Evropska tragedija srpske ustavnosti

Globalistički centri moći vode ustavnu reformu Srbije kroz „civilno društvo“ iza kojeg stoje ustanove iz SAD, a na odlučujućim mestima se nalaze britanski kadrovi. Oni hoće da promenom Ustava postignu kontrolu našeg pravosudnog sistema. Pre njih je Nemačka počela da nam kroji „reviziju Ustava“ kojom bi se Srbija odrekla suvereniteta radi anšlusa u Evropsku uniju nemačkog naroda. Priređuje se evropska tragedija srpske ustavnosti u dramatizaciji Aleksandra Vučića.

Svako carstvo koje se razdeli samo u sebi, opusteće;

i svaki grad ili dom koji se razdeli sam u sebi, neće se održati.

(Sv. Jevađenje po Mateju, 46, 26)

 „U ovom trenutku u Srbiji postoje tri, spolja posmatrano, odvojena, različita i nezavisna procesa koji se odnose na promene Ustava[1]“. Smisao navedenog komentara Vladana Kultešića je lako prodro do dvostrukog duplog dna ustavne reforme. Profesor je zbunjenoj javnosti prikazao rascepkanu dramu ustavne reforme koja se vodi u državnim ustanovama, pa čak i vladajućoj SNS. Zbrkana javna rasprava o ustavnoj reformi je posledica prodora Zapadnog političkog činioca. Nekad je bio jedinstven, a vremenom postaje sve razdrobljeniji. Podseća li na strani faktor Kutlešićeva fraza: „Spolja posmatrano“? On je izložio pregled tog procesa kroz činioce domaćeg političkog sistema.

Pregledajmo uticaj još spoljnijih, stranih činilaca koji su se odomaćili u debati o ustavnoj reformi dužoj od decenije. Pitanje promene Ustava R. Srbije prvi put je pokrenuto u Fondaciji Konrad Adenauer gde je formiran tim za rad na izmeni Ustava Srbije iste godine kada je naš narod usvojio svoj Ustav! O tome postoji samo jedno svedočanstvo. Na svom profilu mreže Linkedin[2] Aleksandra Popović ostavila je podatak da je ona još 2006. g. postala članica tima za ustavnu reformu Srbije sa Štefanijom Rikardom Rus, Marijanom  Pajvančić, Ljubicom Pavlović i Torstenom Gajzlerom.

Čudan Izveštaj Venecijanske komisije o Ustavu 

Donošenju Ustava R. Srbije 2006. g. spoljnopolitički faktori se uopše nisu protivili. Kada su Vladan Batić i Nenad Čanak (LSV), kao nosioci ovlašćenja R. Srbije, predstavili Venecijanskoj komisiji[3] predlog Ustava R. Srbije, ni ona nije uopšte imala primedbi na njegov sadržaj[4], kao ni Savet Evrope, čiji je ona organ.

Tek u Izveštaju Venecijanske komisije iz 2007. godine, pokrenutom po osnovu naknadnog zahteva za monitoring koji je podneo Savet Evrope[5], izneti su  određeni kritički stavovi. Međutim, „otkriveni“ nedostaci našeg Ustava pokazuju odsustvo poznavanja prava i demokratičnosti sastavljača dokumenta Izveštaja. Izveštajem dominiraju stavovi o nejasnoćama i uopštenostima (!?) teksta Ustava. Sastavljač je zapisao mnogo svoje zabrinutosti za buduću praksu sprovođenja ustavnih odredaba (ovo se tiče zakonodavne, izvršne i upravne vlasti, a ne Ustava). Svoje nerazumevanje apstraktne prirode Ustavnog prava sastavljač dokumenta je pripisao našem Ustavu, pa je pisao o potrebi „dodatnog preciziranja“, „pojašnjenja“ i „boljeg definisanja“ kao problemu Ustava. Ovakve poštapalice u tekstu dokumenta su više jezičke nego logičke, pokazuju pravno neznanje sastavljača i dokazuju da on u najmanju ruku ne poznaje osnove Teorije države i prava i Ustavnog prava, kao i da ne razlikuje Ustavno od drugih grana prava. Ovo je akt komisije koja vlada evropskim standardima, a njen dokument je pun fraziranja. Iz teksta je upadljivo jasna volja da se nađe mana ustavnim odredbama, ali i da sastavljač ne ume da je nađe. Uz to, sastavljač dokumenta je javnosti ostao sasvim nepoznat. Zna se samo da je on uotrebio mišljenja petoro pravnih stručnjaka kao „osnov“ Izveštaja. Njihova stručna mišljenja je sastavljač dokumenta predstavio kao građu po kojoj je snatreći pabirčio bez uspeha loveći greške u Ustavu. U materijalnom smislu taj dokument sadrži mnenje sastavljača o Ustavu R. Srbije pisano u malicioznom cilju. U formalnom smislu to je post hoc Izveštaj tela jedne regionalne međunarodne organizacije koja nije EU, ali je jako puno evropska. U smislu cilja akta, on je dokument pokušaja da se naknadno delegitimiše Ustav Srbije od strane iste ustanove koja ga je predhodno legitimisala kao valjanog. Pošto je cilj legitimizacija, to nije pravni već politički cilj.

Tekst Izveštaja je prevela Kancelarija Saveta Evrope u Beogadu, naznačivši petoricu stručnih stranih pravnika i sugerišući da je njihov rad osvnov Izveštaja. Njih priređivač dokumenta smatra „komentatorima“. „Komentari“ petorice koji su „osnova“ sastavljačevog dokumenta nisu nikad prevedeni na srpski ni publikovani. Na čelu Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu koja je prevela ovaj dokument danas se nalazi Tim Kartrajt[6].

Ipak, takav kakav je, Izveštaj priznaje da su u Ustavu usvojene kritike Venecijanske komisije iz 2005. g[7]. Moramo znati da Izveštaj nema meritorni karakter, pa da čak i njegov sastavljač nije ispoljio nameru za ovim. Ne smemo zaboraviti da je Savet Evrope (Council of Europe), čije je telo Venecijanska komisija, tek regionalna međunarodna organizacija. Da Savet Evrope nije ustanova EU, mada je smeštena u Palati Evrope u Strazburu, upotrebljava evropske floskule, koristi zastavu EU kao svoju, a zlatne zvezde sa simbola EU oko svoje frćke na logu. Moramo uvek imati na umu da demagogija evrointegrologa ističe samo „idejnu povezanost“ Saveta Evrope sa EU jer van politike njihova veza ne postoji. Idejna  povezanost nije pravna.

