Еуропска Хрватска измећу маште и стварности

Свет је обишла вест о прве две године живота Хрватске у Европској Унији. Како показује статистика, она није могла да привуче додатне инвестиције за своју привреду, чак је платила за чланство више него што је добила. Брисел је добио 730 милиона евра, док је Загреб добио свега 700 милиона. У резултату се показало да инвеститори из ЕУ нису посебно заинтересовани за развој инфраструктуре земље и да не желе да улажу додатна средства у изградњу постројења, фабрика и нових путева.

Овде се већ можемо подсетити како је све почело. У то време, кад је римокатоличка Хрватска размишљала како да напусти породицу под називом СФРЈ, један сумњиви персонал под називом “Малтешки ред” («Ordre Souverain et Militaire de Saint-Jean de Jerusalem, Chevaliers Hospitaliers de Malte»), као позната институција тесно повезана са Ватиканом, одједном јој је одвалио кредит од две милијарде долара за уређење једног девојачког салона. Као, гради себи цивилне објекте и остале корисне ствари. Било је то 1990. године и ускоро се испоставило да иза леђа “малтешких витезова” вире уши немачког канцелара Хелмута Кола, да се не граде цивилни, него војни објекти, а цео тај тајни рат је повезан са плановима Кола и Фрање Туђмана да ишчупају Хрватску из Југославије. Тамо је предвиђено слање оружја и официра из бивше армије ДДР-а који су остали без посла. На тај начин је била наоружана и обучена Национална гарда Хрватске, којој је предстојала крвава улога у распаду Југославије.

Опште је познато да Немци никада нису били равнодушни према Хрватској, тачније речено, према њеним девојачким прелестима. У одлучујућем тренутку о томе је веома отворено говорио министар иностраних послова Немачке Ханс Дитрих Геншер: “Нашли су се у заблуди они који су веровали у то да су порази у два светска рата умирили немачке експанзионистичке амбиције. Немцима је сада више него икад потребна територија и они горе од жеље да прошире свој утицај… на светској политичкој сцени. Разлика између нацистичке агресије и савременог продора Немачке садржана је у методама. Немци сада… не прљају своје руке приликом остваривања плана успостављања протектората Рајха”. (Југославија у ватри. Документи, чињенице, коментари  (1990-1992). Т.1.- М., 1992. 172 с.)

Они су хтели повратак утицаја на северозападном делу Балканског полуострва и североисточној обали Јадранског мора, који су изгубили после Првог и Другог светског рата. Али, методама другачијим него раније. Сада је акценат стављен на свестрану подршку југословенским сепаратистима који би, у случају доласка на власт и отцепљења својих република од федерације, постали верни савезници Немачке и самим тим би дали зелено светло немачкој економској и финансијској инвазији на Балкан.

Немце је увек привлачио одмор на хрватским плажама и они су то систематски радили у униформама или без њих, у великој мери утичући на статус републике и новчанике грађана. Оваква оданост традицији створила је код Хрвата утисак да је живот без Немачке у супротности са природним законима. Они су добровољно кренули на миг Ханса Дитриха Геншера, збацујући са себе „окове федерализма“, проналазећи девичанство националног статуса и у том својству изложили себе на сајму невеста Европске уније.

План је уопште и у целости био успешан, мада не и без крвопролића. Хрватска је међу првима на Балкану вриштећи иступила на смотри невести:

“Где се овде регрутују они који желе да ступе у европску породицу?”

„Тише девојчице“, одговорили су јој. „Прво се среди, нашминкај, излечи болести, па онда дођи. Ми ћемо размотрити твоју кандидатуру. Узгред, о теби ће бринута ова дебела тета. Зову је Немачка.“

Пре две године, машта је постала стварност. Хрватска је усвојена у европску породицу и она је осетила да припада вишој цивилизацији. Мало стрпљења, и морала би настати блажена времена просперитета – живот пун задовољстава, свечане одеће, путовања и авантура.

Међутим, сурова животна проза све је изокренула. За почетак је дебела тета упитала какав је мираз она са собом донела у европску породицу. Јер, то није добротворна установа где се греју сиромашни, него породица, замислите, равноправних народа.

„Не схватам“, збуњено је одговорила Хрватска. „А шта је са вашим обећањима рајског живота? Ја сам се ради вас посвађала са свим рођацима, организовала тучу са разбијањем посуђа, може се рећи, била зачетник распада омрзнуте породице СФРЈ, а Ви?“

„У принципу је тако“, зачула је она као одговор. „За преноћиште се мора платити. У знак захвалности због пријема, даћеш нам туристичке капацитете на Јадранској обали. Појефтињене. Другог ничег посебног код тебе и нема.“

„А шта је са инвестицијама у индустрију, европске путеве, просперитетне пензионере?“

„Мила моја, да поновим, ово није добротворна установа. Спасавање дављеника – ствар је самих дављеника. Не знамо шта ћемо ни са својом индустријом, а не да и твоју развијамо. Да и не говоримо о твојим пензионерима. Увијај се колико хоћеш али имај у виду, ако накупиш ненаплативе кредите – расчеречићемо те на комаде. Погледај на Грчку.“

Чаробна бајка увек се лоше завршава, ако је приповеда зли чаробњак. Канцелар Кол је био зли чаробњак. Он није желео ништа добро за Хрватску. Он је желео добро само Немачкој. И у пуној мери га је остварио. Немачка је практично повратила положај Великог Рајха, а Хрватску је укључила у групу просјака ЕУ, заједно са Бугарском и Румунијом.

Још горе је то што невеста више није млада и ако се за њу током 5-10 година не нађе богати младожења, она ће се претворити у стару девојку са свим тужним карактеристикама тог узраста.

Грађани, немојте заборављати једну очигледну чињеницу: због потешкоћа у вези са експлоатацијом народа изван граница ЕУ, та породица је решила да регрутује у својству дворске послуге сањаре из свог ближег окружења.

Извор: Фонд Стратешке Културе