Dugin za „Foljo“ – Rusija je posebna, pravoslavna civilizacija

Pre godinu dana čuvenog ruskog politikologa i filozofa, Aleksandra Dugina, nisu pustili u Grčku u koju je doputovao zajedno sa patrijarhom Kirilom radi konferencije na Svetoj Gori. Dugin je bo zaustavljen na aerodromu u Solunu, gde mu je saopšteno da mu je zabranjen ulazak u zemlje EU. Godinu dana ranije je Ministarstvo finansija SAD stavilo Dugina na spisak građana RF protiv kojih su uvedene sankcije zbog krize u Ukrajini. Mesec kasnije je protiv Dugina sankcije uvela i Kanada.

O njemu su pisali svi: od magazina Forin polisi, koji ga je nazvao „Putinovim mozgom“, do lista Sole 24 ore, koji ga je pre nedelju dana proglasio za „Putinovog Raspućina“. Dugin je sin sovjetskog funkcionera, bio je 80-tih godina disident i Jeljcinov protivnik. On je ruski mislilac kojeg je australijski časopis Kvadant nazvao „savremenim svesnim bezumnikom koji ima dostup velikoj politici“. Njegovu knjigu „Osnovi geopolitike“ koriste na vojnim akademijama.

Dugin je neprekidno na ekranu telekanala „Carigrad“ (kremaljski patriotski kanal, koji finansira milijarder Konstantin Malafejev), a kada je Turska oborila dva ruska aviona, Dugin je iskoristio svoje veze u Ankari da pomogne Putinu da normalizuje odnose sa Erdoganom. Filozof takođe podržava veze sa političarima po celoj Evrope. Na primer, u Grčkoj je u veoma dobrim odnosima sa ministrom inostranih poslova Nikosom Kocijasom. Stiče se utisak i da ima kontakte i sa Stivom Benonom, desnom rukom Donalda Trampa.

Dugin je dao ovaj ekskluzivni intervju za Foljo da bi razjasnio ne samo svoje ideje, nego i poglede na svet kojima se rukovodi Putinova Rusija.

Koliko ste bliski Putinu?

Teško je na to pitanje odgovoriti jer ja nisam blizak Putinu koliko neki smatraju, ali su mnoge ideje iz mojih filozofskih radova u politici značajno uticale na Putina. Samo, ne treba to preuveličavati, čak i ako su moje ideje znatno uticale na predsednika. Ideje imaju sopstvenu sudbinu jer mogu uticati na logiku politike i na istoriju. Ideje žive svoj život. Problem Zapada i jeste u tome što je prestao da veruje u ideje. Postoji duhovni svet u kojem cirkulišu ideje, a Zapad je prestao da ga priznaje.

Kako ste došli do neprihvatanja evropske kulture koje je nadahnulo Putina?

Danas se Zapadna Evropa našla u zamci savremenosti i postsavremenosti. Projekat liberalne modernizacije vodi oslobađanju ličnosti od svih veza sa društvom, odvajanju od duhovne tradicije, porodice, pa i samog čovečanstva. Liberalizam oslobađa ličnost svih ograničenja, čak i od polne pripadnosti. Doći će dan kada će je osloboditi i od same ljudske prirode.

Evropski upravljači ne mogu da zaustave taj proces, mogu samo da ga nastavljaju: sve više imigranata, sve više feminizma, sve otvorenije društvo, sve više polova – to je nepokolebljiva linija evropske elite. Ona ne može promeniti taj kurs, a što više vremena prolazi sve više ljudi se sa njim ne slaže. To nailazi na kontra-reakciju koja je u Evropi sve jača, a elita želi da je zaustavi putem demonizacije Rusije.“

U Moskvi je Trampova pobeda dočekana blagonaklono…

Tramp je donekle izmenio ovo stanje stvari, pa je Evropa sada u izolaciji. Ipak, Rusija je danas neprijatelj Evrope broj jedan jer naš predsednik ne prihvata njenu postsavremenu ideologiju. Mi smo u ideološkom ratu, samo što sada više nije rat između komunizma i kapitalizma, nego između liberalnih politkorektnih elita – globalističke aristokratije – i onih koji, kao Rusija i Tramp, ne prihvataju tu ideologiju. Zapadna Evropa preživljava svoj zalazak, ona gubi svoju samobitnost, a to nije posledica prirodnih već ideoloških procesa.

Liberalne elite žele da Evropa izgubi svoju samobitnost i to realizuje preko imigracione i polne politike. Evropa na taj način gubi svoj uticaj i svoju unutrašnju prirodu. Evropa je veoma slaba na planu intelekta. Ona je i kulturno slaba. Dovoljno je baciti pogled na to kako se u evropskoj žurnalistici i kulturi razmatraju problemi Evrope.

Ja Evropu više ne prepoznajem. Evropska misao je na neverovatno niskom nivou. Evropa je bila postojbina logosa, intelekta i misli, a danas se pretvorila u sopstvenu karikaturu. Nju je nemoguće isceliti zato što njene političke elite ne dozvoljavaju da se to uradi. Evropu će sve više razdirati protivrečnosti, ona će postajati sve tuplja. Rusi moraju spasiti Evropu od liberalne elite koja je sada razara“.

Situacija u Ukrajini nije razrešena, ali zar Rusija nije dužna da se približi Evropi, kako se smatralo nakon kraha komunizma?

Rusija je posebna, pravoslavna civilizacija. Evropa i Rusija imaju neke zajedničke crte. Ali, posle kraha komunizma, kada se Rusija približila Zapadu, mi smo shvatili da je Evropa već prestala da bude Evropa, da je postala parodija na slobodu, da truli u svom postmodernizmu. Nama taj Zapad više nije bio potreban kao primer za podržavanje.

Zato smo nadahnuće potražili u ruskoj samobitnosti i shvatili da su to razlike između katolicizma i pravoslavlja, između protestantizma i pravoslavlja. Mi, Rusi, naslednici smo rimske, grčke, vizantijske tradicije jer čuvamo vernost duhu drevnog evropskog hrišćanstva.

Rusija može biti tačka oslonca za dolaženje Evrope sebi.

Mi, Rusi, veći smo Evropejci nego sami Evropejci. Mi smo hrišćani i naslednici grčke filozofije“.

Rusija je sa Putinom i jaka i slaba jer on nije institucionalizovao svoju ideološku liniju.

Problem Rusije je i u našoj snazi i u našoj slabosti. Putin garantuje Rusiji očuvanje suvereniteta i identiteta, kao i vraćanje na međunarodnu scenu velike Rusije. Ali, mi smo i slabi zato što Putin predstavlja samog sebe jer još nije uspeo da stvori nasleđe koje bi garantovalo opstanak njegovog razumevanja Rusije. Dok je Putina, Rusija ima nadu da će biti moćna, ali je Putin i problem, zato što nije institucionalizovao svoju ideološku liniju. Rusija je danas putinocentrična“.

Izvor: Foljo, Fakti