Koliko god pravno smušen, Izveštaj Venecijanske komisije iz 2007. g. Preambulu našeg Ustava uopšte ne smatra problematičnom. On, šta više, problemom smatra samo to što Ustav nedovoljno precizno određuje autonomiju Kosova kao srpske pokrajine! Izveštaj izričito pozdravlja rešenja pitanja pokrajinske autonomije i lokalne samouprave u R. Srbiji! Začuđujuće je, međutim, što Izveštaj kritikuje ustavno rešenje po kome članove Visokog saveta sudstva bira Narodne skupština R. Srbije, ignorišući činjenicu da je ona najviše demokratski izabrano telo. Sramno za demokratske evropske tekovine, on ulogu Narodne skupštine u ustanovljenju pravosudnog sistema naziva „prividom pluralizma“ i „receptom za politizacijom sudstva“ (sic). Naravno, Izveštaj ne navodi koje demokratskije telo od Narodne skupštine treba da bira sudije i tužioce, pošto demokratskijeg tela od Narodne skupštine nema. Šta više, sastavljaču je „veoma široka“ (…) „lista ustavnih nadležnosti Skupštine“ u našem pravnom  sistemu. Glavna opšta kritička zamerka Izveštaja o Ustavu R. Srbije nije suštinska, čak ni pravno formalna, već stilska. On tvrdi da je Ustav „preterano krut“ zbog „ishitrenog pisanja“.

Dojče Vele (medij u vlasništvu nemačke države) je odmah objavio laž da Izveštaj Venecijanske komisije tvrdi kako će Ustav Srbije biti izvor nestabilnosti na Balkanu[8]. Istina je da je Ustav temelj srpske demokratske pravne države i  glavna brana nejedinstvu Republike i uspostavljanju lažne države „Kosovo“. Do danas je nemačka laž o Izveštaju Venecijanske komisije osnovni i jedini „temelj“ tvrdnji da se „međunarodna zajednica“ protivila donošenju Ustava Srbije iz 2006. g. Ova laž je gebelsovski ponavljana mnogo hiljada puta kako bi pred javnim mnjenjem zauzela mesto istine.

Regionalizacija kao prvobitni izgovor zahtevanja ustavne reforme

Srbija je po osnovu Ustava iz 2006. godine počela da razvija stvarnu decentralizaciju. Međutim, ovaj proces se 2009. g. izopačio pretvorivši se u svoju suprotnost[9] upravo zahvaljujući političarima režima Borisa Tadića u čijoj demagogiji su „decentralizacija“ i „evrointegracija“ zauzimale najbitnija mesta. Taj režim, naklonjeni mu mediji, NVO i Zapadni politički činioci su odgovornost za sopstvene neuspehe rado svaljivali na Ustav R. Srbije. Neposredno pre nego što je njegov režim počeo da decentralizaciju Srbije finansijski, fiskalno i politički centralizuje, Boris Tadić je u Nemačkoj dobio nagradu „za vizionarstvo, hrabrost, odgovornost i angažman kojim svet postaje bolji“ – Kvadrigu[10].

Fondacija Konrad Adenauer je 2009. g. objavila „Komentar Ustava Srbije[11]“ Marijane Pajvančić kojeg je javnosti predstavila Irena Pejić[12]. Nemački Dojče vele je odmah počeo da propagira ideju o neizbežnosti promene Ustava R. Srbije, t.j. o promeni Ustava je u formi novinarskih izveštaja sa Dojče Vele javnost obaveštavao njihov stalni dopisnik i stvarni gospodar medijskog diskursa autonomaškog režima u Vojvodini, Dinko Gruhonjić: „Srbija će morati da menja Ustav!“ (24. 11. 2009. g), „Ustav Srbije treba menjati, ali kako?“ (2. 11. 2011. g), „Ustavu Srbije istekao rok trajanja?“ (8. 11. 2012. g). Ovaj stalni dopisnik Dojče vele je u domaćim medijima bio mnogo ekspresivniji: „Ko sa Ustavom spava, upišan se budi“ (E-novine, 12. 11. 2009. g), a pod njegovim uredništvom je Autonomija.info objavila i da je „Vojvodina žrtva ustavnog silovanja“ (31. 12. 2012. g). U svim ovim člancima je Ustav predstavljan kao problem isključivo zbog neustavnog položaja Vojvodine, nikad zbog evrointegracija.

Dok je vršena faktička centralizacija Srbije u korist vladara republičkog i pokrajinskog nivoa vlasti, Srbijom je širena fama o regionalizaciji kojom će se od EU dobijati ogromne finansijske donacije. Bilo je to doba kada su srpski birači još uvek verovali u Deda Mraza iz Brisela. U doba kada je autonomaški režim Bojana Pajtića Vojvodinu pokušao da odvede u protivustavno stanje pod demagogijom decentralizacije, u Vojvodini je bio aktivan austrijski Institut evropskih regiona (IRE) iz Salcburga pod rukovodstvom Franca Šausbergera[13]. Inače, Šausberger je austrijski političar Narodne partije (ÖVP), veoma bliske nemačkoj Demohrišćanskoj uniji. Probni baloni partikularizacije Srbije puštani su iz Austrije. Brižljivo je skrivano da Pajtićeva ilegalna „evropska regija“ uopšte ne ispunjava čak ni statističke kriterijume regije prema standardima EU[14]. APV je ipak potpisala sporazum sa Štajerskom[15] koja je federalna jedinica Austrije. Tek potom su razvijani odnosi „evropske regije“ sa federalnim jedinicama Nemačke. Međutim, „regionalizacija Evrope“ je izvorno nemački projekat, na šta je upozoravao Boris Aleksić[16]. Pod pritiskom nagomilanih prtivustavnih akata, zloupotrebama,  finansijskim upropašćenjem lokalnih samouprava i APV, ideološki konstrukt o „regionalizaciji“ Srbije kao razlogu ustavne reforme srušio se kao kula od karata.

