generalno se krećemo u apsolutno odgovarajućem i ispravnom smeru.

Nadam se da će jučerašnje, današnje smanjenje kursa stranih valuta i povećanje kursa nacionalne – rublje, biti nastavljeno. Da li je to moguće? Moguće je. Da li je moguć dalji pad cene nafte i da li će to uticati na nacionalnu valutu, a kao posledica, i na druge pokazatelje, uključujući inflaciju i slično? Moguće je.

Šta planiramo da uradimo u vezi sa tim?

Planiramo da preduzmemo mere, koje smo, podsetiću, sa uspehom, koristili 2008. godine. U ovom slučaju treba da usmerimo našu pažnju na pomoć ljudima kojima je ta pomoć zaista potrebna, i sačuvati, želim da podvučem, sačuvati sve naše planirane pokazatelje u vezi sa socijalnim pitanjima i problemima, imajući u vidu, pre svega, penzije, imajući u vidu plate koje se isplaćuju iz budžeta i slično.

Ali, ako se situacija bude razvijala nepovoljno, moraćemo da korigujemo naše planove. Svakako, moraćemo nešto da smanjimo. Takođe, i želim to da istaknem, kako kažu stručnjaci, „iskorak u plus“, kasniji rast i izlaz iz današnje situacije je neizbežan iz dva razloga. Kao prvo, rast svetske ekonomije biće nastavljen, tempo se smanjuje, ali rast će biti nastavljen. Ekonomija će da raste. I naša ekonomija će izaći iz današnje situacije.

Koliko će biti za to potrebno vremena? U slučaju nepovoljnog razvoja događaja, mislim, da će biti potrebno dve godine.

Da ponovim još jednom: nakon toga rast je neizbežan, između ostalog i zato što će se spoljna ekonomska konjunktura, menjati. Uz porast svetske ekonomije biće potrebni energetski resursi. Za to vreme, i u to više ne sumnjam, ipak ćemo uspeti da mnogo toga uradimo u smislu diversifikacije naše ekonomije, jer će nas život naterati na to. Na drugi način bilo bi nemoguće da se radi.

Zato ćemo potpuno, i ponavljam, bezuslovno, ispunjavati sve naše socijalne obaveze oslanjajući se na rezerve, koje posedujemo. I, hvala Bogu, ovih godina su te rezerve čak i povećane.

Podsetiću, da rezerve Centralne banke iznose 419 milijardi dolara. Centralna banka nema nameru da ih proćerda bez razmišljanja, tako i treba. Rezerve Vlade, FND (Rezervni fond Vlade) porasle su ove godine za, otprilike, 2,4-2,5 biliona rubalja. Ukupan obim rezervi – 8,4 biliona.

Oslanjajući se na te rezerve mi ćemo, ubeđen sam, da staloženo rešavamo osnovna socijalna pitanja, bavićemo se diversifikacijom ekonomije, a situacija će neizostavno, ponavljam još jednom, ući u normalan kolosek.

Ovde bih želeo da završim uvodni deo. Dakle, možemo ovde i da završimo, ali, ako imate pitanja, izvolite, odgovoriću na njih.

Vjačeslav Terehov, agencija Interfaks: Sudeći po situaciji u zemlji, sada je u toku duboka kriza deviznog kursa, takva da čak i u Centralnoj banci govore da to ni u strašnom snu nisu mogli da sanjaju.

Prema Vašem mišljenju, kroz dve godine koje ste spomenuli, da li će biti bolje, da li ćemo prevazići finansijsku ekonomsku krizu? Ovog „crnog“ za rublju ponedeljka-utorka čule su se salve kritike na račun Centralne banke i predsednika, Vlade. Da li se slažete sa tim?

Vladimir Putin – Rekao sam, da čak i uz najnepovoljniji razvoj spoljne ekonomske konjunkture, takva situacija može da potraje (približno, tačno ne može niko da kaže) u naredne dve godine. To ne mora da bude tako. Situacija može da se poboljša i ranije. Ona može da počne da se popravlja i u prvom, drugom tromesečju, sredinom sledeće godine ili krajem sledeće godine.

