Долазећа балканска експлозија

Балкан је деценијама био буре барута. У августу 1914. сплет околности на Балкану одвукао је свет у оно што се до тада сматрало најразорнијим могућим ратом. Тај рат је био последица преплићућих савеза, пре свега турско-немачког, уперених против Русије и Србије. Историја се опет понавља, само да би нам показала колико много историје и колико велику катастрофу су заборавили они који данас отварају Пандорину кутију.

Пре неколико недеља Турска, Украјина, Бугарска и Румунија потписале су уговор о „заједничкој обуци и борбеној готовости“, што је прошло потпуно неопажено. Украјина на оружје троши 17 милијарди долара новца који је требало да оде на отплату дугова ММФ, купујући све чега се дохвати, независно од тога да ли се ради о исправној или неисправној опреми, све док мито и исплате прате набавке које преоптерећују луку у Одеси. И ово такође пролази потпуно неопажено.

Турски Сиви вукови и татарски терористи инфилтрирају се на Крим и изводе операције, док се ISIS и Ал Каида, и то не само њихове ћелије већ читаве борбене јединице, распоређују широм Украјине за, како многи предвиђају, надолазећи рат који ће се тамо водити. И ово пролази неопажено.

Нико не примећује ни када се јединице ISIS у Азербејџану, због интереса Израела, Турске и Саудијске Арабије, укључе у конфликт око Нагорно-Карбаха.

Имали смо и православни Васкрс и пожаре у храмовима у Њујорку, Аустралији и другим местима, за које нам је речено да су повезани са турском обавештајном службом. Међутим, ни о томе нико није ништа објавио.

Ту је и рат који дестабилизује Македонију – отворени рат Турске против хришћанства на Балкану.

Затим имамо још један савез о којем се ништа не пише, онај између Турске и Албаније, који укључује и Косово, ISIS, Ал Нусру и саудијски новац.

Заправо, ради се о ситуацији у којој су се глобалистички „мастермајндови“ интезивно посветили дестабилизацији. Збацивање влада већ прелази у рутину, као и обојене револуције и ширење „слободе“, без обзира колико катастрофа попут Ирака, Авганистана, Либије или Сирије она изазива и шта ће догодити са Египтом. Али, и поред свих патњи и злочина, ако је нешто могуће да се изведе – увек ће тако и бити.

Не изгледа као да „они“ много преиспитују своје одлуке, нити их је брига, јер нико не може да идентификује ко су то „они“, изузев спорадичног навођења имена, као на пример „Сорош“. Али „они“, без икакве сумње, постоје и „они“ намеравају да дестабилизују Европу, користећи се економским полугама, избеглицама и идиотским „екстремима“ европског бирократског монструма. Ствари се већ дуго крећу у том правцу.

Пошто је колективна меморија ових дана веома кратка, подсетићемо читаоце да је овогодишња избегличка криза дошла након петогодишње економске манипулације која је уништила економије Шпаније и Грчке, земаља које представљају полазне тачке за придошле избеглице.

Писац др Престон Џејмс има аутентичан поглед на ствари које се сада догађају, који је можда неутемељен, а можда и није. „Испод је мој поглед на глобалистички план о убацивању огромног броја миграната у Европу, који би требало да је претворе у паневропску фашистичко-полицијску државу (под термином „фашистичко-полицијска држава“ аутор мисли на ригидну унутрашњу контролу, без алузија на расизам; прим. прев.):

1. Уништити границе, језик и културе;

2. Уништити систем (стратегија Кловарда и Пивена);

3. Убацити плаћенике и ноторне криминалце, који ће се на недељном нивоу окупљати на молитвама и створити огромну криминалну мрежу, што је процес који је већ дебело одмакао;

4. Користити политичаре за давање изјава које ће пробудити наду имигрантима да ће постати доминантна снага, што ће касније бити разлог за немире због неиспуњених очекивања. Код њих се мора створити утисак да ће им све бити дато на тацни, и то потпуно бесплатно;

5. Коришћење грађанске непослуштности и немира као изговора за изградњу фашистичко-полицијске државе, што је заправо нешто што ће највећи део домородачког становништва желети. Како примена ових закона буде одмицала, то ће само подстицати ескалацију међу мигрантима који ће се осећати угрожено;

6. Кад ескалација оде довољно далеко, „домаће становништво“ ће захтевати да поредак буде успостављен по сваку цену и у потпуности ће подржати праву фашистичко-полицијску државу, онако како је то урађено у САД након 11. септембра.“

Од краја Другог светског рата САД су одржавале свој глобални домет вршењем утицаја на своје сателите, што је почело још од перципираног идеолошког рата против светског комунизма. Ипак, падом комунизма и Совјетског Савеза 1991. морали смо да се упитамо да ли је то исправно средство вођења глобалне политике или се све наставља због неких других разлога, можда економских или неких примитивнијих и злоћуднијих од наратива о борби између „слободе и комунизма“.

Ако краткотрајни период слободне трговине и релативне демилитаризације током Клинтоновог мандата сагледамо у историјском контексту, увидећемо да је та ера била само краткорочни бљесак.

Иако више нема „црвене претње“ нити „осовине зла“ – говорећи у терминима које је председник Реган неспретно сковао пре три деценије – трка за супероружјем и махинације супростављених империја се настављају, упркос болној чињеници да непријатељска империја напросто не постоји. Није постојао ирански нуклеарни програм који је требало контролисати, ISIS уопште није исламки феномен, за 11. септембар нису одговорни терористи, а Русија и Кина ће се тешко удружити да би представљале претњу било коме.

Оно што заиста имамо је манипулација догађајима од актера који су изгледа недорасли својим задацима: Турска, Саудијска Арабија и Израел, са или без мањих држава из Персијског залива. Њих подржавају – ако можете да прихватите такав термин – европски политички лидери: Меркелова увек, Оланд и Камерон понекад. Али, и ако их посматрамо као једну целину, тешко да су способни за светску доминацију, или бар тако изгледа по оним информацијама које имамо или мислимо да имамо, или по ономе што смо мислили да знамо о природи моћи.

Да ли су се правила променила?

Нова „нуклеарна бомба“ данас је пројектовани човек, религиозни човек, избеглица лишен наде, плашљиви Европљанин, сто милиона младих муслимана који никада неће престати да се надају смисленом животу са трајним запослењем и породицом, незамислива армија јефтиних плаћеника.

Да ли је овај нови глобалиста пре социолог и креатор теорије хаоса него политичар или генерал?

Аутор је ветеран из Вијетнамског рата који је деценијама радио на решавању питања ветерана и ратних заробљеника и био саветник влада за питања националне безбедности. Главни је уредник и председник борда интернет магазина „Veterans Today“

Извор: Нови Стандард