Decentralizacija, kao razlog ustavne reforme, se danas ređe pominje pred javnošću, ali ideja nije napuštena. Evropski pokret u Srbiji (EPuS) se 2012. g. uključio u javnu raspravu o reformi Ustava, koju je nazvao „ustavnom revizijom“[17], o  čemu je organizovana javna konferencija[18].  Preko EPuS se 2015. g. u „reviziju“ Ustava direktno uključila nemačka Fondacija Konrad Adenauer[19] kroz zajednički program sa EPuS „Ustavna revizija i redefinisanje pokrajinske autonomije“. Iako ovaj program nikad nije dokumentovano publikovan, Odboru za evropske integracije Skupštine APV pod predsedavanjem Maje Sedlarević (LSV) su krajem 2015. g. prezentovani delovi programa. U prezentaciji su učestvovali autori buduće nemačke ustavne revizije: Marijana Pajvančić, akademik ilegalne VANU Jovo Komšić i direktor Fondacije Konrad Adenauer Norbert Bekman Dirkes[20]. Po njihovom kroju će biti vršena buduća revizija srpskog Ustava. Direktor Fondacije Konrad Adenauer je u međuvremenu postao šef tima nacionalnih programa beogradske kancelarije Fondacije u Srbiji. Ti nemački nacionalni programi za Srbiju, naravno, nisu predstavljeni srpskoj javnosti.

Reforma nad srpskim Ustavom između Jukoma i nemačkih fondacija

Usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju[21] pokazalo je da Ustav Srbije ne predstavlja problem za evropske integracije Srbije[22]. Od izuzetne važnosti je činjenica da Srbija nije sklopila sporazum sa EU kao posebnom ugovornom stranom, već sa svakom njenom državom članicom ponaosob, kao i sa raznim evropskim međunarodnim organizacijama. Sve one u ugovoru sa R. Srbijom predstavljaju jedinstvenu ugovornu stranu jer sve zajedno čine EU.

Kada je Aleksandar Vučić došao na vlast 2013. godine, obznanio je da je promena svesti ključni uslov za reforme[23]. Tada se još nije moglo pretpostaviti da će ključna etapa  „promene svesti“ biti promena srpskog Ustava. Ipak, tu mogućnost je najavio već ministar pravde Nikola Selaković 2013. godine[24]. Tada je Jukom objavio svoj Izveštaj o potrebi za ustavnom reformom u Srbiji pozivajući se na Izveštaj Venecijanske komisije[25] i organizovao prvi okrugli sto na kojem je gostovala jedna od sudija Ustavnog suda[26]. Od tada je Jukom počeo javnu raspravu. Poduhvat ove „nevladine organizacije“ finansira američki Nacionalni pokret za demokratiju (NED). Tu američku soft power organizaciju izdržavaju Kongres SAD i Ministarstvo spoljnih poslova SAD, i ona transparentno objavljuje koje projekte kolikim sredstvima finansira u Srbiji od 2005. godine do danas[27].

Ubrzo po formiranju naprednjačko-socijalističke Vlade u Srbiji (mart 2014. g), Jelko Kacin (izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju) je putem Dojče vele izjavio da Srbija treba da promeni svoj Ustav u procesu evrointegracija[28]. Podsetimo se, Jelko Kacin je bio slovenački ministar informisanja tokom kratkotrajnog rata Slovenije protiv JNA.   Dva meseca nakon Kacinove izjave, domaći i nemački ustavni stručnjaci, povodom svojih želja za promenom Ustava Srbije, najavljuju da će debatovati na privatnom fakultetu FEPPS u Novom Sadu, na naučnom skupu „Šta je potrebno menjati u Ustavu Srbije“ (maja 2014. g). Ni FEPPS, ni bilo ko drugi nije izdao publikaciju povodom naučnog skupa, jedino je RTV najavio ovaj događaj: „Na skupu će govoriti dekanica FEPPS-a dr Marijana Pajvančić, direktor Pravnog programa JIE Fondacije Konrad Adenauer Torsten Gajzler, Aleksandra Popović iz Fondacije Konrad Adenauer, dr Gilbert Gornig sa Univerziteta Marburg u Nemačkoj, dr Maja Nastić i dr Irena Pejić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, dr Veran Stančetić sa FEPPS-a i dr Momčilo Grubač.[29]“ Troje učesnika debate su bili članovi tima za ustavnu reformu koji je još 2006. g. formiran u beogradskoj kancelariji Fondacije Konrad Adenauer[30]. I Nacionalni savet Mađara je potom organizovao naučnu konferenciju vojvođanskih autonomaša sa Nemcima[31], pošto se SVM odlučio da se bori za ustavno-zakonski nivo autonomije Vojvodine po uzoru na Tirol, Baskiju ili Kataloniju[32].

Ipak, politički režim je najavio da će se Ustav menjati tek 2018. ili čak 2020. godine[33], a početkom 2015. godine je i tadašnji predsednik R. Srbije Tomislav Nikolić izjavio da treba menjati Ustav[34]. Slično je maja 2015. g. najavio i predsednik Vlade Aleksandar Vučić[35]. I nemačka Socijaldemokratska partija se pojavila u dijalogu o ustavnoj reformi kroz saradnju Fondacije Fridrih Ebert sa Fondacijom za razvoj parlamenta (FRP) Dragoljuba Mićunovića[36]“. Autori njihove analize predloga ustavne i političke reforme su bili prof. dr Jelena Jerinić sa Univerziteta Union[37] i Tijana Kljajević iz FRP Dragoljuba Mićunovića. Obe su kasnije zauzele vodeće mesto u dijalogu o „reviziji Ustava“ u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji[38], i za tu organizaciju pripremile izveštaj o predlozima promene Ustava[39]. Ovaj izveštaj je ostvaren kroz projekat Fondacije Fridrih Ebert uz saradnju dve fondacije Draljoljuba Mićunovića: Fondacije Centar za demokratiju i Fondacije za razvoj parlamenta. Setimo se, kroz debatu Evropskog pokreta za Srbiju o „reviziji Ustava“ se pre toga uključila Fondacija  Konrad Adenauer. Od 2017. godine glavne fondacije dveju najmoćnijih nemačkih političkih partija nam združeno kroje reviziju Ustava Srbije!

Za razliku od Jukoma, svi nemački činioci i njihovi saradnici su vrlo malo obaveštavali javnost o svom učešću u razmatranju ustavne reforme u Srbiji. Jukom je na potrebu učešća javnosti u debati o ustavnoj reformi ukazao još 2013. godine i potom organizovao niz skupova u prostorijama OEBS širom Srbije i uz podršku NED-a. Već  septembra 2015. g. Jukom je razvio projekat upoznavanja studenata sa mogućim ustavnim amandmanima[40]. U projektu „Moj Ustav“ učestvovao je niz značajnih lica iz oblasti ustavnog i srodnih prava, naučnih ustanova i NVO. Objavljivani su njihovi autorski radovi, stručni komentari, izveštaji, publikacije, čak i govori iz Skupštine o odnosnoj temi. Materijal je javno i trajno objavljen na internetu. Nemačkih štiftunga, FEPPS-a i predstavnika Mađarskog nacionalnog saveta nije bilo u debatama Jukoma, iako je stručna javnost bila pozvana da učestvuje. Jukomova debata je tek maja 2017. godine doprla do Univerziteta Union, a debata EPuS se tek pre par godina potrudila da izgleda transparentno.

