Fon Klauzevic, Prizren

Ivica Dačić (udato Fon Klauzevic, Prizen 1966) obradovao je iz Brisela mitrovačke Srbe da su im on, Keti i Hašim dali još jednu šansu: ići će ponovo na glasanje. U protivnom, svečano im čak je tri puta obećao rat, sukobe i nestanak. Prema Ivicinoj prilično pojedostvljenoj geostrateškoj analizi, rat na Kosovu i Metohiji izbiće u tri slučaja, i – da ne bude da im nije rekao – Srbija im neće pomoći ni u jednom, jer gde ima to da se „sedam miliona žrtvuje za 20 hiljada“. Dakle biće rata:

(1) Ako nastave bojkot izbora („imaćemo Albanca za gradonačelnika, to bi izazvalo konflikte, možda čak i oružane“);

(2) Ako nastave da odbijaju politiku vlade (alternativa političkoj zaštiti srpskih interesa bilo bi jedino „nasilno vojno rešenje, na koje mi ne možemo da odgovorimo“);

(3) Ako propadne briselski sporazum i Srbija ne započne pregovore o EU (ako dođe do „pada Briselskog sporazuma, do ponovnih konflikata, sukoba, da Srbija bude ponovo uslovljena i time odložen pristup ka EU… niko ne može da preuzme“).

Da rezimiramo, pošto otpor „severnjaka“ vladi pomalo preti da se prelije i na ostatak Srbije, Dačić je veoma jasan i za one do Jarinja i za one od Jarinja. Imaće rat u svakom slučaju u kome ne poslušaju Ivicu i Vučića. Naravno, treba mu verovati jer on je, prema sopstvenom priznanju, već jednom ratovao na Kosovu, istina, nema fotografija, valjda se nije video od tenka.

Na stranu što se tako sa svojim narodom ne razgovara, posebno ne sa jednim očajnim narodom, čiji položaj je najveća sramota savremene Evrope; narodu kome se danas predlaže da se u izboru između zla i goreg sa entuzijazmom prepusti zlu. Na stranu što Dačić i Vučić taj svet danas žrtvuju, puni vere da će time izbeći nešto još gore, pokazujući da ništa nisu naučili ni od Miloševića ni od bilo koga posle njega ko je verovao da će davanjima kupiti neku milost i zaustaviti dalje rastakanje. Na stranu što je danas zapadnim silama mnogo jednostavnije da nastave sa mirnim komadanjem Srbije nego da pokrenu novi rat na Kosovu i Metohiji. Više od svega, međutim, boli ta arogancija i ta Dačićeva sloboda da sa svojim narodom razgovara jezikom pretnji, kakvim su pre njega sa istim tim narodom govorili Medlin Olbrajit, Hašim Tači ili Franjo Tuđman.

Na tom političkom i moralnom dnu Ivica je, međutim, u jednom u pravu. Srbima, posebno onim na Severu, zaista preti sukob. Klicu tog sukoba posejala je njegova vlada, preteći im ratovima i nestankom i sistematski ih izluđujući, zatim deleći Srbe sa Severa na izdajnike, i to one koji se protive predaji Severa Tačiju, i pravoverne, a to će reći one koji su za predaju Severa Tačiju. I posle toga nema ništa što može da im kaže osim da im možda obeća da će za svakog Srbina koji ne zađe na izbore streljati stotinu onih koji izađu. Posle dugog i brutanog presinga beogradskih ološ-medija, Vulina i ostalih koji špartaju po Severu svih ovih nedelja, ne verujem da Srbi koji su za izbore vide oko sebe većih neprijatelja od onih koji su za bojkot. I obratno. Možda ta poliitka vlade ima neku satansku logiku u tome da narod, čiji je svaki stoti pripadnik za poslednjih 13 godina mira izgubio glavu u terorističkim napadima, svoje zatiranje dovrši sam.

Jer ovim otvaranjem neprijateljstava između Srba i Srba Dačić i ekipa nisu mogli da smisle bolji način za pacifikaciju odnosa između Srba i Albanaca. Elem, Albanci su se umirili, gotovo da ne ubijaju, a i zašto bi kad će to Srbi Srbima sami.

Ivica je tako Sever dobrano natopio benzinom, ostaje samo da se nađe budala ili očajnik da baci šibicu, isto onako kako su ih tamo, tražeći izdajnike, bacali Vulin, mladi Đurić i ostali, isto onako kako su govnjivi srpski mediji u njihovo ime tom istom satanskom logikom objašnjavali kako nema većih Tačijevih partnera među Srbima na Kosovu od onih koji se Tačiju odupiru. Uostalom, biće za sve njih neke koristi i ako, nedaj bože, na Severu padne mrtva glava, kriv će ionako biti Marko Jakšić, za svaku glavu, uključujući i sopstvenu jer to će garantovano moći da bude samo samoubistvo.

Logika je, naravno, morbidna, ali šta još može da bude zdravo posle svega što je Ivica poručuio Srbima („i nemoj da vam posle bude kriv Beograd“). Držeći se te logike, srpski izbor na Kosovu je prilično jasan. Ako ne poslušaju vladu, imaće rat sa Albancima, sa NATO i ko zna s kim. Ako je poslušaju, tući će se među sobom. E sad, ni to nije isto: ako se budu tukli sa Albancima, Dačić im je lepo rekao da ne računaju na njegovu pomoć; ako se potuku među sobom, bar oni koji nisu „izdajnici“ koliko Marko mogu da računaju da će Vučić opet od stranaca tražiti 45 minuta za sebe.

Kako stvari stoje, za Srbe na severu nema rešenja bez rata. Osim možda da izađu na izbore i glasaju za Tačija, bar on im u sredu iz Brisela nije pretio ratom. Uostalom, cela ta naopaka i tragična logika srpskog Fon Klauzevica i nalaže da se, ako si Srbin sa Severa, duže da živeti sa jednim bubregom nego sa jednim Ivicom.

Izvor: Novi Standard