Европска Унија санкцијама дави себе

Премијер Русије Дмитриј Медведев наложио је Влади да “проучи питање” проширења списка земаља које потпадају под руске контрасанкције. Ради се о земљама које су подржале ЕУ у санкцијама против Русије. То су Украјина, кандидати за приступ ЕУ Црна Гора и Албанија, државе Европске асоцијације о слободној трговини Исланд, Лихтенштајн и Норвешка, а такође делимично и Грузија. А Дмитриј Песков, прес-секретар Председника Русије Владимира Путина, саопштио је да Председник очигледно подржава ове мере: “Можемо са великом дозом сигурности препоставити да, још једном понављам, основни принцип деловања овде представља принцип реципроцитета”.

Јасно је да било каква ограничења на извоз прехрамбених и других производа у Русију, наносе озбиљну штету економијама тих држава – које и без тога имају проблема преко главе. Међутим, изгледа да у европским престоницама не примећују очигледне губитке и проширују спиралу “рата санкцијама”, покушавајући да у њену орбиту привуку нове земље – у том смислу и Србију.

Сами западни стручњаци су израчунали да већ постојеће антируске санкције и одговарајуће ограничавајуће мере Москве, прете да на улицу избаце још два милиона запослених Европљана. Међутим, проблеми са ЕУ могу бити још свеобухватнији и дотаћи не само социјално-економску већ и политичку област, доводећи до “преформатирања” политичког пространства и смене владајућих националних елита.

На самом врхунцу антируског таласа који су подигли Вашингтон и Брисел, лондонско издање The Economist објавило је изуетан текст посвећен проблему незапослености у ЕУ. У тексту су анализирани показатељи који обично остају “изван кадра” статистичке обраде. Наиме, структурно-привремени карактер незапослености.

Према мишљењу стручњака лондонског издања, највећу опасност како за социјално-економско стање у  земљи, тако и за њену унутарполитичку стабилност, представља такозвана “дугорочна незапосленост” – при којој људи не могу наћи нови посао за више од годину дана. За последњих шест година, управо се дугорочна незапосленост у Европи знатно повећала. Око половине армије незапослених у Европи, која броји 25 милиона људи, не може да нађе посао више од годину дана, а 12% чак ни током четири године. Поред тога што омогућава пораст сиромаштва, овај проблем прети озбиљним компликацијама у будућности, пошто ће се сваке наредне године ситуација усложњавати – указује лондонско издање.

Сада је главни задатак лидера у Европи да не дозволе да овај циклични проблем добије “структурни карактер” – пише The Economist. Међутим, још је значајнији географски распоред такве појаве као што је незапосленост. То показује да овај проблем утиче на све више земаља и региона који су традиционално сматрани благоугодним.

Незапосленост је највећи размах закономерно достигла у “проблематичним” земљама Средоземља – Шпанији, Италији, Португалији, Грчкој, Хрватској, Словенији. Тамо је удео незапослених који не могу да нађу посао у току више од једне године, већи од половине укупног броја незапослених. За Грчку тај показатељ достиже 80-90% – што је јасно кад се има у виду кризно стање у земљи и спољно наметање Атини оштрих социјалних резова.

Међутим, међу земљама са високом стопом дугорочне незапослености које су индентификоване у чланку Економиста, налазе се и државе које је тешко сврстати у „проблематичне“. А оне нису ни медитеранске земље. Ово се односи на Ирску и посебно Словачку. Како сведочи британски магазин, дугорочна незапосленост међу Словацима је иста као и међу Грцима. Две земље држе вођство у ЕУ по питању тог показатеља.

Стручњаци из Економиста као рецепт за борбу против незапослености виде у стварању “флексибилног тржишта рада” и “ефикасног рада социјалних служби”. У супротном случају, сматрају они, у земљама погођеним дугорочном незапосленошћу може доћи до радикалне промене читаве политичке сцене. И уопште не у корист данас владајућих структура. Армија незапослених људи који су изгубили наду на будућност, представља благопријатну средину за радикалне идеје и криминал – уверени су британски стручњаци. Штавише, та маса незапослених у неколико земаља је већ достигла такав ниво, да је постала одлучујућа снага на изборима са којом ће политичари морати да рачунају. У случају неопходности да се бира између “жестоких мера у привреди” и бирача, многи руководиоци партија могу направити избор у корист одустајања од даљих узајамних европских интеграција – пише Економист.

Влада Србије за сада успева да одоли притиску Брисела да се присаједини антируским санкцијама. Међутим, према информацијама којима располажемо, већ на јесен текуће године питање Београду може бити постављено у облику ултиматума: или активно учешће у антируској кампањи, или замрзавање процеса евроинтеграција на основу негативног извештаја Европске комисије о резултатима текуће године. А ситуација у социјално-економској сфери и обавезне одговарајуће реципрочне мере Москве очигледно сведоче какве последице може очекивати српска привреда у случају да Влада ипак пође по повоцу Брисела и Вашингтона.

Извор: Фонд Стратешке Културе