Nemački „ustavni stručnjaci“ i njihovi domaći saradnici su dugo oklevali da debatu o potrebi promene Ustava Srbije učine javnom poput Jukoma. U njihovoj  „raspravi“ o promeni Ustava redovno su učestvovali saradnici profesionalno angažovani na  privatnim pravnim fakultetima u stanju vlasničko-strukturne transformacije koja teče. Njihove glavne rasprave sa „strogo kontrolisanim učesnicima“ van kuloara nemačkih štiftunga u Srbiji su vođene na privatnom pravnom fakultetu FEPPS[41], a zatim u organizaciji EPuS.

Teško uočljivi uticaj Nemačke u srpskoj ustavnoj reformi postao je vidljiviji tek s proleća 2015. godine.

Nemačka poslanica važnija od rasprave o ustavnoj reformi

Maja 2015. godine se o ustavnoj reformi Srbije oglasila Doris Pak[42] (iz redova vladajuće nemačke Demohrišćanske unije). Ona nije nosilac posebnog ovlašćenja EP, a kamo li visoki zvaničnik EU, već tek poslanik nemačkih demohrišćana u Evropskom parlamentu. Doris Pak je doslovno poručila da će razlog promene Ustava Srbije biti izmena preambule radi priznavanja ilegalne secesije Kosova i Metohije: „U ovom trenutku niko neće insistirati na izmenama Preambule ukoliko za to ne postoji spremnost. Nisam od onih koji sugerišu da to treba sada učiniti, ali je definitivno da se to jednom mora učiniti. Na njima je da pronađu pravi trenutak, jer je to neizbežno. (…) U tom procesu proteći će vreme, a na kraju doći ćemo do tačke kada će Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova. EU ne može prihvatiti državu čije granice nisu precizno određene. To jednostavno nije moguće“[43]. Stil ovog javno datog naloga je posebno zanimljiv. Pakova otvoreno kaže da ne sugeriše, ona zapoveda! I Doris Pak i domaći mediji su se veoma trudili da ovoj izjavi kasnije daju drugačiji smisao.

Za vanredni doprinos otcepljenju od Jugoslavije, Tuđmanova Hrvatska je odlikovala Doris Pak još 1995. godine. Ona nije zvaničnik EU, ali je za SNS mnogo važnija od EU. „Blic“ je tvrdio da je upravo ona kontrolisala reforme u SNS-u[44]. Doris Pak se još 2007. godine proslavila rusofobnom izjavom: „Rusija nije zainteresovana ni za Kosovo, ni za Srbiju, već samo za to da oslabi Evropu. Uopšte joj se ne dopada jaka Unija u susedstvu“[45]. Istom prilikom je dala izjavu o problemu  Kosova: „To nema veze sa međunarodnim pravom“. Godinu dana kasnije je srpskoj javnosti postalo poznato čuveno pismo Vilija Vimera nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu iz 2000. godine[46]. Suspenziju pridruženog članstva DSS Evropskoj narodnoj partiji (2008. g) je upravo Doris Pak komentarisala razlogom porodično-rusofobnih vrednosti EU: „Gospodin Koštunica se poslednjih meseci ne ponaša kao neko ko je član naše porodice. Protivi se svakom evropskom pristupu i stalno krivi Evropsku uniju i evropske zemlje za sve. Čak više nije zainteresovan ni za pravu integraciju sa Evropskom unijom, dok se istovremeno zalaže za jače veze sa Rusijom. Koštunica treba da shvati da članovi našeg bloka treba da imaju iste vrednosti i ciljeve“[47].

Doris Pak je zahvaljujući nemačkoj Demohrišćanskoj uniji visoki funkcioner Evropske narodne partije (EPP), pa je njen visoki značaj postao odlučujući za Vučićevu SNS  čim je postigla pridruženo članstvo u Evropskoj narodnoj partiji[48]. Bez obzira na sve, iz Ministarstva pravde R. Srbije je 2015. g. poručeno da će do kraja 2017. godine Srbija izmeniti Ustav[49]! Skupština R. Srbije je odmah formirala Akcionu grupu za reformu političkog sistema, izbornog zakonodavstva i Ustava Srbije[50], a učešće u njoj su prihvatile Dveri i DSS (koju je pre toga napustio Vojislav Koštunica)[51]. Ova grupa je uputila opšti poziv javnosti za slanje predloga reforme političkog sistema[52]. Dakle, rasprava o promeni Ustava je javnosti predstavljena kao nešto drugo, da se Vlasi ne dosete.

„Evrointegracije“ kao mehanizam nemačke političke volje za moć da promene srpski Ustav 

Aleksandar Vučić je promenu Ustava, nakon zahteva Doris Pak, prikazao kao neophodnost zbog evrointegracija[53]. Vučićevi epigoni su počeli da ponavljaju taj stav. Do danas se pritisak nemačke poslanice iz EP uporno predstavlja kao neophodost za prijem Srbije u EU, a pravni osnov se ne navodi. O Nemačkoj, njenim spoljnopolitičkim satelitima i njenim lobistima za promenu Ustava R. Srbije među visokim zvaničnicima EU se ćutalo. Violeta Beširević sa Univerziteta Union je komentarisala da bi se promenjenim Ustavom status Kosova mogao regulisati poput rešenja kojim je Ustav SR Nemačke „rešio“ pitanje DR Nemačke[54]. U političkom diskursu promene Ustava javljale su se i druge analogije poreklom iz modela nemačke ustavnosti, poput izbora predsednika republike u skupštini i slično.

Nametljiva politička priroda Nemačke se teško može prikriti autocenzurom. Predsednik Bundestaga Norbert Lamert (kolega Doris Pak iz nemačke Demohrišćanske unije) je u Skupštini R. Srbije izrekao da dijalog o ustavnim promenama u Srbiji treba voditi u parlamentu[55], ali i da Nemačka sebe vidi kao učesnika u tom našem dijalogu. Lamert je doslovno poručio: „Ako sam dobro razumeo govor novog državnog predsednika, da najavi dijalog o konstitucionalnim pitanjima, onda ja pod time zamislim da zapravo najvažnije mesto za takav jedan dijalog je upravo ovaj parlament, gde inače možemo voditi takvu jednu raspravu, gde i na koji način se treba promeniti Ustav, u interesu razvoja zemlje“. Osim što Predsednik Bundestaga ne zna da u Srbiji od 2013. godine Jukom vodi raspravu o promeni Ustava koja nije pod kontrolom nemačkog političkog činioca, iz njegovog govora je jasno da se suvereniteta[56] treba odreći ili ga deliti, na šta ću se posebno vratiti kasnije.

