Тема биолошких лабораторија – којима приступ немају ни новинари, ни међународне инспекције – изузетно је актуелна у датом тренутку када се свет суочава са опасношћу епидемије нове врсте коронавируса. Тренутно се одвија секјуритизација сфере медицине што значи да се свако од нас свакодневно суочава са бригама за сопствено здравље. Секјуритизација је термин из домена међународних односа који подразумева да се једној теми приступа искључиво са безбедносног становишта, или да се том гледишту придаје превелики значај.

Овај приступ увећава трење и између држава када га се придржавају политички и војни лидери, а постаје апсолутно несносан ако га примењују појединци у својој свакодневици. Када за себе лично секјуритизујемо тему сопственог здравља сваки живи организам, укључујући ту и наше најближе, постаје потенцијални преносилац штетних микроорганизама од којих се ваља изоловати. Уколико ту мисао логички изведемо до краја, свако понаособ би требало да се затвори у мехур који не пропушта никакве вирусе, или, у најмању руку, да навучемо на себе противрадиоактивно одело.

Светски лидери су, међутим, и те како свесни психолошког ефекта који епидемија коронавируса има на читаво човечанство, те сходно томе бирају и теме које ће пласирати у јавност како би привукли максимум пажње јавности и нанели максимум штете угледу својих супарника. Примера ради, за време администрације Доналда Трампа, Вашингтон је директно оптуживао Кину да је плански скривала податке о степену инфективности и опасности новог типа коронавируса, док је ову болест сам Трамп називао „кинеским вирусом“. Американце није зауставила ни чињеница да је лабораторија у Вухану, епицентру коронавирусне епидемије, годинама развијана кроз сарадњу француске и кинеске стране, то јест једна велика сила са Запада постала је колатерална штета овог наратива намењеног клеветању супарника на међународној арени.

Поред вирусних опасности, здрављу савременог човека прети и загађеност ваздуха, земље и воде што само по себи актуелизује и еколошки наратив. Екологија се у политичком смислу такође предивно може секјуритизовати, па тако по западном наративу највећу еколошку опасност не представљају западне потрошачке државе – које конзумирају знатно више ресурса од остатка света – већ земље у развоју које производе робу управо за тај исти Запад. Суштина еколошког наратива, и објашњење зашто се он све више подржава од стране званичних западних политичких структура, јесте у томе да се успори брзи економски раст Азије, а самим тим и сачува доминација Сједињених Америчких Држава у пољу економије.

Хронологија руског наратива

У истом духу, у пропагандну борбу укључује се и Русија. Када је већ јасно да је западни човек преплашен коронавирусом – а заплашен је у већој мери од источног – зашто онда поново не подсетити свет на мрежу америчких биолабораторија у окружењу Русије, али и Кине? То наравно не значи да биолабораторије под контролом Министарства одбране  Сједињених Америчких Држава у окружењу Русије и Кине не постоје. Напротив, њих је у блиском суседству Русије чак 49: једанаест у Украјини, седам у Јерменији, осам у Азербејџану, три у Узбекистану, десет у Грузији и десет у Казахстану.

Ово су подаци изнети 2018. године на брифингу за јавност Министарства одбране Руске Федерације посвећеном управо питању биолошких лабораторија са учешћем САД на границама Русије. Пажњу привлачи један слајд са тог брифинга који испресецаном линијом као да црта један антиамерички фронт на простору Евроазије – који обухвата Русију, Кину и Иран – а око граница уједињеног фронта графички приказује локације америчких биолабораторија.

Светска мрежа америчких биолабораторија обухвата 25 земаља и окружује Русију и КинуФото приказ: Медиакорпорацией Китая

Циљеви овог наратива су: 1. Скренути пажњу на биолошко-хемијску опасност од поступака званичног Вашингтона, а са америчких оптужби да се Русија служи нервним отровима („новичок“) у борби са својим политичким противницима, као и оптужби да се руски савезник Сирија служи хемијским бомбама (хлор и сарин); 2. Збити редове антиамеричке коалиције секјуритизацијом америчке експанзивне политике на простору Евроазије – САД прете не само Русији, већ и Кини и Ирану; 3. Дестабилизовати режиме прозападне оријентације у Евроазији, у првом реду Грузије и Украјине; 4. Дисциплиновати блиске партнере Русије из Евроазијске економске уније и Организације Договора о колективној безбедности који су у различитим раздобљима сарађивали са Сједињеним Државама – Јерменија, Казахстан.

Не треба потценити интензивност пропаганадног рата који против Русије воде Сједињене Америчке Државе, што илуструје чињеница да су званични дипломатски кругови САД овогодишњи Дан космонаутике, 12. април, прославили тако што нису ни споменули совјетског космонаута Јурија Гагарина, централну фигуру поменутог празника.

