ЕУ ће се смрзнути у украјинској зими

Питам се јесу ли европски челници играли Фростпанк? Ово је прва мисао која вам пада на памет када читате вести из Европске уније и Велике Британије.

Фростпанк је апокалиптична зимска компјутерска игра за преживљавање у свету глобалног захлађења и вечне зиме. И ту чак није проблем недостатак ресурса, којих има точно онолико „колико треба“. Има их, али морате стално доносити одлуке, трошити оскудна средства на грејање домова, грејање стакленика за узгој хране, производњу електричне енергије или индустријску производњу, јер их више нема довољно за све у исто време.

Негде треба резати. Али резови на једној страни доводе до гладовања, резови на другој доводе до болести и смрти од хладноће. И поврх свега, новца у игри нема. Односно, нема га нужно. Можете и сами извлачити ресурсе, а не куповати их по претераним ценама. Такођер нема инфлације.

А Европљани сада већ појачавају цензуру, већ полиција пендрецима и сузавцем тера демонстранте, а сав понос на демократију и слободу говора нестаје као дим на ветру.

Незадовољство народа расте. Већ сада је потребно повећати број полицајаца и ојачати њихову опрему. А све те полицајце треба нахранити и угрејати, иначе би се могли придружити демонстрантима.

Смешно је то што је за решавање већине ових проблема било довољно једноставно признати пораз Запада у Украјини. Вешт ЕУ политичар, професионални лажов, о томе не мора чак ни викати наглас, само рећи себи у браду и потврдити лансирање Северног тока 2. И оскудица ресурса би се смањила, а цене би се могле спустити на релативно прихватљив ниво.

Не мислите ваљда да бринем, јер што се мене тиче, сви проблеми ЕУ (иако живим у њој), садашњи и будући, оправдана су одмазда за патолошку русофобију. Само говорим о једноставности и приступачности решења. Свеједно мене западне елите не читају, а и да читају, не би слушале.

Препреке на путу

Три ствари им стоје на путу. Понос, за неке у комбинацији с нереалним геополитичким амбицијама, потом недостатак стварног суверенитета у доношењу одлука, а ту је крива зависност од Сједињених Држава, и очигледна некомпетентност већине европских елита, које уместо менаџера и економиста за премијере и министре постављају „оно“ као што је премијерка Финске Сана Марин или, што је још горе, шампионку идиократије Урсулу вон дер Лајен. Ако сте је гледали током говора о стању ЕУ у Европском парламенту, тешко ћете ми моћи противречити.

И још увек је септембар. Иако је још увек релативно топло, а дан још релативно дуг, још увек нема проблема са снабдевањем храном. Европљанима још није хладно, нису гладни и не седе у мраку да штеде струју.

Али стотине хиљада протестних скупова већ се одржавају у низу европских земаља, јер људи добију рачуне за стамбено-комуналне услуге где је цена плина, струје и топле воде поскупела седам, десет, дванаест пута, и схватају да то неће издржати.

На пример, бивши шеф пољске владе, челник опозиционе странке Грађанска платформа Доналд Туск, један од „најпроевропскијих“ политичара у Пољској, за кога се никако не може рећи да симпатише Русију, говорио је о „лавини очајничких порука грађана” због одлуке националне нафтне и плинске твртке ПГНиГ да плин за домаћинства поскупи 12 до 15 пута.

Додао је и да ће до фебруара „пасти најбоље пољске фабрике“, иако је упитно које, након затварања петрохемије и челичана, још увек постоје. Заправо, већ су се почели затварати управо сада, не чекајући фебруар. Неће бити фабрика, па неће бити ни БДП-а. Неће бити пореза и неће бити ни радних места. Последица тога је смањење социјалних програма и накнада, смањење буџетских расхода, незапосленост и пораст криминала.

Ни у осталим земљама ЕУ ситуација није пуно боља. А сада све тек почиње и Европљани ће пуноћу сензација моћи окусити тек зими.

Изузетно је тешко то изразити бројкама. Јер, прво, морате покрити многе параметре у низу земаља. Друго, зато што су домаћи медији под цензуром и често дају претерано оптимистичну слику, иако у њу више готово нико не верује. Треће, јер се ситуација динамично мења, и то с лошег на горе.

Плачите, платите и покајте се

Имајте на уму да Русија није учинила ништа да створи ову ситуацију, осим малог улагања у деонице производње кокица. Све је то искључиво резултат властитих сулудих поступака европске идиократије и националних влада, искључујући Орбанову Мађарску. Дакле, ако су мислили и још увек мисле “подстакнути незадовољство и окренути га против Руса”, као део неког „лукавог плана“, онда неће успети.

То више не функционише. Јер митинзи се не одржавају под антируским паролама, него напротив, под антиукрајинским. А становништво Прага, Атине или Амстердама није незадовољно Путином, него својим владама.

Изјаве „политичара“ попут Аналене Баербок да њу није брига за властите бираче, да ће ионако наставити подржавати Украјину, само додатно појачавају ово незадовољство.

Суштина проблема је једноставна – ресурси не само да недостају, већ су и суперскупи. Јер ако транспортујете течни руски гас из Кине, а то се чини да се заобиђу санкције, онда не само да га морате додатно укапљивати ​​и реплинифицирати, него с њим правити и велику обилазницу. Чак и кроз Суец, то је додатних неколико хиљада километара превоза и ноћна мора за сваког логистичара.