U pravnom poretku EU postoje izuzeća (opt-out i druge klauzule) radi zaštite suvereniteta pojedinih članica poput Danske, Holandije, Švedske, Češke i V. Britanije. Izuzeća u EU Balkancima neće biti dozvoljena, pa to Norbert Lamert „domaćinski“ ne pominje. Politički činioci našeg desnog centra, anestezirani svojim kreativnim političkim mnenjem o „suverenizmu“ ne poimaju u šta se Srbija uvaljuje. Radi se o prihvatanju „Pravnih tekovina“ (aquis communautaire), razvijenih u okviru strategije „Procesa stabilizacije i pridruživanja“ (PSP), usvojenih u EU tokom nemačkog predsedavanja 1999. godine, uslovu propisanom samo za zemlje „Zapadnog Balkana“. Osim toga, u procesu pregovaranja uvode se dodatni uslovi. Nazivaju se „merila“ i njima je pretrpana svaka faza procesa evrointegracija. Merila za otvaranje pregovora, prelazna merila, privremena merila i merila za zatvaranje pregovora… Uvodi se traženje „dokaza o sprovođenju“ što je osnov za ocenu ispunjenja uslova o čemu će birokratija EU rešavati izveštajima (screening), nakon čega će odlučivati o procesu integracije. Uprkos potpuno arbitrernim ovlašćenjima evrobirokratije u pogledu postavljanja uslova i ocene njihove ispunjenosti radi integracija, u odnosnim dokumentima EU uopšte nema osnova za nametanje obaveze Srbiji da menja svoj Ustav. Prihvatanje „pravnih tekovina“ EU uopšte ne iziskuje promenu Ustava.

EU ne zahteva promenu Ustava Republike Srbije

Ipak, od Srbije se politički zahteva da novim Ustavom prihvati „integrativnu klauzulu“, to jest da na ustavno-pravnom nivou prihvati da „pravne tekovine EU imaju jaču pravnu snagu u odnosu na domaće pravne akte[57]“.  „Pravne tekovine“ su neodredivi  standard, može se tumačiti beskrajno šire od pojma pravnih akata EU, ali nema osnova da se njihov domašaj odnosi i na Ustav. U objavljenim pravnim dokumentima se uvek govori o „usklađivanju zakonodavstva“, nikad o usklađenju Ustava. Istraživanje Narodne Skupštine Srbije[58] tvrdi da ustavna reforma nužno proizilazi iz „primene pravnih tekovina EU“, pa to predstavlja kao zahtev EU prema Srbiji. Umesto navoda pravnog osnova, ta tvrdnja se argumenuje stavom da obaveza promene Ustava proizilazi iz Kopenhagenskih kriterijuma iz 1993. g. Međutim, to nije tačno, pošto se u tom aktu pravni kriterijumi doslovno prozivaju političkim, a politički su prozvani pravnim. Kopenhagenskim kriterijumima se političko proglašava pravnim da bi se pravno svelo na nivo političkog. Ipak, u Kopenhagenskim kriterijumima nema pomena ni o kakvoj promeni Ustava[59]. Čini se da su skupštinski istraživači pokušali da u ovom dokumentu „otkriju“ ono što se u SSP-u i PSP-u ne može naći.

Osnov za ustavnu reformu ne postoji čak ni u domaćim političkim aktima. Usvajanjem Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina[60] (NPAA) se izričito predviđa potreba usklađenja zakonodavstva R. Srbije sa evropskim „pravnim tekovinama“, a ne i promena Ustava. Čak ni u Projektu za pravnu reformu se uopšte ne pojavljuje stav da EU očekuje promenu Ustava Srbije, iako ga je pripremilo Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ)[61]! Uprkos nepostojanju pravnog osnova promene Ustava, ministarka pravde Nela Kuburović je izjavila da se Srbija obavezala na promenu Ustava prihvatajući novo, 23. poglavlje: „Predlog izmena Ustava biće dostavljen Venecijanskoj komisiji bez čijeg pozitivnog mišljenja se ne može dalje u proceduru[62]“. Iz kog akta proizilazi ta obaveza? Da neko nije u ime Srbije potpisao novu „Tajnu konvenciju[63]“? Po kom pravnom osnovu  će pozitivno mišljenje Venecijanske komisije o predlogu novog Ustava biti uslov pokretanja formalnog procesa promene Ustava? Taj uslov nije poznat domaćem pravnom poretku, ali ni u pravnom poretku EU. Srpska ministarka je najavila učešće jednog savetodavnog tela Saveta Evrope sa odlučujućim ovlašćenjem, višim od ma kog tela EU, u procesu ustavne reforme Srbije radi integracija u EU. Savet Evrope (čije telo je Venecijanska komisija) nije ustanova Evropske unije[64]!   Uvođenje stranog tela u odlučujuću ulogu procesa promene Ustava R. Srbije predstavlja direktno kršenje člana 2 Ustava kojim su građani R. Srbije ustanovili svoju suverenost. Ilegalan je rad svakog ko prihvata ovakvu ulogu Venecijanske komisije pri promeni Ustava R. Srbije. 

Posledica ove tajanstvenosti je skriveni stav Vučićevog režima da odlučujuća volja građana Srbije i volja Evropske unije ab initio treba da se deli sa telom neke druge međunarodne organizacije koja nije čak ni sporni subjekt međunarodnog prava. Možda je to promena njihove pravne svesti, ali ovo znači da će sav budući proces naše ustavne reforme biti protivan i našem domaćem pravu kao i pravu Evropske unije. Ukoliko se sprovede, biće to nedirektno odricanje od suvereniteta R. Srbije. Svega ovoga naročito moraju da budu svesni članovi Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. g, pošto u Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije slabo ko ima sposobnost da pojmi u šta su se uvalili. Naime, Norbert Lamet je u Skupštini R. Srbije izričito i direktno poručio: „Ne radi se ni manje ni više nego o spremnosti da se odreknemo određenih delova suvereniteta koje bismo mogli da zadržimo za sebe, ali koje u zajednici država delimo sa drugima u uverenju da ćemo na ovaj način ostvariti veći uticaj na istoriju i na događanja u periodu globalizacije.“ Sve jasno ukazuje da će o integraciji u EU pod rastućom dominacijom Nemačke (bez Velike Britanije) ubuduće odlučivati u ustanovama koje se nazivaju evropskim, nisu ustanove EU, a služe za zamajavanje Balkanaca u rezervatu zvanom „Zapadni Balkan“. Ovu „sitnicu“ je Evropski pokret u Srbiji u svojim debatama o „reviziji Ustava“ propustio da pomene.

