EU će se smrznuti u ukrajinskoj zimi

Pitam se jesu li evropski čelnici igrali Frostpank? Ovo je prva misao koja vam pada na pamet kada čitate vesti iz Evropske unije i Velike Britanije.

Frostpank je apokaliptična zimska kompjuterska igra za preživljavanje u svetu globalnog zahlađenja i večne zime. I tu čak nije problem nedostatak resursa, kojih ima točno onoliko „koliko treba“. Ima ih, ali morate stalno donositi odluke, trošiti oskudna sredstva na grejanje domova, grejanje staklenika za uzgoj hrane, proizvodnju električne energije ili industrijsku proizvodnju, jer ih više nema dovoljno za sve u isto vreme.

Negde treba rezati. Ali rezovi na jednoj strani dovode do gladovanja, rezovi na drugoj dovode do bolesti i smrti od hladnoće. I povrh svega, novca u igri nema. Odnosno, nema ga nužno. Možete i sami izvlačiti resurse, a ne kupovati ih po preteranim cenama. Također nema inflacije.

A Evropljani sada već pojačavaju cenzuru, već policija pendrecima i suzavcem tera demonstrante, a sav ponos na demokratiju i slobodu govora nestaje kao dim na vetru.

Nezadovoljstvo naroda raste. Već sada je potrebno povećati broj policajaca i ojačati njihovu opremu. A sve te policajce treba nahraniti i ugrejati, inače bi se mogli pridružiti demonstrantima.

Smešno je to što je za rešavanje većine ovih problema bilo dovoljno jednostavno priznati poraz Zapada u Ukrajini. Vešt EU političar, profesionalni lažov, o tome ne mora čak ni vikati naglas, samo reći sebi u bradu i potvrditi lansiranje Severnog toka 2. I oskudica resursa bi se smanjila, a cene bi se mogle spustiti na relativno prihvatljiv nivo.

Ne mislite valjda da brinem, jer što se mene tiče, svi problemi EU (iako živim u njoj), sadašnji i budući, opravdana su odmazda za patološku rusofobiju. Samo govorim o jednostavnosti i pristupačnosti rešenja. Svejedno mene zapadne elite ne čitaju, a i da čitaju, ne bi slušale.

Prepreke na putu

Tri stvari im stoje na putu. Ponos, za neke u kombinaciji s nerealnim geopolitičkim ambicijama, potom nedostatak stvarnog suvereniteta u donošenju odluka, a tu je kriva zavisnost od Sjedinjenih Država, i očigledna nekompetentnost većine evropskih elita, koje umesto menadžera i ekonomista za premijere i ministre postavljaju „ono“ kao što je premijerka Finske Sana Marin ili, što je još gore, šampionku idiokratije Ursulu von der Lajen. Ako ste je gledali tokom govora o stanju EU u Evropskom parlamentu, teško ćete mi moći protivrečiti.

I još uvek je septembar. Iako je još uvek relativno toplo, a dan još relativno dug, još uvek nema problema sa snabdevanjem hranom. Evropljanima još nije hladno, nisu gladni i ne sede u mraku da štede struju.

Ali stotine hiljada protestnih skupova već se održavaju u nizu evropskih zemalja, jer ljudi dobiju račune za stambeno-komunalne usluge gde je cena plina, struje i tople vode poskupela sedam, deset, dvanaest puta, i shvataju da to neće izdržati.

Na primer, bivši šef poljske vlade, čelnik opozicione stranke Građanska platforma Donald Tusk, jedan od „najproevropskijih“ političara u Poljskoj, za koga se nikako ne može reći da simpatiše Rusiju, govorio je o „lavini očajničkih poruka građana” zbog odluke nacionalne naftne i plinske tvrtke PGNiG da plin za domaćinstva poskupi 12 do 15 puta.

