Elementi prevare zvane elektronske knjižice

Već nekoliko meseci traje medijska kampanja, gde pojedini vladini činovnici sa neskrivenim ushićenjem, čak sa podrhtavanjem u glasu, promovišu novi oblik ličnih dokumenata u vidu plastičnih kartica isključivo sa čipom, i to čipom druge generacije.

Opšte je poznato da je posao sa plastičnim karticama veoma unosan. Tehnološki napredak i u toj oblasti je u ekspanziji i nezaustavljiv je, kao i u mnogim drugim oblastima. Koliko je unosan govori i sledeći primer. Borba za afričko tržište (centralna Afrika) je toliko eskalirala između Kine i SAD-a da je čak morala da interveniše i Hilari Klinton na licu mesta. Dakle, ogromni tiraži, manja cena, dobra provizija i mnogi pronalaze interese, apsolutno prenebregavajući bezbednosni deo.

Niko od tih interesnih grupa ne dozvoljava da se pojedinci ili manjina izjasne da li žele ili ne žele da budu obeleženi tim novim tehnologijama. Oduzimaju slobodu u svakom pogledu. Mi kao živimo u demokratiji, DEMOS-vladavina naroda, ili makar narod se pita. Nešto se ne sećam da nas je iko pitao (čitaj referendum) da li želimo da uđemo u Partnerstvo za mir, da li želimo da uđemo u NATO pakt, da li želimo da uđemo u tu prokletu avliju što se zove Evropska Unija, da li nas je neko pitao da li želimo da budemo čipovani i to na više mesta: lična karta, pasoš, vozačka dozvola, saobraćajna dozvola, zdravstvena knjižica, kartice za prevoz (BUS PLUS), bankovne kartice… Veliki brat sedi u kancelariji sa kompjuterima i prati naš život kao na dlanu, još malo pa će i misli da nam čitaju! Gde je tu sloboda čoveka?

Male Perice iz Vlade Srbije

A naše male Perice iz Vlade za malo provizije i zaslepljenosti informacionim tehnologijama uvode narod u rezervat! Ne misle ni na Boga ni na čoveka, već samo pronalaze izgovore! Pronalaze izgovore dok mogu da izdrže upornost naših pitanja, a kad više ne mogu da izdrže, onda bogami i podviknu! I tako sluga postaje gospodar.

Oni koji su podvijenog repa, cvileći, u kampanji obilazili Srbiju za glasove pojedinačno, jedan po jedan glas, i obećavali više nemoguće nego moguće, posle dobijenih izbora kao razgoropađeni lavovi riču sa govornica, i prete! I to tako što nam već više od jedne decenije naši vlastodršci poručuju krajnje arogantno, bestidno, osiono… da hoće svest da nam menjaju! Ej, čoveče! Svest da menjaju! Pa oni se više i ne igraju, oni su zaista umislili da su bogovi postali! Jer i kada im Bog zasmeta onda odu na Sabor SPC i tamo se izviču (čitaj ućutkaju glas Božji)!

Trenutno smo u kampanji za nove zdravstvene knjižice. Ljudi iz raznih službi i fondova vezanih za zdravstvo, govore o njima sa takvom nadahnutošću kao da su to novi lekovi koji leče sve vrste raka, leukemije, side, ebole…!

Jedan bronhitis ne umeju kako valja da izleče, da ne govorimo o astmi, alergiji, bakterijama po bolnicama, od kojih pacijenti umiru kao da su na bojnom polju! Ljudi umiru posle operacija slepog creva, uraslih noktiju! A pacijenti prose, organizuju razne humanitarne akcije da bi se sakupilo nešto novca za operacije…! E, ako nam ove nove plastične zdravstvene knjižice sa čipovima ne poprave sistem zdravstvene zaštite, ne znam šta će (za male Perice: čitajte ovo kao sarkazam)!