To niko ne može da kaže. Mnogo je faktora neodređenosti. Zato možemo to da nazovemo krizom, možemo da nazovemo drugačije – kako god želimo. Meni se čini, dosta sam jasno to rekao, da se Centralna banka i Vlada generalno ponašaju u skladu sa nastalom situacijom. Pretpostavljam da su se neki potezi (zapravo, takvu kritiku čujemo i od stručnjaka), mogli povlačiti operativnije.

Šta treba, prema mom mišljenju, konkretno uraditi? I šta, zapravo i rade Centralna banka i Vlada? Kao prvo, oni su, kao što znate, povećali referentnu kamatnu stopu. Nadam se da kamatna stopa neće biti na ovom nivou u toku čitavog perioda trajanja ovih događaja, vezanih za spoljnu ekonomsku konjunkturu, a ekonomija će se, na ovaj ili onaj način prilagođavati.

Na čemu se bazira moj optimizam? Na tome da će se ekonomija, neizostavno, prilagođavati životu i radu u uslovima niskih cena energenata. To će se događati samo od sebe.

Koliko će se brzo odvijati takvo prilagođavanje, ako cene nafte ostanu na današnjem nivou, ili krenu da padaju ispod 60, 40, ne znam, koliko god? U stvari, za nas – mogu da padaju koliko god, jednostavno će se odvijati restrukturizacija same ekonomije. Koliko će to brzo ići? Teško je reći. Ali, da će se ići – to je neizbežno! Hteo bih to da istaknem. To će se dogoditi sasvim prirodno.

Šta čini Centralna banka? Podigli su referentnu kamatnu stopu. Šta treba još uraditi? I šta Centralna banka već radi? Kako bi se stabilizovala nacionalna valuta, treba zasad malo prikočiti likvidnost rublje, pustiti i dati biznisu pristup deviznoj likvidnosti. Banka se upravo tako ponaša. I referentna stopa je dosta niska za devize – 0,5.

Ja, u principu, ne znam, to treba da odluči Centralna banka – da li će da smanjuje kamatnu stopu ili neće, oni to treba da osećaju i da reaguju. Ne treba trošiti rezerve zlata i deviza i traćiti ih na tržištu, već treba ići na stavljanje na raspolaganje kreditnih resursa. Oni to već rade.

Jedino, možda bi trebalo da se sve radi za pola koraka brže. Znate, ja, naravno, vidim kritiku prema Centralnoj banci, prema predsedniku Centralne banke. U nečemu ta kritika ima osnova, u nečemu – nema. Ali, i Vlada ne treba da zaboravlja na svoj deo odgovornosti.

Odgovornost za ekonomsku situaciju u zemlji nije samo na Centralnoj banci.

Andrej Kolesnikov, dnevni list „Komersant“: Vi ste početkom 2012. u jednom od svojih predizbornih članaka, koji je, kao što je poznato, kasnije preformulisan u majske ukaze, okarakterisali tekuću situaciju citirajući Aleksandra Gorčakova: „Rusija se usredsređuje“.

Molim Vas, recite da li se sada, po Vašem mišljenju, nešto dešava sa zemljom? Šta ona čini? Da li se kao i ranije koncentriše ili je, možda, već vreme da se dekoncentriše, možda je, zapravo, vreme da se konačno opusti?

Vladimir Putin – Treba raditi. I u tom smislu malo se šta promenilo. Osim toga, današnje okolnosti nas podstiču. Ja tome pristupam s raznih strana, vidim da vi i vaše kolege, u stvari, istu temu pokrećete sa različitih aspekata. Treba raditi. I spoljne okolnosti primoravaju nas da budemo efikasniji, da prelazimo na inovativne načine razvoja.