Da li dva Zapada menjaju Ustav Republike Srbije?

Znamo mi da je istorija učiteljica života. Iako istorija naročito nije nemačka učiteljica, nama je pokazala kako su prošli naši sunarodnici u Nemačkoj. Pokazala je i da funkcioneri bilo koje demokratske države koja nije Nemačka ili njen politički satelit ne očekuju od Srbije da promeni Ustav.

Šta god mislili o Jukomu i NED-u, njihov uticaj na ustavnu reformu u Srbiji sasvim je drugačije postavljen u odnosu na Nemački. Dokumentovan je, formalno demokratičan, otvoren i javni. Globalisti, a za njima SAD i V. Britanija se trude da poštuju demokratske forme. Jukom naglašeno hoće da predstavi kako je cilj rasprave o reformi  Ustava unapređenje i zaštita prava ljudi, naročito manjina i veća efikasnost pravne države, pre svaga pravosuđa. Nemačku nametljivost srpska ustavna reforma mnogo više zanima sa stanovištva odricanja Srbije od svog suvereniteta pod disciplinskim nadzorom EU. Vučićev režim daje dve carte blanche stranim faktorima da promene Ustav R. Srbije. Prvu daje globalističkom spoljnopolitičkom činiocu, pa kad nam oni reformišu Ustav, onda će drugu dati Nemačkoj da nam ustav revidira. Sve se prikriva floskulom evrointegracija, jer nema veze sa EU. Dokaz je i izjava pomoćnika ministra pravde Čedomira Backovića da će Srbija u procesu evrointegracija čak dva puta menjati Ustav: „Prvi put, i to su ove promene u oblasti pravosuđa, potrebno je da omogućimo sebi ustavnim i zakonodavnim okvirom da postignemo one rezultate koji će nas tek kvalifikovati za pristupanje Uniji. I kada budemo kvalifikovani za pristupanje, onda ćemo imati čak jedan poluformalni deo u kome ćemo se i formalno, kao što su i sve druge zemlje članice EU to uradile, odreći delimično suvereniteta, odnosno predati ga na zajedničke organe i institucije EU“[65]. Direktno iz Ministarstva pravde je najavljeno da će se R. Srbija ustavnom reformom odreći svog suvereniteta! U ovakvom procesu Vučićev režim je izneo nameru da status naše otadžbine svede na kondominijum velikih Zapadnih sila. Taj proces će kontrolisati tela dve međunarodne organizacije sa kvazi-subjektivitetom u međunarodnom pravu: Evropska unija i Savet Evrope, a Venecijanska komisija će igrati ulogu supervizora celog procesa.

Gde je tu ona Zapadna demokratija?

Ne zaboravimo da su Ustav Srbije 2006. doneli građani najneposrednijim sredstvom demokratije (direktnim izjašnjavanjem) uz prethodni konsenzus svih političkih partija[66]. Kako god da bude vršena ustavna reforma, ona neće postići onaj stepen demokratskog saglasja i podrške koju je dobio aktuelni Ustav. Iako su sve članice NATO učestvovale u agresiji na našu zemlju, priznale nezavisnost tzv. Kosova, političari SAD i Velike Britanije ipak nisu od Srbije zahtevali da menja svoj demokratski donet Ustav. Britanija nije ozbiljno ni očekivala od Srbije da postane članica EU. Šta više, ona upravo napušta tu kvazi-federalnu tvorevinu kojom sve više gospodari Nemačka.

Danas Srbijom vladaju ljudi koji smatraju da imaju nemačku pamet, pa su mudriji od Engleza i sposobniji od Amerikanaca. Predsednik Srbije je prethodno promenio svest da bi prihvatio luteranske vrednosti[67], pa proglasio Nemce domaćinima Srbije[68]. Dok mu apsolutni duh hiperdramatizuje sopstveni značaj, Srbija treba da menja Ustav radi EU, iako ta organizacija sa sumornom  perspektivom[69] ovo uopšte ne zahteva. Reformu Ustava Srbije po svom ukusu programiraju globalisti iz SAD i V. Britanije, a reviziju Ustava nam, po svom ukusu, kroje nemački političari Demohrišćanske unije i Socijal-demokratske partije. Ovo drugo izričito nema veze s demokratijom. Norbert Lamet je srpskoj javnosti otvoreno poručio najbitnije: „Sada vi svi znate, poštovane dame i gospodo, Nemačka nije izvor demokratije“.

Vučićeva tragedija srpske ustavnosti je s početka ličila na posrbu Šekspirovog Kralja Lira u kojoj se za njegovu državu jagme burgundski kralj i franački vojvoda. Međutim, u Vučićevoj posrbi Kralja Lira nema, na sceni su se pojavili Faust i Mefisto, a srpski režimski političari pred tom dvojicom igraju ulogu publike nalik na Bidermana i Bumenmajera[70].

Nikakvo opredeljivanje Srbije između Zapada i Rusije ne postoji kao problem ovog režima. Sve to je Vučićeva maskarada za lakoverne. Pregled stranih uticaja na srpsku ustavnu reviziju pokazuje da režim Aleksandra Vučića tragično razdire krajnje opasno opredeljivanje kojeg javnost još ne shvata. Kome udovoljiti? Da li volji globalista ili Evropskoj uniji nemačkog naroda. New World ili Neue Europa? Takvo prokleto pitanje otvori se srpskom političaru koji manipuliše opredeljenjem između carstva zemaljskog i carstva nebeskog.

_______________________________

Odrednice:

[1] Kutlešić,  Vladan – Prilog raspravi o promeni Ustava Srbije, Pečat, 7. 7. 2017. g; (drugi deo, 4. 7. 2017. g).

[2] Aleksandra Popovic, Projectcoordinator at Fondacija Konrad Adenauer / Konrad-Adenauer-Stiftung / Konrad Adenauer Foundation, Linkedin.

[3] Nadležnost Venecijanske komisije je kontrola usaglašenosti pravnog sistema države u procesu pridruživanja sa standardima Saveta Evrope koji su ujedno i standardi EU. Pojam standarda i odnos njihove hijerarhije prema hijerarhiji pravnih akata ne može biti iznad načela, svrhe i cilja prava. U suprotnom bi se to izmetnulo u nešto nalik na smernice plenuma CK SKJ u bivšoj SFRJ koje su imale veću snagu od bilo kog pravnog akta ili načela, pa čak i politički određivale cilj i svrhu prava.