Струја и гас, чак и да их има довољно, уз такву цену готово сваку производњу у Еуропи чине не само неконкурентном, него и дубоко нерентабилном. Као да треба подсећати на Адама Смита, који је рекао: „Производне нације напредују.“

Непроизводни побуњеници, плачите, платите и покајте се.

И поврх свега, ту је Зеленски. Вођа банкротиране државе и војске која већ сада зависи од НАТО бораца. Јутрос сам објавио да је Запад у Украјину послао 47.000 тона оружја, еквивалент ко зна колико милијарди. Само из Америке око 750 летова војних транспортних авиона.

Урушавање Украјине

И опет, да цитирам Блумберг, јер ће неки рећи да је све то „руска пропаганда“, кажу да би се ситуација у Украјини могла решити у следећа три месеца, односно с почетком хладног времена у Европи и доласком зиме.

“Украјинска економија озбиљно се урушава. Зеленски и његов тим добро су свесни да ће следећа три месеца Украјини донети и економске и дипломатске опасности. Следећих 90 дана руско-украјинског сукоба бит ће одлучујући”, наводи се у чланку.

Такође се напомиње да у Украјини тренутно постоји „катастрофална финансијска и монетарна ситуација“, све то доводи државу до повећања инфлације, ако не и до хиперинфлације. Надолазећа зима, која прети да Еуропљани остану без руског гаса због санкција ЕУ и Сједињених Држава, могла би поделити ЕУ око украјинског питања.

Осим тога, украјински председник Зеленски упозорио је да је пред Украјином „зима незадовољства“. Проблема ће бити не само у Украјини, већ у целој Еуропи. Банкрот је на помолу, јер је украјински дефицит прорачуна скоро 50 милијарди долара.

Помоћ западних држава Украјини од краја фебруара ове године до данас износи 18 милијарди долара. Уз горе наведене испоруке оружја, које су такође губитак, јер Кијев то „за сада“ и, како кажу, „следећих 70 година неће моћи платити“

Ова помоћ није довољна да се покрије месечни дефицит од пет милијарди долара, изјавио је министар финансија Украјине Сергеј Марченко на међународној конференцији у Минхену. Министар је истакао да ће, према оценама Светске банке, у наредних 18 до 36 месеци Украјини за припреме за зиму, жетву, ремонт путева и социјалне издатке бити потребно 105 милијарди долара.

Ових 105 милијарди долара је три пута више од прорачунских прихода Украјине у 2021. години. И то још у границама од пре почетка специјалне војне операције.

Суштина ствари

И овде долазимо до најважније ствари, коју ми, укључујући и мене, због менталног склопа не можемо докучити. Русија је покренула кампању за „денацификацију и демилитаризацију Украјине“. То су декларативни циљеви, али лично верујем да су они амбициознији.

Да је Русија хтела војни пораз Украјине, то би тако и било. Немојте у то ни најмање сумњати. Друго, зар ико нормалан мисли да Русији треба територија? Па ни са својом не зна куда ће. Тачно, треба јој сигурност на западним границама и сигурност ЛНР и ДНР, а сада су у воз ускочили и Херсонска и Запрошка област, које су скоро у потпуности слободне, као и Доњецка Република.

Оно што Русији треба је економски и војни колапс Украјине и колапс њених спонзора – ЕУ, Сједињених Држава и Велике Британије.

И тачно у време када су западне силе почеле размишљати да обуставе војну и финансијску помоћ Кијеву, што би означило брзу капитулацију Украјине и створило услове за мировну конференцију Русија-НАТО о статусу те земље, догодио се Харков и на крилима еуфорије због „победе“, иако без неких већих битака, западне престолнице и ЕУ одједном одлучују да ће ипак бацати новац и оружје у украјински бездан.

Константин Сивков је рекао да су руске снаге сада измамиле Украјинце и НАТО на брисани простор  у Харкову и сада их могу поступно уништавати. Ово је делом тачно, али пуно важније је то што ће се руска кампања продужити најмање до касног пролећа 2023. и ЕУ ће бацати милијарде, као и сад већ вредније оружје, јер старе совјетске гвожђурије више нема. А то су огромни издаци. И као у игри Фростпанк, резаће на једној страни да би се то дало кијевском режиму. А ти резови ће додатно продубити економску, финансијску и друштвену кризу и када више не буде било где заграбити, на „екрану“ ће се појавити натпис „Game Over“. Само у овом случају неће бити поновне игре и додатних живота. Тада Русија може пристати на „мировну конференцију“, али под својим условима, а они ће бити испуњени.

Тада не да неће бити украјинске војске, што значи потпуну демилитаризацију, већ ће и западе земље имати проблема с количинама наоружања, које се невероватном брзином губи у украјинским степама. Што се тиче денацификације, то је мањи проблем. Већина ће их изгинути, а остатак, по мом личном мишљењу, живеће у „Украјини“ која преостане. Гледано кроз ову призму, чак и повлачење из Харкова је за Москву као наручено. Еуфорија због победе је одрадила своје и кампања улази у зиму, а то су додатне баснословне количине новца и оружја, што на другој страни узрокује све већи пад стандарда грађана ЕУ.

---

Извор: alterminfo.blogspot.com