Šta je, zapravo, potrebno za budućnost naše ekonomije? Neophodno je da se stvore povoljni uslovi za poslovanje, da se obezbedi sloboda preduzetništva, potrebna je garancija svojine, treba prestati sa praksom da se uz pomoć pravobranilačkih orana jure svi oni koji se ne dopadnu i da se ti instrumenti iskoristite u borbi za konkurenciju.

Treba povećati povlastice proizvodnji, treba pokrenuti regione Ruske Federacije kojima je potrebna posebna pažnja, kao što je, na primer, Daleki Istok.

Da li mi to činimo ili ne? Da. Ali, ja sam u poslanici izneo čitav program za ono što moramo da uradimo. Imam u vidu poresku pauzu od četiri godine, takođe i kontrolnu pauzu od tri godine u odnosu na preduzeća koja tri godine nisu imala neke ozbiljne prekršaje, kao i olakšice za mala preduzeća. Mi moramo da nastavimo to koncentrisanje i da ga potkrepimo konkretnim radom.

Vladimir Kondratjev: Nedavno smo obeležili 25 godina od pada Berlinskog zida. Vi ste lično bili svedok tog događaja pre 25 godina kada ste radili u Nemačkoj Demokratskoj Republici. Mnogo toga se postiglo, možda ne ono što smo mislili u početku, bilo je mnogo nada, ali ipak, bilo je uspeha. I zahvaljujući Vašoj istrajnosti Rusija je izvesno vreme bila blizu čak i ukidanja viznog režima sa Evropom.

Ove jubilarne godine za nekoliko nedelja podiže se novi zid. On nije betonski, ali je, ipak, očigledan, nevidljiv, ali zid međusobnog udaljavanja, podozrenja, uzajamnog nepoverenja i uzajamnih optužbi. Kuda nas može odvesti takvo zahlađenje? Neki govore gotovo o pragu novog „hladnog rat“. Da li ćemo u budućnosti živeti u podeljenom svetu ili postoje neke mogućnosti da se, ipak, uspostavi dijalog i saradnja?

Vladimir Putin – Vi ste sad govorili o tome da je srušen Berlinski zid, a sada gledamo kako se podižu neki novi zidovi. Ja ću sada da odgovorim na to pitanje i nadam se da ćete se samnom složiti.

Mi to ne gledamo tek sada. Vi ste stručnjak za Nemačku i za Evropu. Zar nam nisu posle Berlinskog zida govorili da neće biti širenja NATO-a na Istok? Ali, ono je odmah počelo. Dva talasa širenja. Šta je to, nije zid? Naravno, nisu ga ukopali, to je virtuelni zid, ali je on počeo da se stvara. A sistem PRO pored naših granica? Šta je to, zar nije zid?

Razumete, niko se nije zaustavio. U tome je glavni problem današnjih međunarodnih odnosa. Naši partneri se nisu zaustavili. Oni su došli do zaključka da su pobedili, da su oni sada imperija, a svi ostali – vazali i treba ih pritezati. U tome je problem.

Nisu prestali da podižu zidove bez obzira na naše pokušaje i postupke da radimo zajedno bez ikakvih linija podele u Evropi i u svetu u celini.

Mislim da naš prilično čvrst stav o poznatim kriznim situacijama, uključujući i Ukrajinu, treba našim partnerima da stavi do znanja da je jedin ispravan put – prekidanje gradnje tih zidova i izgradnja zajedničkog humanitarnog prostora, prostora bezbednosti i ekonomske slobode.

Roman Cimbaljuk, ukrajinska agencija „UNIAN“: Prvo pitanje u vezi sa kaznenom operacijom koju ste vi organizovali na istoku naše zemlje, pri tom, uglavnom protiv ruskojezičnog stanovništva. Nije tajna da tamo ratuju ruski vojnici i ruski bojovnici koji sve to organizuju.

Koliko ste poslali ruskih vojnika? Koliko ste poslali vojne tehnike? Koliko ih je poginulo na teritoriji Ukrajine? Šta bi ste Vi, kao vrhovni Glavnokomandujući rekli porodicama poginulih ruskih oficira i vojnika?