[4] Nenad Čanak o parlamentarizmu, Dan uživo, N1, 6. 7. 2017. g.

[5] Mišljenje o Ustavu Srbije, Mišljenje br. 405/2006, CDL/AD(2007)2004, Evropska komisija za demokratiju prava (Venecijanska komisija), Venecija, 17-18. mart 2007. g.

[6] Tim Kartrajt je Britanac, kao i Majkl Devenport (ranije ambasador V. Britanije, a od 2013. šef delegacije EU u Srbiji) i kao Verena Tejlor (sekretarka Fonda za humanitarno pravo Saveta Evrope i direktorka kancelarije za vezu Saveta Evrope sa EU). Troje Britanaca je početkom 2017. godine u Beogradu predstavilo zajednički program EU i Saveta Evrope u oblasti pravosuđa, privrednog kriminala i antidistkriminacije Horizontal Facility. Videti: Novi zajednički programe EU i Saveta Evrope predstavljen u Srbiji, Kancelarija saveta Evrope u Beogradu, 2. 3. 2017. g.

[7] CDL-AD(2005)023-e, Opinion on the Provisions on the Judiciary in the Draft Constitution of the Republic of Serbia adopted by the Commission at its 64th plenary session (Venice, 21-22 October 2005).

[8] Krizna grupa: Ustav Srbije izvor nestabilnosti na Balkanu, DW, 9. 11. 2006. g.

[9] Kmezić, dr Sanja, Đulić, dr Katarina i autori – Fiskalna decentralizacija i finansiranje lokalne samouprave u Srbiji i Crnoj Gori, Univerzitet u Beogradu – Pravni fakultet, Bibl. Monografije, Bg. 2016. g.

[10] Beta – Tadić dobitnik prestižne nemačke nagrade „Kvadriga“, Blic 21. 5. 9, 2008. g.

[11] Pajvančić, Marijana – Komentar Ustava Srbije, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2009. g.

[12] Beta – Pajvančić: za reviziju Ustava, Večernje novosti, 23. 4. 2010. g.

[13] Kolundžija, Denis – Franc Šauberger, direktor instituta evropskih regiona, Dnevnik, 25. 4. 2009. g.

[14] Dosije APV, str. 28-30, Napredni klub, Beograd, 2014. g.

[15] Vojvodina i Štajerska zajedno u Briselu, RTV, 26. 5. 2009. g.

[16] Aleksić, Boris – Posle KiM Brisel će pomoći Srbiji da se odrekne i Vojvodine, Fond strateške kulture, 2. 6. 2014.

[17] Ustavna revizija u Srbiji. Aspekti i moguća rešenja, Istraživački forum EPuS, Beograd, Novembar 2012. g.; Izveštaj, isto.

[18][18] Ustavna revizija u Srbiji: Aspekti i moguća rešenja, MC, 8. 11. 2012. g.

[19] Živanović, Maja – Simurdić: Aktuelni Ustav koči evrointegracije, RTV, 15. 1. 2016. g.

[20] Na Odboru za evropske integracije predstavljeni tekstovi iz projekta „Ustavna revizija i redefinisanje pokrajinske autonomije“, Skupština APV, 9. 12. 2015. g.

[21] Sporazum o stabilizaciji i  pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane.

[22] Samardžić, Slobodan – Ustavni identitet Srbije, Pečat, 25. 11. 2016. g.

[23] Tanjug – Vučić: Neophodna promena svesti, B 92, 6. 9. 2013. g.

[24] Tanjug – Selaković: Promena Ustava Srbije pre ulaska u EU, Večernje novosti, 20. 3. 2013. g.

[25] Vujić, Kristina i autori – Ustav Republike Srbije – Nedostaci i potreba za reformom, Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, 2013. g.

[26] Okrugli sto na temu „Promena Ustava“ Održan u kući ljudskih prava, Moj Ustav, 28. 6. 2017. g.

[27] Serbia, NED.

[28] Jelko Kacin: Reforme u funkciji približavanja EU uključuju i promenu Ustava Srbije , NSPM, 17. 3. 2014. g.

[29] Naučni skup o Ustavu Srbije, RTV, 20. 5. 2014. g.

[30] Aleksandra Popovic, Projectcoordinator at Fondacija Konrad Adenauer / Konrad-Adenauer-Stiftung / Konrad Adenauer Foundation, Linkedin.

[31] Ostvarivanje interesa u izbornoj godini, Mađar so, 8. 6. 2014.g; Autonomija se ne postiže uprkos nekome, Mađar so, 6. 6. 2014. g; Konferencija o autonomijama, VajdasagMA, 5. 6. 2014. g.

[32] SVM: Veća autonomija Vojvodine u novom ustavu ili ustavnom zakonu, po ugledu na Baskiju, Kataloniju ili Tirol, NSPM, 31. 12. 2014. g.

[33] Tanjug – Babić: Promena Ustava 2018. ili 2020. RTV, 10. 10. 2014. g.

[34] Tomislav Nikolić: Raduje me parafiranje sporazuma Beograda i Prištine u oblasti pravosuđa; Treba menjati Ustav; Iz zgrade Predsedništva nikada neće doći loša reč o Vučiću, NSPM, 11. 2. 2015. g.

[35] Vučić: Moguće promene Ustava, RTV, 8. 5. 2015. g.

[36] Analiza stručnih i političkih predloga za ustavnu reformu, u javnosti predstavljeni predlozi u preriodu 2006-2016, Friedrich Ebert Stiftung i Fondacija za razvoj parlamenta, 2016. g.

[37] Od leta 2013. godine je u Univerzitet Union integrisan Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, čiji osnivač i rukovodstvo su naglašeno podržavali vojvođansko političko autonomaštvo.

[38] Debata Evropskog poreeta u Srbiji – promene Ustava? FCD, 15. 5. 2017. g; Promene Ustava neophodne kroz EU integracije, EU info centar, 24. 5. 2017. g.

[39] Jerinić, prof. dr Jelena, Kljajević, Tijana – Analiza stručnih i političkih predloga za ustavnu reformu, FCK i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija, Beograd, 2017. g.

[40] Promena Ustava, Moj Ustav.