Naravno, dobrim delom je razumljivo ponašanje medicinskih radnika. Deo njihovog mozga koji je vezan za birokratiju razmišlja linijom: zdravstvena knjižica, zdravstveni karton, recepti, uputi, analize, nalazi… U želji da ubrzaju taj proces, a s obzirom da su visoko obrazovani ljudi, veoma lako prihvataju savremene tehnologije, a naročito one koji su nametnute na suptilnije načine. Nije ni naročito za očekivati da oni imaju neki veći stepen bezbednosne obučenosti pa i ličnog osećaja za bezbednost sebe i drugih od spoljašnjeg uticaja. Osim onih medicinskih radnika koji rade u specifičnim službama poput vojske i policije pa i tu ima propusta u jednom ili drugom pravcu. Naročito kada neko ima želju i nameru da uradi neki posao ili izvrši zadatak.

Naravno, da bi zaštitom podataka trebalo da se ponajviše bave bezbednosne službe, i bave se. Zato se i prave sve bolji i savršeniji, tehnološki usavršeniji elektronski uređaji, da bi se što lakše prevarili i profesionalci.

Prethodni primer ima nekoliko pouka što se tiče medicinskih podataka. Zdravstveno stanje nacije, radna sposobnost, od kojih bolesti boluje koliko stanovnika, koliko se i kojih lekova koristi itd. I onda dođe Milan Panić za predsednika Vlade SRJ i to uoči ratnih strahota i ukine proizvodnju pencilina u Galenici, još gore, uništi proizvodnju sirovine! Da li je to sve slučajno!

Svi ti podaci su strateška sirovina, na nivou pojedinca, ali i sve o zdravstvenom stanju članova njegove porodice. Pa, ukoliko je pojedinac funkcioner na nekom nivou vlasti u nekoj državi ili će biti za par godina, onda se ti podaci mogu iskoristiti za razne ,,usluge“.

I, to nam se događalo, strane službe ili diplomate im zakažu sastanak u hotelu Ric u Parizu, i oni se nešto dogovore, a posle nekoliko meseci, član porodice ode na operaciju velike aorte. Pitate se gde, pa naravno u Pariz. I još posle nekoliko godina taj visoki funkcioner postane jedan od najuticajnijih političara u državi, naravno sa za 180 stepeni promenjenom politikom!

Ove naše medijske prepiske sa neskrivenim zadovoljstvom čitaju ljudi iz bezbednosne sfere i zacenjuju se od smeha. Smeju se našim dobronamernim pokušajima da zaštitimo sebe i druge. Jedan mi reče pre neki dan ,,možemo i vi i mi da pričamo i objašnjavamo do neverovatnih detalja, ali kod njih je i vlast i pohlepa i oni će to progurati! A, u bezbednosnom delu samo dovedi nekog od njih na televiziju i u želji da što bolje objasne (čitaj: prodaju), oni idu toliko u detalje da je tvoje samo da sediš za kompjuterom i prateći njihova uputstva provaljuješ šifre“. Šta reći!

Dok sa druge strane jedna od super sila Rusija koja ima tehnologiju da prva pošalje životinje i ljude u svemir i bezbedno ih vrati, da u svemiru instalira stanicu u kojoj ljudi na smenu žive decenijama, mašinskoj, nuklearnoj, medicinskoj tehnologiji da i ne govorimo, ne govori o ,,maksimalnoj softversko-hardverskoj zaštiti“, već preduzima druge odgovore savremenim tehnologijama.

Ruski povratak starim tehnologijama

Ruska bezbednosna agencija zadužena za čuvanje komunikacija u Kremlju, krenula je u potragu za električnim pisaćim mašinama kako bi sprečila curenje podataka pohranjenih u kompjuterima. Povratak na stari način rada izazvalo je objavljivanje tajnih državnih dokumenata na sajtu Vikiliks i otkriće nekadašnjeg američkog obaveštajca Edvarda Snoudena.

Grupa poslanika iz Ruske Dume pokrenula je čak i inicijativu da Snoudena uzme za savetnika kako bi unapredila svoj bezbednosni sistem.

Tako to rade države i službe koje drže do sebe. A, naše Perice, zaslepljene i obuzete pohlepom iznose detalje iz naših života na svetlost dana, pa neka uzme kome šta treba, kao da smo na buvljoj pijaci! Naravno, bestijalno gazeći na našu slobodu i ne pitajući nas ništa!

Čak i pored toga što su se oštro usprotivili ombudsman za zaštitu ljudskih prava i poverenik za zaštitu ličnih podataka! Oni se pozivaju na zakone, ali i gospodin Momčilo Babić iz RFZO se poziva na zakon. U ovoj suludoj situaciji u koju nas je uvelo Ministarstvo zdravlja (čitaj lekari) mi treba da se pitamo koji je zakon jači i da li će pobediti zakon koji štiti građane?