I, ako može, veoma kratko drugo pitanje. Imali smo predsednika, zvao se Viktor, sada se on krije na teritoriji Ruske Federacije. On je svojevremeno strpao u zatvor broj jedan partije Batkivšćina, Juliju Timošenko. Ona je izdržavala kaznu, a sada je broj jedan te partije u zatvoru, ali u ruskom.

Vladimir Putin – Šta-šta? Još jednom…

Cimbaljuk: Broj jedan na spisku Bloka Julije Timošenko sada je u zatvoru, u ruskom. Moje pitanje: pod kojim ćete uslovima pustiti ukrajinsku ženu-pilota Savčenko , ukrajinskog režisera Olega Sencova i još najmanje 30 ukrajinskih ratnih zarobljenika koje držite na teritoriji Rusije u raznim zatvorima?

Vladimir Putin -Počnimo od poslednjeg pitanja, a onda ću, naravno, odgovoriti i na Vaše prvo pitanje.

Poslednje pitanje o građanki Savčenko, pod kojim uslovima može biti oslobođena. Ja tu imam apsolutno otvoren i jasan stav. Ovde u sali se nalaze kolege onih naših novinara (uostalom, to su i Vaše kolege), koji su poginuli izvršavajući svoju profesionalnu dužnost na jugoistoku Ukrajine. Naglašavam da ti ljudi nisu učestvovali ni u kakvim borbenim dejstvima ni sa jedne strane. Oni su bili bez oružja. Obaveza je svih državnih struktura , pa tako i vojnih struktura, da čuvaju njihov život i zdravlje i da im pruže mogućnost da ispunjavaju svoju dužnost radi širenja objektivnih i kvalitetnih informacija, svakako, onako kako ih oni vide. To je u civilizovanom svetu opšte priznata činjenica. Ti ljudi su ubijeni. Prema podacima naših pravobranilačkih organa, prilikom tog ubistva je bila gospođa Savčenko bila ta koja je navodila na cilj.

Ako se tokom istrage i sudskog postupka utvrdi da ona nema nikakve veze, da oni ni u čemu nije kriva, odmah će biti oslobođena. Ako se ustanovi da je ona kriva i da je ona stvarno učestvovala u tom ubistvu, polazim od toga da će ruski sud doneti odgovarajuću odluku, i ona će izdržavati kaznu u skladu sa sudskom odlukom. Ujedno, niko nema pravo da unapred proglašava čoveka krivim zbog nekog zločina koji je počinio, imajući u vidu da je u našoj zemlji na snazi princip prezumcije nevinosti. Zato, videćemo kako će se odvijati istraga i do kakvih će zaključaka sud doći.

Što se tiče drugih vojnih obaveznika koje ste pominjali. Mi ih ne smatramo ni za kakve zarobljenike, oni se nalaze kod nas, na našim lokacijama lišavanja slobode i u vezi s njima se vode sudski postupci, istraga zbog sumnje da su umešani u terorističke aktivnosti. Eto, to je drugi deo vašeg pitanja.

Jevgenij Rožkov, televizija „Rusija 1“: Šta se događa na istoku Ukrajine, šta se događa u delu Ukrajine koji se danas naziva Novorosija, koji sam sebe naziva Novorosijom? Kako vidite sudbinu Novorosije, tog dela Ukrajine? Da li verujete u uspeh sporazuma iz Minska, da li će on dovesti do mira? Kako ćemo dalje pomagati Donbas: isto kao i dosad – humanitarnim konvojima – ili i na neki drugi način?

Vladimir Putin – Polazimo od toga da će se kriza kad-tad rešiti, a što pre to bude – to bolje. Kriza mora da se reši i biće rešena političkim sredstvima, a ne putem pritisaka, bez obzira na koga – ili ekonomskom blokadom ili primenom oružanih snaga. Naravno, mi ćemo pomagati narod onako kako to činimo i sada. Poznato vam je da smo već deseti humanitarni konvoj uputili. Ali, moramo ipak da polazimo od jednog od osnovnih principa međunarodnog prava – od prava ljudi da sami rešavaju svoju sudbinu.

