GMO pošast nad Srbijom

Pitanje članstva Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), koje bi podrazumevalo izmenu aktuelnog Zakona o zabrani proizvodnje i prometa genetski modifikovanih organizama, ponovo se našlo u sedištu pažnje javnosti, imajući u vidu činjenicu da je u beogradskom Medija centru ove sedmice održana panel diskusija “Pristupanje Srbije STO i EU u doba populističkih izazova međunarodnoj trgovini”.

I dok se vatreni zagovornici pridruživanja naše države “evropskoj porodici naroda” iz petnih žila trude da ubede narod da GMO proizvodi nisu štetni, nauka i primeri iz dosadašnje prakse govore nešto posve drugo. Medicinski stručnjaci svetskog renomea ističu da sastojci iz genetski modifikovane soje mogu da promene DNK bakterija koje nesmetano žive u ljudskom organizmu, tako što te bakterije postaju štetne po naše zdravlje, dok kod žena koje konzumiraju mleko krava kojima je ubrizgan hormon rasta češće oboljevanju od kancera dojke.

Istvoremeno, štetni sastojci iz genetski modifikovanog kukuruza loše utiču na krv trudnica i njihovih nerođenih beba. Testiranja sprovedena na životinjama jasno su pokazala da su se kod zamorčića hranjenim GM paradajzom posle izvesnog vremena pojavili čirevi na želucu, dok su miševi u čiji organizam je unošena genetski modifikovana soja dobili oštećenja jetre, pankreasa i testisa. Ista ishrana izazvala je oboljenje bubrega i ozbiljne srčane probleme kod zečeva. Kada je o drugim proizvodima reč, ispostavilo se da genetski modifikovan grašak često prouzrokuje alergije kod zamorčića, a genetski modifikovana uljana repica masnu jetru, ili, da zlo bude još veće, cirozu.

Najzad, genetski modifikovan kukuruz “oborio je” imunitet kod ispitanih životinja, umnogome smanjio njihovu plodnost i ubrzao im starenje, zbog čega im je skraćen životni vek. 

Imajući u vidu navedene podatke, ne čude zaključci da bi kontinuirano korišćenje takvih proizvoda upropastilo ne samo naše živote, već bi negativno uticalo i na na nekoliko generacija naših potomaka, te nepovratno zagadilo životnu sredinu.

Opanosti koje vrebaju od korišćenja GMO proizvoda valjano je opisao Ričard Levontin, profesor genetike na Univerzitetu Harvard, koji je je konstatovao da se “uvek možemo umešati i izmeniti nešto u određenom ekosistemu, ali nema načina da spoznamo sve neželjene efekte intervencije”. U sličnom tonu, britanski profesor Filip Džejms upozorava: “Utisak da je sve sasvim transparentno i bezbedno – naivan je. Mislim da ne shvatamo dimenzije onoga u šta se upuštamo. Upozorenja naučnika, nažalost, nailaze na “zid ćutanja” u Evropskoj uniji i šire na Zapadu. Prema važećim zakonima u EU odluku o prometu GMO proizvoda, ili sirovina, donose institucije Unije, a ne zemlje članice, što potvrđuje tezu o Uniji kao “otuđenoj državi”, koja se pri odlučivanju vodi u najvećoj meri interesima krupnog profita i multinacionalnih kompanija, umesto da služi interesima običnih građana. Mada 15 od 27 članica Evropske unije traži uklanjanje genetski modifikovanih organizama sa svoje teritorije, procenjuje se da EU svake godine uveze preko 36 miliona tona GMO sojinog brašna i soje za ishranu stoke. Sjedinjene Američke Države neretko odlaze i nekoliko koraka dalje od Evropske unije, u želji za gomilanjem kapitala. Ilustracije radi, Kongres SAD se pre nekoliko godina bez trunke stida i srama oglušio o glasne zahteve potrošača i poništio zakonska rešenja kojima je bilo predviđeno obeležavanje GMO proizvoda. Odluka kongresmena išla je naruku proizvođačima, poput multinacionalne kompanije Monsanto, vodećeg proizvođača GMO semena i hemijskih herbicida u svetu. Ali, procenjuje se da je u proteklih deset godina, od kada je serviran prvi obrok sačinjen od GMO prozivoda, broj građana SAD obolelih od hroničnih oboljenja uvećan za najmanje deset odsto, da su alergije na hranu u toj “obećanoj zemlji” učestale, kao i da su se kod mnogih ljudi javili hronični problemi sa varenjem i neplodnošću. 

S druge strane, u Rusiji je na snazi zakon o zabrani uzgoja GMO biljaka i životinja, osim za korišćenje u naučnoistraživačkim radovima, a zabrana se odnosi i na semena koja se dobijaju upotrebom metoda genetskog inženjeringa. “Ruski model” trebalo bi da slede i srpske vlasti, što znači očuvanje postojećih pravila o zabrani GMO proizvoda. U suprotnom, naša država suočiće se sa posledicama bez kraja i konca!

Izvor: Fond Strateške Kulture