Dodao je i da će do februara „pasti najbolje poljske fabrike“, iako je upitno koje, nakon zatvaranja petrohemije i čeličana, još uvek postoje. Zapravo, već su se počeli zatvarati upravo sada, ne čekajući februar. Neće biti fabrika, pa neće biti ni BDP-a. Neće biti poreza i neće biti ni radnih mesta. Posledica toga je smanjenje socijalnih programa i naknada, smanjenje budžetskih rashoda, nezaposlenost i porast kriminala.

Ni u ostalim zemljama EU situacija nije puno bolja. A sada sve tek počinje i Evropljani će punoću senzacija moći okusiti tek zimi.

Izuzetno je teško to izraziti brojkama. Jer, prvo, morate pokriti mnoge parametre u nizu zemalja. Drugo, zato što su domaći mediji pod cenzurom i često daju preterano optimističnu sliku, iako u nju više gotovo niko ne veruje. Treće, jer se situacija dinamično menja, i to s lošeg na gore.

Plačite, platite i pokajte se

Imajte na umu da Rusija nije učinila ništa da stvori ovu situaciju, osim malog ulaganja u deonice proizvodnje kokica. Sve je to isključivo rezultat vlastitih suludih postupaka evropske idiokratije i nacionalnih vlada, isključujući Orbanovu Mađarsku. Dakle, ako su mislili i još uvek misle “podstaknuti nezadovoljstvo i okrenuti ga protiv Rusa”, kao deo nekog „lukavog plana“, onda neće uspeti.

To više ne funkcioniše. Jer mitinzi se ne održavaju pod antiruskim parolama, nego naprotiv, pod antiukrajinskim. A stanovništvo Praga, Atine ili Amsterdama nije nezadovoljno Putinom, nego svojim vladama.

Izjave „političara“ poput Analene Baerbok da nju nije briga za vlastite birače, da će ionako nastaviti podržavati Ukrajinu, samo dodatno pojačavaju ovo nezadovoljstvo.

Suština problema je jednostavna – resursi ne samo da nedostaju, već su i superskupi. Jer ako transportujete tečni ruski gas iz Kine, a to se čini da se zaobiđu sankcije, onda ne samo da ga morate dodatno ukapljivati ​​i replinificirati, nego s njim praviti i veliku obilaznicu. Čak i kroz Suec, to je dodatnih nekoliko hiljada kilometara prevoza i noćna mora za svakog logističara.

Struja i gas, čak i da ih ima dovoljno, uz takvu cenu gotovo svaku proizvodnju u Europi čine ne samo nekonkurentnom, nego i duboko nerentabilnom. Kao da treba podsećati na Adama Smita, koji je rekao: „Proizvodne nacije napreduju.“

Neproizvodni pobunjenici, plačite, platite i pokajte se.

I povrh svega, tu je Zelenski. Vođa bankrotirane države i vojske koja već sada zavisi od NATO boraca. Jutros sam objavio da je Zapad u Ukrajinu poslao 47.000 tona oružja, ekvivalent ko zna koliko milijardi. Samo iz Amerike oko 750 letova vojnih transportnih aviona.

Urušavanje Ukrajine

I opet, da citiram Blumberg, jer će neki reći da je sve to „ruska propaganda“, kažu da bi se situacija u Ukrajini mogla rešiti u sledeća tri meseca, odnosno s početkom hladnog vremena u Evropi i dolaskom zime.

“Ukrajinska ekonomija ozbiljno se urušava. Zelenski i njegov tim dobro su svesni da će sledeća tri meseca Ukrajini doneti i ekonomske i diplomatske opasnosti. Sledećih 90 dana rusko-ukrajinskog sukoba bit će odlučujući”, navodi se u članku.

Takođe se napominje da u Ukrajini trenutno postoji „katastrofalna finansijska i monetarna situacija“, sve to dovodi državu do povećanja inflacije, ako ne i do hiperinflacije. Nadolazeća zima, koja preti da Europljani ostanu bez ruskog gasa zbog sankcija EU i Sjedinjenih Država, mogla bi podeliti EU oko ukrajinskog pitanja.