U igri su milioni

Već nekoliko puta smo spomenuli i ekonomski momenat. Naravno, da nije zanemarljiv. Kako dobijamo podatke od Skupštinskog odbora za zdravlje uvođenje novih plastično-elektronskih zdravstvenih knjižica košta će oko 20 miliona evra! Na to praveći se krajnje nevešt i naivan gospodin Babić objašnjava kako niko nema sad 20 miliona evra tu na gomili, pa će da ih utroši na nove zdravstvene knjižice, već je to proces koji će trajati nekoliko godina. I kaže, daj makar da podelimo ovih 1 200 000 zdravstvenih knjižica odštampanih pre neku godinu, one će koštati ,,samo“ 500 dinara, a mogu se zameniti (čitaj kupiti) u nekoliko rata. Ma naravno da to znamo, pa niste još uspeli da nam isperete mozak!

Gospodine Babiću ne mislite valjda da ste vi maher na nivou Dragana Đilasa! Znamo i služimo se i mi visokim tehnologijama tipa kalkulator i PS-i. Gospodine Babiću, znate li koliko košta plastična kartica nivoa zaštite Bus-plusa ili zdravstvene knjižice? Od pedesetak eurocenti do u najskupljoj varijanti dva eura, naravno u zavisnosti od tiraža. Đilas je naplaćivao personalizovanu karticu i do dvadeset eura, a vi ,,samo“ četiri i po. Do duše, na milion i dvesta hiljada knjižica da se uzme po jedan evro, makar i na rate, malo li je na ovu krizu!

Štampali žuti i šareni, a crveni i prelakirani (što bi rekao naš narod premazani) bi da se omaste za proviziju. Da ne zaboravimo tu je i softver i tehnička podrška i to bi trebalo da se plati, ili nismo dobro obavešteni da će to neko da nam pokloni!? Ups, zaboravih, raspisuje li ko tender za zainteresovane proizvođače kartica, ili to sve radi monopolistička Kovnica novca, čije su cene neuporedivo više od drugih? Gde je inače zaposlen i brat prvog potpredsednika Vlade na mestu savetnika gen. direktora!

Dokle više! Socijalno odgovorna Vlado! Borci protiv korupcije!

Pojedini delovi gradova nedeljama nemaju vodu, još malo pa će i kolera da nas pogodi, da ne spominjem šta nam rade komarci koji prenose već ubitačni virus zapadnog Nila, a mi se raznim zarazama suprotstavljamo plastičnim čipovanim karticama!
Želimo da kažemo da je glad za što većim i kvalitetnijim informacijama nemerljiv i neutoljiv!

Šta se krije iza gladi za zdravstvenim informacijama?

Jedan od primera iz naše bliske prošlosti kako se iz medicinske struke u oba smera upotrebljavaju ljudi, a koji mogu da nanesu veliku štetu mnogima, desio se početkom 90-ih. Tada je u JNA formirana jedna od najspecijalnijih jedinica. Nekom preraspodelom u tu je jedinicu došao lekar vojno lice koji se uvek potpisivao sa S. Babić. Kada se formira takva jedinica uvek se biraju najbolji od najboljih sa svim potrebnim psihofizičkim predispozicijama. Posle nekoliko meseci nestao doktor S. Babić! Tokom istrage se utvrdilo da je nestao i određeni broj zdravstvenih kartona zajedno sa doktorom Sulejmanom Babićem. Vidite, da su određena zdravstvena i psihofizička stanja i predispozicije vrlo interesantna u datom trenutku! Trenutak je bio predstojeći građanski rat na teritoriji bivše SFRJ.

Ovim primerom smo hteli da pokažemo kolika je želja da se dođe do što više informacija, da postoje ljudi koji će uvek naći način da dođu do informacija i da je to najlakše postići iz neke kancelarije prepune elektronskih uređaja, namenjenih za upad u razne kompjutere i kompjuterske sisteme. Kako reče Snouden: ,,svaki analitičar može da upadne u bilo koji kompjuter, pa čak i u kompjutere bilo kog predsednika države“!

Izvor: Dveri Srpske