Довека ће српска крв бити најјефтинија, јел да, Вучићу…?!

Ниси ти, Александре Вучићу, ни за шта крив!

Заиста ниси!

Бедник си, кукавица и Јуда таман онолика колики смо ми, јер ниси се ти догодио Србији већ Србија теби…

Србија која ће у страху оћутати свако твоје непочинство, сваку твоју лаж, све што чиниш да у теби видимо све најгоре у себи, но пристали смо да то најгоре буде најбоље што смо заслужили…

Народ Газиместана, Кајмакчалана, Кошара, Паштрика…је дозволио себи да му бедна кукавица командује јуриш у вечита повлачења…

Да се разумемо – не презирем тебе већ себе, јер да је ишта праотачког у мени не би нам се ти, и она жута куга што ти је претходила и утабала пртине – догодили!

Да ми заиста схватамо да је бити Србин благослов а не јарам, не би ти смео ни да помислиш а камоли изговориш оно што јеси, бедо, а што смо ти оћутали отаљавајући животе у сенкама да где не сретнемо себе…

Председник Србије да изјави: “Немам права као председник државе казати да је у Јасеновцу био геноцид, то би значило наредних сто година проблема с Хрватима”, и никоме ништа!

Тишина у Србији! Нико ни речи!

Гласније је оно свето, мученичко јасеновако поље, више је живота у расутим костима, гледају повађене очи, вичу преклани вратови, дигле се јаме и вртаче, прелиле реке крви… само Србија ћути.

Па, шта је ако геноцид није, ти најбољи од нас најгорих?!

Шта је твоје, вајни председниче, него да то вазда и свугде понављаш, па нека то значи стотине векова немира с Хрватима ако је барем трен мира невиној српској крви?!

Државништво је то да крвнику не замеримо што су му руке крваве?!

Да му са крваве колевке дамо плахту да пребрише нож?!

Национални интерес је да пазимо када ћемо и коме говорити о националној трагедији?!

Врли си јунак док запоседаш ровове по Србији, али кад друго где треба стати на бедем радије ћеш стати на живу рану рода свог?!

Какав нам то мир купујеш продајући црнину српске мајке за панађурске шатре?!

Питам, шта је Јасеновац ако геноцид није, и колико река крви кошта хрватски мир?!

Мислиш ли, Јудо, да је нису још жедни ако Јасеновац избиртијаш и подвучеш црту – кућа части?!

Колико нас ваља под земљом за мир с Хрватима и колико над земљом да теби и тебима налик не буде превише?!

Нека је довека немира са свим крвницима Србије ако ће бити трен мира за све знане и незнане гробове наше!

Но, рекох и понављам: ниси ти ни за шта крив – ми смо!

Колико год знали да си оно најлошије у нама и од нас толико смо спремни да то најлошије трпимо!

Лакше нам је животе прихватити као милостињу неголи благослов!

Благослов ваља свакога дана животом потврђивати – за милостињу је довољно сагнути главу да где не угледамо себе…

Отуда теби и храбрости јер није врани тешко међу пленом бити орао, а шта смо ми до плен себе самих!

Ти си, бедо, само последица- узрок смо ми, требало нам је оправдање за пад уместо снаге за лет…

Отуда теби и храбрости да питаш: “Шта за узврат Косова и Метохије”, као да постоји нешто за узврат колевке и гроба!

Шта је Јасеновац ако геноцид није, шта је Косово и Метохија ако није веђа свакога од нас са оним вреднијим од пуког кусурања дана, оно дивна спознаја да живот није авет но завет..?

Код тебе је, лажни месијо, све за узврат, но за то смо криви ми!

Ми, пристали смо да за узврат Србије нагомиламо залихе ћутње за црне дане, питајући се зашто не свиће..?

Погнутих глава чекамо да нам неко покаже плаветнило неба…

---

Извор: Два у један