Nisam ovo slučajno rekao i nije otrcana fraza da je potrebno povratiti mir i da se moraju pronaći politička rešenja. Polazimo od toga da će biti obnovljen sveukupni politički prostor. Kakav će taj prostor biti, teško je reći. Međutim, meni se čini da tome treba da težimo.

Tome treba da streme obe strane i u tome je problem. Obe strane! Treba poštovati ljude koji žive na jugoistoku Ukrajine. Treba obnoviti ekonomske veze.

Poznato je da značajan deo elektroprivrede Ukrajine funkcioniše na donbaskom uglju, ali ga do dan danas iz Ukrajine ne kupuju. Nas su molili da izvršimo pritisak na jugoistok Ukrajine, na Donbas da pristanu na isporuku uglja. Mi smo to uradili, ali ga oni sve dosad ne kupuju. Zašto? Zato što su zatvorili sve banke i ne mogu da plate.

Kolege su mi bukvalno juče rekle: „Da, spremni smo da platimo. Uplatili smo avans“. Ispostavilo se da nema nikakvog avansa. Navodno su uplatili rudarima na kartice. Ali, kartice ne funkcionišu. I tako se događa sa svakim pitanjem. Ali, drugog puta, osim mirnog načina rešavanja, nema.

Što se tiče sporazuma iz Minska – to je veoma važan deo, i mi pratimo kako se dogovoreno poštuje, zato što sam, zajedno sa Petrom Aleksejevičem Porošenkom, bio jedan od inicijatora susreta u Minsku.

Predsednik Ukrajine, naravno, želi mirno rešenje, ne sumnjam da on to želi. Ali, on tamo nije sam. Trenutno čujemo izjave drugih funkcionera da se tamo mora ratovati do kraja i da sve može dovesti do neke krize na čitavom kontinentu. Čujemo mnogo ratničkih izjava.

Mislim da je predsednik Porošenko ipak raspoložen za mirno rešavanje krize, ali za to su potrebna konkretna dejstva, konkretni koraci.

Reći ću vam jednu važnu stvar koju želim da svi čuju.

Naši predstavnici u Minsku potpisali su u septembru memorandum i anekse koji su određivali demarkacionu liniju. Predstavnici Donjecka nisu potpisali te protokole. Eto šta je u pitanju. Oni su od samog početka rekli: „Ništa ne možemo“. I kada smo pokušali da insistiramo, ovo vam otvoreno govorim jer se radi o stvarima koje javnost mora da zna, odgovorili su nam: „Mi ne možemo napustiti ta sela (radi se o tri-četiri sela koja su sporna), tamo nam porodice žive, deca, žene i sestre. Ne želimo da ih sve pobiju i siluju“.

Eto u čemu je problem i to je najvažnije. Ali, i ukrajinski zvaničnici ne povlače svoje jedinice sa tih položaja, odakle su morale da odu, recimo sa donjeckog aerodroma. Ostale su tamo gde su i bile.

Ali, da li znate šta se trenutno dešava? Dobrovoljci su dozvolili da tamo Ukrajinci zamene svoju vojsku na aerodromu, vozili su ih u saune, šalju im namirnice. Znate, možete da se osmehnete na to, ali sa druge strane, u tome ima i nešto pozitivno. Možda će se ljudi, na kraju krajeva, ipak dogovoriti.

Svi insistiraju da se ratni zarobljenici razmene. Smatram da treba razmeniti sve bez prethodnih uslova. Ali, život je komplikovaniji. Kada se pojave spiskovi, ispostavi se da (u svakom slučaju, kako nam govore predstavnici Donbasaa) da se na tim spiskovima nalaze lica koja na jugoistoku Ukrajine nisu uhapšena zbog ratnih dejstava, već negde u Hersonu ili u Odesi. Treba sve spiskove uporediti.

