Grčka i vatra

Šumski požari izbijaju svakog leta širom Grčke. Planine koje okružuju Atinu gorele su više puta ove godine. Bili su to samo pramenovi dima u daljini. Nisu to bile udarne vesti, dok to namah nisu postale. Kada sam se probudio u utorak ujutro bilo je već pedeset mrtvih. Potom šezdeset. Na kraju dana bilo ih je već sedamdeset četvoro. Sada se broj mrtvih penje na osamdeset i po svoj prilici on će nastaviti da raste.

Grčka nema zemljišne knjige. Mi zaista ne znamo šta je čije. Tako da ako šuma izgori i vi gradite na toj zemlji, možete da polažete pravo na nju. A ako ste preduzimač sa političkim vezama, retrospektivne urbanističke dozvole su vam garantovane. Bilo je 4000 hapšenja za zlonamernu paljevinu od 2014. godine. Od svih uhapšenih, samo sedamsto ljudi je bilo izvedeno pred sud, od kojih je samo jedan odslužio zatvorsku kaznu. Petoro ljudi je uhapšeno u vezi sa nedavnim požarima.

Mati (naziv znači „oko“ na grčkom) bila je jednom šuma. Počev od 50–ih godina dvadesetog veka, u ovom području se postepeno i nezakonito gradilo, bez plana, odgovarajućih dozvola i bez nadzora. Jedna vlada za drugom (uključujući i trenutnu) nagrađivale su zlonamernu paljevinu i zaposedanje zemljišta tako što su dozvoljavale vinovnicima da zadrže zaposednuta mesta. Ali ljudi koji sada tamo žive po svoj prilici nisu svesni bilo čega od ovog.

Oni stoga prirodno pitaju: gde je država? Gde je infrastruktura? Tu nailazimo na zločin broj dva: decenija štednje drastično je redukovala grčku vatrogasnu službu; vatrogasci su često angažovani sezonskim ugovorima, i u nekim slučajevima budžet je toliko istanjen da moraju da kupuju sopstvene čizme. Zajedno sa onim što deluje kao teški nedostatak koordinacije između različitih službi u nekoliko prvih ključnih časova, cena kresanja troškova su životi.

Nisu izvedeni vitalni infrastrukturni radovi planirani za vreme pre leta. Svi su imali „druge probleme“, poput toga da obezbede hranu za svoje porodice.

Na ulicama Matija možete da vidite aluminijumske automobilske delove istopljene na asfaltu. Aluminijum se topi na 650 stepeni. Vatrogasna creva zaista ne pomažu protiv tolikih temperatura. Vatra prestaje kada dođe do mora ili kada nestane materijala koji mogu da gore.

Suv mesec, visoke temperature i brz vetar pronosio je pakao šumama brže nego što ljudi mogu da trče. Ipak, svega trideset metara od kuća gde su neki ljudi stradali je more, u kome su mnoge njihove komšije već potražile utočište. Šta se desilo?

Neregulisana gradnja dovela je do toga da su mnoge ulice postale slepe ulice, da su se putevi suzili i da nema planova za evakuaciju prema kojima ljudi mogu da se vladaju. Pristup plaži je često preprečen, kako bi delovi plaža ostali „privatni“ za bogatije stanovnike. Meštani kažu da u nekim slučajevima morate da hodate kilometrima kako biste naišli na pristup obali. Dvadeset šestoro ljudi je pronađeno mrtvo u poljima, sklupčani zajedno, pošto nisu uspeli da pronađu prolaz kroz ogradu do obale. Nejednakost je među faktorima koji su ih ubili.

Videćemo još požara poput ovog. Klimatske promene čine sušnu sezonu još sušnijom, kako u Grčkoj tako i drugde. Nismo to shvatili dovoljno ozbiljno, zato što imamo „druge probleme“. Život je suviše težak da mislilo o temama poput ove. I uistinu, jeste. Ali mi ipak trebamo da pitamo sami sebe: kuda ćemo kad vatra dođe?!

Prevod i obrada – Miloš Milojeviić

Izvor: London Review of Books Blog/Stanje stvari