[41] Danas je FEPPS (Fakultet za evropske pravno-političke studije) integrisan u privatni univerzitet „Edukons“, koji se ranije zvao „Edukcionis“.  Pre toga se FEPPS zvao FLV a još ranije FABUS, kojeg  je osnovalo novosadsko javno preduzeće „Novosadski sajam“. Niz visokih funkcionera autonomaške pokrajinske vlasti  i republičke vlasti je na univerzitetu Edukcionis stekao diplome i najviša stručna zvanja: Goran Elezović (DS), Bojan Kostreš (LSV), Jorgovanka Tabaković (SNS) je doktorirala ekonomiju, a na FABUS-u je Tamaš Korhec nostrifikovao zvanje doktora nauka (koje je stekao na privatnom Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti). Na ovom univerzitetu  su diplomirali direktor RB Kolubara Milorad Grčić i direktor Koridora Srbije Dmitar Đurović (SNS).

[42] Beta – Doris Pak: Preambula Ustava Srbije je u koliziji sa tendencijom članstva u EU, NSPM, 21. 5. 2015. g.

[43] Beta – Doris Pak: Preambula Ustava Srbije je u koliziji sa tendencijom članstva u EU, NSPM, 21. 5. 2015. g.

[44] Tomić, N – Doris Pak kontrolisala reforme u SNS, Blic, 23. 4. 2015. g.

[45] Tanjug – Doris Pak: Kosovo nema veze sa međunarodnim pravom, Blic, 14. 12. 2007. g.

[46] Vili Vimer. Pismo Gerhardu Šrederu, Novinar.de, 15. 3. 2008. g.

[47] Radičević, N – Kada Doris Pak „pakuje“, Politika, 14. 3. 2008. g.

[48] SNS postala pridruženi član Evropske narodne partije, N1, 15. 11. 2016. g; Doris Pak: Evropski narodnjaci mogu da unaprede Vučićevu stranku, RSE, 16. 11. 2016. g.

[49] Tanjug – Čedomir Backović: Ustav Srbije biće izmenjen do kraja 2017, na to smo obavezani zbog pristupnih pregovora sa EU, NSPM, 3. 9. 2015. g.

[50] Nikolić, Maja – Vladajuća većina, Preambula je za sada sigurna, N1, 20. 5. 2015. g; Tanjug – Grubač: Promena Ustava se sprovodi neustavno, Večernje novosti, 14. 6. 2015. g.

[51] Pavlović, Branko – Učešće u „radnoj grupi za promenu političkog sistema“ ili – kako vam nije jasno? FSK, 19. 6.2015. g.

[52] Beta – javni poziv Akcione grupe za promenu političkog sistema, Blic, 12. 6. 2015. g.

[53] Tanjug – Promena Ustava zbog EU, ali ne bez konsenzusa, RTV, 2. 10. 2015. g.

[54] Latković, Nataša – Promena Ustava, Blic, 1. 12. 2016. g.

[55] Osma posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu 15.06.2017. g.

[56] O problemu političkih činilaca desnog centra u Srbije koji poriču suverenitet sopstvene otadžbine pisao sam ranije. Videti: Kovečv, Dušan – „Suverenizam“ umesto suverenosti, FSK, I i II, 29. 9. 2016. g.

[57] Bećirović, Emir – Promena Ustava kao uslov pristupanja Srbije Evropskoj uniji, Pravne teme, g. 4. br. 8. str. 141.

[58] Promena Ustava i proces pristupanja i članstva u EU, Biblioteka Narodne Skupštine, br. 29.01.2015, januar 2015. g.

[59] Kriteriji iz Kopenhagena, Direkcija za evropske integracije, 30. 6. 2010. g.

[60] Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU, Kancelarija za evropske integracije, Jul 2014. g.

[61] Odnosnom dokumentu je nemoguće pristupiti preko stranice Ministarstva pravde na kojoj je postavljen link (Pregovaračka poglavlja 23 i 24 – O čemu pregovaramo?), pošto su sadržaji  blokirani! Ipak, do linka se može doći zaobilaznim putem, radi se o „Vodiču za novinare“.

[62] Kuburović: PromenaUstava je obaveza preuzeta poglavljem 23, EWB, 12, 7. 2017. g. Europe Western Balkans vodi Centar savremene politike čiji tim čine reformatori povezani sa naučnim ustanovama Nemačke, Austrije i Mađarske. Videti: Centar savremene politike, Naš tim.

[63] Jedan akt u funkciji sprovođenja ustavne reforme zaista je donet kroz šumu akata kojima se reguliše paket 23 pregovora o pridruživanju EU. To je Akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine. Političke je prirode, podzakonske forme (strategija), a njome se utvrđuju mere i aktivnosti. U čl. 1. 11. 4.  predviđena je „promena ustavnog okvira“. Međutim, „promena ustavnog okvira“ pod kontrolom Komisije za sprovođenje strategije je predviđena isključivo radi reforme domaćeg pravosudnog sistema. Ni pomenuti akt ne zahteva odricanje ili  podelu suvereniteta sa EU ili bilo kim drugim. Sem toga da se radi o promeni Ustava, ona ne bi bila nazvana drugim imenom.

[64] Zbog naziva njega javnost stalno brka sa Evropskim savetom i Savetom EU. Zbrci je doprinela evro-birokratija koja Savet EU redovno naziva simenom „Evropska komisija“.

[65] Trninić, Suzana – Kažiprst: Gost Čeodmir Backović, B92, 14. 7. 2017. g.

[66] Činjenica da je LSV jedina glasala protiv predloga Ustava znači da protiv njega suštinski nije bila politička organizacija već organizacija lobista Rokfelerovog kapitala u Vojvodini koja se javnosti predstavlja kao politička stranka, o čemu sam već pisao. Videti: Kovačev, Dušan – LSV kao rokfelerovski politički lobi, FSK, 1. 3. 2016. g. Uznemirijuća je činjenica da je upravo toj lobističkoj  organizaciji politički režim Aleksandra Vučića prepustio skupštinski Odbor za evropske integracije.

[67] Kovačev, Dušan – Luteranske vrednosti i duh Aleksandra Vučića, FSK, 30. 6. 2017. g.

[68] Kovačev, Dušan –   Aleksandar Vučić u Bačkom Jarku proglasio Nemce domaćinima Srbije, FSK, 31. 5. 2017. g.

[69] Videti radove i predavanja dr Miroslava Jovanovića objavljivane na NSPM od 2008. g, do danas.

[70] Izmišljeni likovi iz humoreski minhenskog časopisa „Leteće stranice“ (Fliegende Blätter) na osnovu kojih je nemački književnik Jozef Viktor fon Šlefel jednu vrstu životnog stila prve polovine XIX veka prozvao „Bidermajer“.

Izvor: Fond Strateške Kulture