Bez obzira na sve ovo, mi na tome insistiramo. Smatram da ljudi treba da budu do Nove godine, do Božića zajedno sa svojim porodicama, bez obzira na okolnosti.

Juče je bio dogovor da se razmeni 30 ljudi. Predstavnici dobrovoljaca su otišli na dogovoreno mesto razmene, a tamo su se pojavili zvanični predstavnici vlasti Kijeva i rekli: „Ne, neće biti razmene sve do sledećeg susreta u Minsku“. Naravno da je moguće ići i tim putem, ali ako su već dovezli 30 ljudi, mogli su makar da ih preuzmu. Razumete?

Dogovorili smo se da se donese zakon o amnestiji. Gde je? Sve vreme nam govore da je bio donet zakon o posebnom statusu (delova Donbasa). Ali, zašto taj zakon nije mogao da funkcioniše? Zato što je zakon mogao stupiti na snagu i početi realno da funkcioniše tek nakon donšenja akta o demarkacionoj liniji, ali on uopšte nije bio ni donet.

Ako Ukrajina želi da obnovi mir, spokojstvo i teritorijalnu celovitost, onda treba poštovati ljude koji žive na tim teritorijama zemlje, i – poštujući ih – sa njima voditi direktan, otvoren i pošteni politički dijalog i prestati sa pritiscima. Nadam se da će, na kraju krajeva, ovim putem svi da pođu.

Veronika Romanjenkova, agencija TASS: Ove godine se ispostavilo da je energetska diplomatija prerasla u ključni faktor geopolitike. Koliko su opravdani zaokret Rusije na Istok i sporazumi o gasu sa Kinom i Turskom?

Da li ste sagledali svo moguće podvodno kamenje, jer i dan danas mnogi smatraju da ugovor sa Kinom nije rentabilan i da će „Turski tok“ dovesti Rusiju u zavisnost od Turske? Možete li da ovo negirate?

Vladimir Putin – Ne, i nemam nameru da o činim. To su, znate, toliko očigledne stvari da se nema o čemu sporiti. Često čujem „okretanje Rusije na Istok“. Pročitajte američke analitičke tekstove. Tamo pišu o okretanju SAD na Istok. Da li toga ima ili nema? Ima delimično.

A zašto? Da li to ima veze s politikom? Ne, to ima veze s procesima u globalnoj privredi, zato što se istočni deo Azijsko-pacifičkog regiona razvoja brže od svih drugih delova sveta, pojavljuju se nove mogućnosti.

S aspekta energetike, u Kini, Indiji, čak i Japanu i Južnoj Koreji potrebe za energentima rastu koracima od sedam milja. Tamo se sve razvija brže nego u drugim delovima sveta.

Zara treba da se odreknemo toga? Mi smo sve što sada radimo planirali odavno, još pre raznih problema u globalnoj, pa čak i našoj privredi. To je samo realizacija onoga što smo zamislili ranije.

Što se tiče ugovora s Kinom, on neće donositi gubitke. Obe strane, želim to da naglasim, obe strane su dale povlastice, to je istina. Kineska strana je dala povlastice, neću sada da govorim o kojim povlasticama je reč, tamo nema ničeg neobičnog.

Jednostavno, Vlada je donela odluku da pruži određene povlastice učesnicima tog procesa, i mi smo doneli odluku o pružanju određenih povlastica. I projekat je, svakako, postao rentabilan. Svakako!

Tim pre što smo dogovorili formulu cene, koja se malo po čemu razlikuje, ako se uopšte razlikuje, od formule koju koristimo za Evropu, ali uzimajući u obzir koeficijente vezane za tržište tog regiona. To je apsolutno normalna stvar.