Русија покушава да контрира Сједињеним Државама тако што их приказује као агресивну и непредвидиву силу на међународној арени са којом није могуће изградити стабилне партнерске односе. Заиста, САД су прекршиле или укинуле велики број међународних мултилатералних и билатералних споразума, почевши од администрације Џорџа Буша млађег до данас, што недвосмислено доказује руску позицију. У великој мери, Русија и Кина су се показале као поуздани партнери разним западним државама, док истовремено нису подривале ауторитет највећег броја међународних организација, те су оне заправо фактор глобалне стабилности, а Сједињене Државе хаоса. Зато се руски наратив о биолабораторијама САД ревитализује сваки пут када САД започињу нови талас анархије на Блиском истоку или у Евроазији.

Иако САД раних деведесетих почињу са развијањем мреже својих лабораторија, које су само део њене војне, безбедносне, политичке и економске структуре на простору бившег СССР-а, званична Москва покреће овај наратив после отвореног мешања Вашингтона у Украјини, дакле од 2015. године. Тада је Николај Патрушев, секретар Савета безедности Руске Федерације, у јавности покренуо тему америчких биолабораторија близу руских граница. Патрушев ће опет априла ове године лансирати исту тему својим интервјуом Комерсанту. Овај пут наратив се враћа у оптицај због могуће ескалације војних дејстава на истоку Украјине, чији је циљ да се испровоцира војна интервенција Русије, те да се приволе европске силе да прекину сарадњу са Москвом. Наратив о америчком биооружју био је актуелан и у првој половини 2018. године, када је Русија оптужена да сама користи бојеве отрове у случају Скрипаљ, који се одиграо на територији Велике Британије.

Успех руског наратива

На самом почетку пуштања у оптицај датог наратива, Русија је била у дефанзиви, спроведен је амерички државни удар у Украјини, у Сирији и на Блиском истоку ширио се контролисани хаос Исламске државе, који је ишао наруку Израелу и заливским монархијама – највећим савезницима САД у региону. Изгледало је као да званична Москва није способна да зашитити своје виталне интересе и да може да се ослони само на вербалне оптужбе које чине САД зликовцем, али које не могу да их спрече у њиховим наумима.

После успешне интервенције у Сирији, присаједињења Крима и дугорочне дестабилизације Украјине грађанским ратом у Донбасу, Русија је доказала да је спремна да се бори за своју сферу интереса. Конкретни успеси Русије у конфликту са САД дали су нову тежину њеним пропагандним наративима. До тог тренутка, реторика Кремља подсећала је на иранске празне претње Израелу после регуларних саботажа које јеврејска држава спроводи против свог персијског такмаца. После конкретних резултата руске спољне политике и њени наративи постају озбиљни и кредибилни и добијају димензију реалне претње америчким интересима.

Ипак, Русија је остајала усамљена у тој борби, ако не рачунамо Иран, који сам води свој вишедеценијски рат против Сједињених Држава, Израела и заливских монархија за контролу над Блиским истоком. Избијањем пандемије нове врсте коронавируса, која је девастирала економије западних држава, а и увелико их политички дестабилизовала, Кина је осетила тренутак да демонстрира своју глобалну политичку моћ. С једне стране, јасно је да је Кина била под америчким нападима још од администрације Барака Обаме, када је по први пут стратешки била призната опасност од развоја Кине по америчке интересе. Трамп се само надовезао на ову политику и још више је подржао.

Америчка биолабораторија „Лугар“ у Тбилисију (Грузија) – Фото: Wikimedia/Q9k2C6J3

С друге стране, кинеско руководство схватило је да је дошао крај самоограничењу кинеске геополитичке моћи и да је далекоисточни џин акумулирао довољно економске моћи, те да предстоји период њене конверзије у војни и политички утицај. Са овим процесима који су се већ одвијали коинцидирала је епидемија коронавируса, што су Сједињене Државе искористиле у супарништву са Пекингом. Трампов наратив да је Кина крива за епидемију логичким следом оснажио је руски наратив о биолошкој опасности америчког експанзионизма, јер су се сада Кина и Русија нашле у истој позицији.

За разлику од претходних итерација руског наратива о америчким пројектима развоја биолошког оружја, овогодишњим тврдњама из Москве званично се придружила Кина. Не ради се о одговору Кине на оптужбе Вашингтона по питању коронавируса, када је Пекинг одговорио својим оптужбама да је Пентагон скривао да су амерички војници прележали верзију грипа сличну данашњој епидемији још 2019. године. Званични портпарол кинеског Министарства спољних послова, Жао Лијан, затражио је у име Кине званично појашњење о активности америчких биолабораторија у Украјини. Кинески званичник иступио је са ажурираним подацима о броју америчких биолабораторија и навео да САД тренутно располажу са шеснаест лабораторија на територији Украјине.