Osim toga, ukrajinski predsednik Zelenski upozorio je da je pred Ukrajinom „zima nezadovoljstva“. Problema će biti ne samo u Ukrajini, već u celoj Europi. Bankrot je na pomolu, jer je ukrajinski deficit proračuna skoro 50 milijardi dolara.

Pomoć zapadnih država Ukrajini od kraja februara ove godine do danas iznosi 18 milijardi dolara. Uz gore navedene isporuke oružja, koje su takođe gubitak, jer Kijev to „za sada“ i, kako kažu, „sledećih 70 godina neće moći platiti“

Ova pomoć nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko na međunarodnoj konferenciji u Minhenu. Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18 do 36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva i socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara.

Ovih 105 milijardi dolara je tri puta više od proračunskih prihoda Ukrajine u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka specijalne vojne operacije.

Suština stvari

I ovde dolazimo do najvažnije stvari, koju mi, uključujući i mene, zbog mentalnog sklopa ne možemo dokučiti. Rusija je pokrenula kampanju za „denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine“. To su deklarativni ciljevi, ali lično verujem da su oni ambiciozniji.

Da je Rusija htela vojni poraz Ukrajine, to bi tako i bilo. Nemojte u to ni najmanje sumnjati. Drugo, zar iko normalan misli da Rusiji treba teritorija? Pa ni sa svojom ne zna kuda će. Tačno, treba joj sigurnost na zapadnim granicama i sigurnost LNR i DNR, a sada su u voz uskočili i Hersonska i Zaproška oblast, koje su skoro u potpunosti slobodne, kao i Donjecka Republika.

Ono što Rusiji treba je ekonomski i vojni kolaps Ukrajine i kolaps njenih sponzora – EU, Sjedinjenih Država i Velike Britanije.

I tačno u vreme kada su zapadne sile počele razmišljati da obustave vojnu i finansijsku pomoć Kijevu, što bi označilo brzu kapitulaciju Ukrajine i stvorilo uslove za mirovnu konferenciju Rusija-NATO o statusu te zemlje, dogodio se Harkov i na krilima euforije zbog „pobede“, iako bez nekih većih bitaka, zapadne prestolnice i EU odjednom odlučuju da će ipak bacati novac i oružje u ukrajinski bezdan.

Konstantin Sivkov je rekao da su ruske snage sada izmamile Ukrajince i NATO na brisani prostor  u Harkovu i sada ih mogu postupno uništavati. Ovo je delom tačno, ali puno važnije je to što će se ruska kampanja produžiti najmanje do kasnog proleća 2023. i EU će bacati milijarde, kao i sad već vrednije oružje, jer stare sovjetske gvožđurije više nema. A to su ogromni izdaci. I kao u igri Frostpank, rezaće na jednoj strani da bi se to dalo kijevskom režimu. A ti rezovi će dodatno produbiti ekonomsku, finansijsku i društvenu krizu i kada više ne bude bilo gde zagrabiti, na „ekranu“ će se pojaviti natpis „Game Over“. Samo u ovom slučaju neće biti ponovne igre i dodatnih života. Tada Rusija može pristati na „mirovnu konferenciju“, ali pod svojim uslovima, a oni će biti ispunjeni.

Tada ne da neće biti ukrajinske vojske, što znači potpunu demilitarizaciju, već će i zapade zemlje imati problema s količinama naoružanja, koje se neverovatnom brzinom gubi u ukrajinskim stepama. Što se tiče denacifikacije, to je manji problem. Većina će ih izginuti, a ostatak, po mom ličnom mišljenju, živeće u „Ukrajini“ koja preostane. Gledano kroz ovu prizmu, čak i povlačenje iz Harkova je za Moskvu kao naručeno. Euforija zbog pobede je odradila svoje i kampanja ulazi u zimu, a to su dodatne basnoslovne količine novca i oružja, što na drugoj strani uzrokuje sve veći pad standarda građana EU.

Izvor: alterminfo.blogspot.com