Pored svega ostalog, to će nam, Rusiji, omogućiti da, dobijajući i koncentrišući ogromne resurse u početnoj fazi tog projekta, ne samo da izgradimo izvoznu cev, već da započnemo gasifikaciju Dalekog istoka. To će nam omogućiti da napravimo još jedan veoma važan korak. Koji? Da spojimo zapadni i istočni cevovodni gasni sistem. I da imamo mogućnost da prebacujemo resurse s Istoka na Zapad i sa Zapada na Istok onda kada to bude povoljno s aspekta svetske konjunkture. Izuzetno važna stvar.

Uz to, mi bez toga prosto ne bismo mogli da pristupimo gasifikaciji delova Dalekog istoka i istočnog Sibira. To je apsolutno korisna stvar. Da ne govorim o tome da je u pitanju ogromno gradilište, radna mesta, prihodi na svim nivoima poreskog sistema, oživljavanje ovog regiona sveta i naših dalekoistočnih regiona.

Što se tiče Turske, njena privreda takođe raste. Njoj su, kao i Azijsko-pacifičkom regionu, potrebni dodatni energenti. Mi smo izgradili takozvani „Plavi tok“ pre mnogo godina. I sada turski partneri postavljaju pitanje povećanja isporuka, pre svega, na unutrašnje tursko tržište. Šta treba, da odbijemo?

S njima imamo sve osnovne sporazume vezane za formulu cene, dinamiku isporuka itd. Otprilike znao njihove potrebe. Naravno, prodaćemo ono što imamo i što je njima potrebno. Naravno, radićemo to.

Da li je moguće takozvano evropsko čvorište na granici Turske i Grčke? To ne zavisi od nas. To u značajnoj meri zavisi od naših evropskih partnera. Da li oni žele da imaju stabilne, garantovane, apsolutno jasne isporuke energenata iz Rusije, koje su im krajnje potrebne, bez tranzitnih rizika? Odlično, onda ćemo sarađivati.

Onda se može preko Grčke izaći i na Makedoniju, zatim dalje na Srbiju, može se opet doći u Baumgarten, u Austriju. Ne žele? Onda nećemo. Stvar je u tome što jeftinijih i pouzdanijih isporuka od ruskih nema, niti se naziru u bliskoj budućnosti.

Grigorij Dubovicki, RIA Novosti: Mnogi eksperti, pa i Vi, govorili su o tome da su jedan od uzroka ovakve situacije radnje deviznih špekulanata. Navođene su čak konkretne kompanije, konkretna prezimena. Da li možete da kažete ko su ti ljudi, Rusi ili neki stranci? Zašto se ne uspeva da se s njima izađe na kraj? Da li su oni tako jaki ili smo mi tako slabi?

Planiraju li Centralna banka i Vlada takve mere kao što su fiksiranje kursa rublje ili denominacija rublje?

Vladimir Putin – To je upravo ono što su uradili naši ukrajinski partneri, i to nije donelo nikakve pozitivne rezultate. To jest ili da ih nateramo da prodaju, to imate u vidu, da teramo privredne subjekte, izvoznike naših osnovnih roba, koji imaju devizne prihode, da obavezno prodaju. Ali, sutra će oni doći i kupiti opet, kao što je bilo u Kijevu, i u drugim zemljama se to događa.

Kao sledeći korak, trebalo bi im ograničiti kupovinu na domaćem tržištu, ali tako ćemo otići predaleko. Zato CB ne planira, koliko je meni poznato, kao ni Vlada, da ograničava naše izvoznike u tim pokazateljima, i to je pravilno.

To ne znači da Vlada ne može da deluje makar preko svojih predstavnika u upravnim odborima. Razumete, to su naše najveće energetske kompanije, pre svega one s državnim učešćem, zato je uticaj tamo moguć. Ali, nikakve direktive, ograničenja se ne planiraju, mi to nećemo raditi.

Što se tiče tzv. špekulanata. To nije krivično-pravni pojam – špekulanti na deviznom tržištu . To mogu biti stranci – učesnici na deviznom tržištu, različiti fondovi, oni su prisutni na ruskom tržištu i prilično su aktivni.