Кина је кренула да наступа агресивно на спољнополитичком плану, али и да отворено подржава Русију у њеној борби против америчког утицаја у Источној Европи. Тешко је приписати овај позитиван развој догађаја успешности и привлачности руског наратива о америчком биооружју, али је он послужио као индикатор заједничког фронта који се у Евроазији ствара.

Америчка верзија приче

Званична америчка верзија приче јесте да су Сједињене Државе хуманистичка и филантропска творевина, која улаже озбиљна финансијска средства само да би спречила ширење вирусних обољења у региону централне Азије и јужног Кавказа. „Радио слободна Европа“ за руско говорно подручје, који директно финансира амерички Конгрес, припремио је репортажу посвећену једној америчкој биолабораторији у Казахстану. Наратив је следећи – 1991. године пред распад Совјетског Савеза, Сједињене Америчке Државе биле су забринуте да ће узорци опасних вируса из совјетских биолабораторија – које су се налазиле ван територије Русије – пасти у руке терориста. Стога САД оснивају програм који има за циљ смањење опасности ширења биолошког оружја.

Почетком деведесетих амерички специјалисти постају активни у целом низу постсовјетских држава – Украјини, Грузији, Азербејџану, Јерменији, Казахстану и Узбекистану. Уколико је циљ САД заиста био само контрола над опасним супстанцама, које се могу искористити за терористичке акте, њихово присуство не би било потребно до данашњег дана – дати узорци вируса могли су бити уништени у периоду од неколико година, још пре освита новог миленијума.

„Радио слободна Европа“ има одговор и на то питање – да, опасност од бионаоружања је решена, управо захваљујући америчким специјалистима, али паралелно се појављују нови ризици! Овај пут САД инвестирају буџетска средства прикупљена од америчких пореских обвезника како би сузбијале опасне болести у региону који је хиљадама километара удаљен од територије Сједињених Држава. Можда се питате зашто су те лабораторије затвореног типа, у којима постоје одељења којима приступ имају само амерички специјалисти са пропусницама четвртог ранга?

„Радио слободна Европа“ нас уверава да се никакви опасни вируси тамо не производе, већ да се врше експерименти над опасним вирусима у циљу њихове неутрализације. Треба имати у виду да западни медији истовремено представљају руске биолабораторије искључиво као фабрике за производњу биолошког оружја. На истоветан начин су западни медији приказивали и француско-кинеску биолабораторију у Вухану, оптужујући Кину за епидемију коронавируса. У реалности, јасно је да све велике силе развијају биолошка оружја, али Русија и Кина то раде у оквиру својих граница, не угрожавајући директно друге државе, а Сједињене Америчке Државе плански бирају земље трећег света да у њима спроводе биолошке експерименте. Државе у окружењу Русије, Кине и Ирана су посебно изабране као погодгне локације, јер се одатле биолошко оружје може применити против ових трију земаља, а такође и због тога што би штета по америчке интересе била минимална у случају да дође до неке непланиране хаварије.

Амерички војник са заштитном опремом током војне вежбе у ваздухопловној бази Кадена у Јапану, 17. октобар 2017. – Фото: US Army/Capt. Adan Cazarez

Логика је сасвим слична као и у случају нуклеарних електрана – свака држава тежи да их изгради што даље од својих популационих центара, не марећи притом колико су оне близу насељима других држава. Разлика је у томе што нуклеарне електране прозиводе енергију, па морају бити у границама дате државе, а биолабораторије могу развијати своју технологију било где. Као и код атомских централа, биолабораторије имају и своју позитивну страну – технологије које се тамо развијају заиста могу бити искоришћене и у медицинске сврхе.

На крају крајева, атомска енергија се користи за производњу електронске енергије, али се користи и за израду најразорнијег наоружања. Од научног прогреса, који се покреће и војним истраживањима, тешко се може одустати, јер је у питању класични модел теорије игара по коме ниједан актер не жели да се лиши потенцијалне предности нити да допусти свом конкуренту да га у некој сфери престигне. Биолошке лабораторије ће наставити да постоје, али то неће умањити њихову опасност. Стратегија Сједињених Америчких Држава да их отвара у земљама трећег света и усмерава против својих противника представља опасност за велики део развијеног света, а не само за побројане америчке конкуренте, јер се налазе и у близини граница Европске уније.

Као и са размештањем нуклеарних ракета, за све би било најбоље да се САД држе свог дворишта, а до те измене стратегије ће доћи онда када Русија, Кина и Европа једногласно затраже од Сједињених Држава да се одрекну својих империјалних претензија. До тог тренутка опасност биолабораторија, као и нуклеарног оружја, висиће над Европом. Можда је управо епидемија коронавируса добра полазана основа да се покрене дијалог на ову тему.


Извор: Пешат/Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Светска мрежа америчких биолабораторија и геополитика

* Обавезна поља