Fantomke i loše namere

Činjenice često govore dovoljno. Zato ih u javnom prostoru najčešće ili nema uopšte, ili se one guraju u drugi, treći i neki još dalji plan, da bi se govorilo o namerama, posledicama, zlim oponentima i slično.

A ja bih da baš počnemo od činjenica.

Oko Savamale ono što pouzdano znamo je:

• da su brojni objekti srušeni iza ponoći,
• da je rušenje protivzakonito,
• da su rušioci nosili fantomke,
• da policija nije uopšte intervenisala satima dok je rušenje trajalo.

Kod takvog nespornog činjeničnog stanja, najvažnije pitanje je odgovornost policije. Slažem se, naravno, da je za svaku osudu što neka kriminalna grupa ruši objekte i maltretira ljude, ali to može da se dogodi. Ono što ne može da se dogodi to je da policija ne reaguje. Kako znam da je u pitanju kriminalna grupa – tako što ni sa sudskom odlukom, ni ako bi sud neposredno sprovodio izvršenje, rušenje objekata ne može da započne iza ponoći. Dakle, protivzakonito postupanje je nepobitno. 

Treba dakle tražiti odgovornost beogradske policije. Ceo vrh beogradske policije mora biti smenjen, a onaj među njima, ili više njih, koji su i lično odgovorni moraju biti krivično procesuirani. 

Pre nego što se uopšte pređe na temu „ko stoji iza rušenja“ i pre nego što se utvrdi ko je rušio, mnogo pre toga, dakle odmah – ceo beogradski vrh policije je morao biti smenjen. Oni koji nisu u stanju da policiju organizuju i vode tako da niko nekažnjeno ne može satima da ruši objekte u strogom centru prestonice, nije podoban ni da otkriva učinioce, a još manje nalogodavce. 

Umesto da je tako postupljeno, Vučić nam govori: da je potpuno uredu što su objekti srušeni, samo da je način neprimeren, da to nije važno pitanje, da su mu misli skoncentrisane oko izveštaja MMF-a, da zli ljudi stoje oko potenciranja tog pitanja, da je na delu destabilizacija Srbije itd.

Ajmo opet da počnemo od činjenica. Ako je na delu destabilizacija Srbije, onda je najbolja odbrana Srbije, najkraći i najbrži put ka njenoj stabilizaciji, trenutna smena celokupnog rukovodstva beogradske policije. Vučić ih smeni, tužilac procesuira odgovorne, policija pohapsi izvršioce, bageri se zaplene – i onda se mirno dalje vodi postupak oko toga ko stoji iza rušenja. Eto stabilnosti. Čak i veće nego što je bila pre rušenja. 

Ne razumem zašto se demonstrira ispred gradske skupštine, a ne ispred sedišta beogradske policije. Za nas građane je mnogo važnije da institucije rade svoj posao i odgovaraju ako ga ne obavljaju kako bi trebalo, nego pitanje ko je na vlasti. 

Nije naravno moguće sprečiti opozicione političare da učestvuju u protestima, ali je činjenica da time oni odmažu građanima u borbi. Kao što je zaista neprijatan osećaj da se iste ili slične maskote koriste i u drugim državama u kojima SAD žele promenu režima.

Ja verujem u dobre namere organizatora protesta, ali ne verujem u dobre namere predstavnika ni vlasti ni opozicije. Zato je izuzetno važno šta se zahteva, gde se protestuje i koji se simboli koriste. Da bi se pažnja držala na činjenicama i da bi što manje govora bilo o zlim namerama. Na taj način nesumnjivo najodgovorniji, a to su rukovodioci policije, ne bi imali šanse da se izvuku bez veoma ozbiljnih sankcija.

I za kraj opet činjenica, kao što svi znamo, u ovakvim slučajevima vreme radi za one koji bi morali da odgovaraju.

Izvor: Fond Strateške Kulture