To mogu biti i naše kompanije, i generalno, već sam govorio na samom početku, to je potpuno u skladu sa praksom svake tržišne privrede. Oni se pojavljuju uvek kada može da se zaradi novac.

Ne da kradu, ne da nekoga prevare, već upravo da rade na tržištu, stvarajući sebi povoljnu situaciju, podstičući, recimo, kako je to bilo na početku ovog procesa, u konkretnom slučaju Centralnu banku Ruske Federacije, da izlazi na tržište i prodaje devizne rezerve u nadi da će pomoći kursu nacionalne valute, da vrši takozvane intervencije.

Međutim, CB se zaustavila, i dobro je uradila. Trebalo je, možda, ranije i oštrije to raditi, onda, možda, ne bi bilo potrebe da se stopa diže na 17 odsto.

Natalija Galimova, Gazeta.ru: U govoru u Federalnom parlamentu posle referenduma na Krimu, Vi ste upotrebili izraz „peta kolona“ i „nacionalni izdajnici“. Nikog konkretno niste prozvali, ali je zbog vašeg olakog korišćenja termin „peta kolona“ ponovo ušao u svakodnevni politički rečnik. Oni koji Vas podržavaju od tada nazivaju „petom kolonom“ ljude koji se ne slažu sa vlašću. Koga ste imali u vidu kada ste govorili o „nacionalnim izdajnicima“, „petoj koloni“? I gde po Vama završava opozicija a počinje „peta kolona“? Na kraju, da li osećate ličnu odgovornost za vraćanje tog termina, koji samo povećava netrpeljivost i raskol u društvu?

Vladimir Putin – Ne osećam nikakvu odgovornost u tom smislu. Sve što radim usmereno je na to da se naše društvo ujedini, a ne podeli. Ako smatrate da se to dogodilo (a ja Vam verujem, verovatno tako i jeste, Vi čak, možda, i bolje to osećate), onda treba da budem pažljiviji u svojim javnim izjavama, razmisliću o tome. Međutim, ne može se sve ni lakirati beskonačno. Treba ponekad nazivati stvari njihovim pravim imenom.

Pitanje je izuzetno složeno. Govorim potpuno otvoreno, teško mi je da odgovorim na to, zato što je granica veoma tanka. Teško je, verovatno, dati naučnu definiciju, gde prestaje opozicija i počinje „peta kolona“.

Ove godine smo svi, a kod nas je 2014. bila Godina kulture, slavili jubilej Mihaila Jurjeviča Ljermontova, našeg genijalnog pesnika. Svi se sećamo njegovih redova kada je pisao o Borodinu „Umrimo pod Moskvom, kao što su naša braća umirala!“ Ali, on je pisao i druge stihove: „Zbogom, prljava Rusijo, zemljo robova, zemljo gospode, i vi, mundiri plavi, i ti, njima odani narode“

Da li je on bio opozicionar? Naravno, bio je opozicionar. Jer, ako znate, sigurno mnogi ovde znaju kada je napisao „Pesnikovu smrt“ o Puškinovom ubistvu, jedan rođak je došao kod njega kući i, videvši šta je napisao, tražio mu da umekša tekst pesme.

On se toliko naljutio, da ga je pooštrio i napisao na kraju: „I nećete oprati svom vašom crnom krvlju pravednu krv pesnika“. On je, naravno, bio opozicionar u odnosu na vlast. Međutim, ja smatram da je bio patriota.

To je zaista veoma tanka granica. Jer, on je bio oficir, bio je veoma hrabar oficir, išao je pod metke za interese zemlje.

Granica između opozicionara i „pete kolone“ je unutrašnja, nju je teško videti spolja. U čemu se ona sastoji? Opozicionar se, čak i kad je veoma tvrd, do kraja bori za interese svoje Otadžbine. A „peta kolona“ su ljudi koji izvršavaju ono što nalažu interesi druge države, njih koriste kao instrument za postizanje političkih ciljeva koji su nama strani.

Izvor: Fakti