Deveti januar – crveno slovo i crvena linija

Voljom srpskih političkih predstavnika u BiH s početka 90-ih godina praznik Svetog arhiđakona Stefana postao je više od verskog praznika, postao je to istorijski datum. I to ne samo za Srbe u BiH, nego u širem istorijskom, društveno-političkom smislu, taj dan je postao jedna od najsvetlijih tačaka srpskog naroda uopšte.

Ali, kako je deveti januar postao simbol otpora, svojevrsni inat i kako je došlo do toga da se on brani skoro podjednako kao Republika Srpska? Kada je ugrožavanje tog datuma postalo jednako ugrožavanju čitave Republike Srpske?

Rođendani su važni u životu svakog čoveka, a kamoli čitavog jednog naroda. Simboli su ono što nas određuje, što nas suštinski definiše i odbrana države vrlo često podrazumeva i odbranu simbola.

Jer onaj koji izgubi ono što ga određuje, gubi sve. Čovek bez identiteta je ništa, pa je i država bez simbola samo prazna ljuštura. No, Deveti januar je simboličan po mnogo čemu. Ne treba ni objašnjavati njegovu istoriju, značaj, dubinu, jer o tome je rečeno i napisano mnogo.

Preokret

Teško da bi pre 15 ili 20 godina iko u Republici Srpskoj ili Srbiji mogao zamisliti da će se auto-put zvati “Deveti januar”, da će se po tom datumu davati imena ulicama i trgovima. A tek teško bi mogao zamisliti da će se taj dan obeležavati defileom Policije Republike Srpske. Prosto, taj datum de obeležavao simboličnim akademijama i koktelima za političare. I da se razumemo, to je bilo omalovažavanje tog dana.

Na te koktele dolazili su predstavnici država regiona, predstavnici druga dva konstitutivna naroda i manjina u BiH, predstavnici diplomatskog kora…

Deveti januar za Srbe je bio dan stvaranja Republike Srpske i proslavljan je i kao krsna slava. Bošnjaci su ga prihvatali kao legitiman datum. Tako je bilo sve do 2015. godine kada Ustavni sud BiH po apelaciji predstavnika SDA (stranke Alije Izetbegovića) proglašava neustavnim Deveti januar, jer “se sa njim ne mogu identifikovati svi narodi u Republici Srpskoj”.

Ovde treba jasno naglasiti da Ustavni sud BiH nije osporio pravo Republici Srpskoj da Deveti januar obeležava kao Dan republike, nego je bio sporan deo koji je sadržao versku komponentu, odnosno što se proslavlja kao krsna slava.

Do tog trenutka, Republika Srpska zbog odluka Ustanog suda BiH, ali i pod pritiscima protektoratske Kancelarije visokog predstavnika i zapadnih ambasadora, morala je napraviti niz ustupaka koji su vodili u razgradnju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Mnoge nadležnosti su predate (ne otete), a Srpska je izgubila i svoja dva simbola – grb Nemanjića i himnu “Bože pravde”. Umesto toga, kao amblem u Narodnoj skupštini izabrano je današnje rešenje i kao himna “Moja Republika”.

Navodno, sve kao privremeno rešenje. Međutim, amblem i himna su do te mere promovisani kao simboli Republike Srpske da mlađe generacije i ne znaju pozadinu njihovog nastanka. Dakle, jednom vrstom inženjeringa, preko simbola, izmenjen je identitet Republike Srpske i ona je opstala i ostala. Njihovo ukidanje izazvalo je samo privremeni inat i sporadičnu reakciju.

Crvena linija

Ali, Deveti januar je jedna sasvim drugačija priča. Taj datum nije više samo crveno slovo, nego je postao crvena linija. Linija preko koje niko ne želi da ide. Srbinu možeš uzeti kuću, okućnicu, dvorište, ali u krsnu slavu i veru mu ne diraj.

Radi javnosti koja nije upućena treba reći da se ovo odnosi na narod. Jer, vlast je indirektno sprovela odluku Ustavnog suda BiH i Deveti januar se više ne obeležava kao krsna slava, niti je zakonom striktno definisan. Ali, ne treba ni to smatrati kao izdaju, jer politika i vođenje države nije stvar srca i ponosa.

Ono što je važno je da se na tom pitanju obelodanilo mnogo toga i da su srpski političari baš na ovom pitanju opametili, shvatajući šta je zapravo prava želja SAD i njihovih zapadnih partnera, ali i da se Bošnjaci nikada neće pomiriti sa postojanjem Republike Srpske. To ih (političare) svakako ne abolira za druge stvari, ali to sada nije tema.

Iako su Srbi 1992. izabrali Svetog Stefana da mu podignu najslavniji spomenik, onda je 2015. godine Sveti Stefan izabrao nas. Ne da bismo odbranili njega i njegov dan, nego da bismo odbranili Hrista. A braneći Hrista, branimo slobodu, čast, branimo sami sebe.

Deveti januar zbog svega što se oko njega dešava ne predstavlja, dakle, samo datum ili tačku sporenja, nego je odraz svih odnosa u BiH. Kako se uopšte može zamisliti država u kojem nekom smeta verski praznik? Od datuma koji je za tipove poput Komšića i Izetbegovića bio legitiman, postao je “genocidan”. Ako bi se prihvatila takva politika, pitanje je šta bi sledeće tražili.

U neku ruku je dobro, ali istovremeno i žalosno, da su nam trebali razni Izetbegovići i Komšići da bismo počeli poštovati, ceniti i slaviti svoje. Jer istini za volju, da nije bilo te apelacije, ne bi bilo ni defilea.

Dobro je da učimo, pa makar nas i drugi morali podsjetiti, ko smo i šta smo. Vekove ne može da poništi nijedan sud, a te vekove naročito ne može da dovede u pitanje izjava ili kakva apelacija. Dok proslavljamo 33. rođendan Republike Srpske, moramo shvatiti da je ona svetija od svega. Da bez nje i njenih simbola (pogotovo grba, himne i Devetog januara) ne bi bilo ni nas. Zanimljivo je da i pored svih izazova, ova Republika već sada traje duže od prve Jugoslavije.

I danas treba posebno istaći da je Deveti januar rođendan svih nas. Da su institucije Republike Srpske institucije svih nas. Jer ako ih pretvorimo u plen za koji ćemo se otimati i sredstvo za zadovoljavanje politikantskih apetita neće biti potrebne apelacije, ugasićemo se sami. Ne da neće biti defilea i slavlja, nego će i oni simbolični kokteli postati nemogući.

Niko ne treba da se plaši da će neko da nam oduzme istoriju, istinu i pravdu dok je se sami ne odreknemo. Dok god opstanak Srpske ne vežemo za opstanak privremenih garnitura, toliko će i ona trajati. Neka je srećan Dan Republike Srpske i krsna slava Sveti arhiđakon Stefan.

Izvor: Kompas