Hag objavio rezultate istrage o smrti generala Tolimira

Izveštaj sudije Van Jonsena o rezultatima istrage povodom smrti generala Zdravka Tolimira, opublikovan je 7. septembra. I tako, istražni sudija je konačno predočio rezultate svoje istrage. Rezultate te istrage možemo sumirati na sledeći način:

1. Uzrok smrti Z. Tolimira – prirodna smrt.
2. Personal zatvora MTBJ je dejstvovao visoko profesionalno i efikasno.

Podsećamo da je 9. februara ove godine predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale (MRMKT) Teodor Meron naložio da se sprovede istraga o iznenadnoj smrti generala Zdravka Tolimira osuđenog na doživotnu robiju nešto pre toga. I eto, konačno su opublikovani rezultati te istrage.

To što smrt generala Tolimira izaziva pitanja, bilo je jasno još od prvog dana. Saopštenje o smrti je bilo formulisano na takav način da bi se isključilo bilo kakvo pominjanje konkretne krivice konkretnih lica i imena – čak i onog najvažnijeg – vremena. Prikrivanje svih tih informacija već tada je označavalo da istinskog otkrivanja činjenica neće biti, nego će biti pokušaja falsifikovanja informacija. Međutim, teško je bilo pretpostaviti da će na to otići sedam meseci! Uprkos svemu, i to je činjenica – za “istragu prirodne smrti” bilo je potrebno tačno sedam meseci!

Istrage čudnih smrti u zatvoru MTBJ sprovodile su se i ranije, međutim, nikada na to nije odlazilo toliko vremena. Tako je za istragu o smrti S. Dokmanovića i M. Kovačevića otišlo tri nedelje, na istragu smrti Slobodana Miloševića – 10 nedelja, na istragu smrti M. Babića – 12 nedelja. Na razjašnjenje okolnosti smrti generala Tolimira otišlo je skoro 30 nedelja!

Kako je objašnjena ta činjenica koja očigledno izlazi izvan svih zajedničkih okvira?

Učinjen je pokušaj da se to objasni. Međutim, to objašnjenje je izazvalo više pitanja nego što je dalo odgovora.

Sudija Jonsen želi da nas ubedi u to da je za sve kriv… pravosudni sistem Holandije. Jonsen nam govori o tome da su sopstvenu istragu vodile vlasti Holandije i on je očekivao završne rezultate do 8. marta. U tu bajku se može poverovati samo uz veoma veliku želju da poverujete. Mesec dana je isuviše veliki rok za sprovođenje istrage o smrti onoga ko se nalazio pod posebnom kontrolom međunarodnog tribunala! Pogotovo se ne može poverovati u nastavak te bajke, gde je mesec prerastao u sedam meseci.

Izveštaj sadrži “čudne” fakte. Na primer ovakav: “U periodu između 1 i 31. marta preduzimani su pokušaji da se dobije izveštaj od holandskih vlasti ili da se sazna kada će taj izveštaj biti gotov”.[1] Veoma čudna događanja, zar ne? Ispada da međunarodni tribunal ne samo da nije dobio izveštaj za potpuno neverovatan rok od mesec dana, nego čak nije mogao dobiti ni odgovor kad će ga dobiti! I tako, ceo mesec tužilaštvo Holandije ne razgvara sa tribunalom i tek 31. marta konačno saopštava tribunalu da se izveštaj “priprema”. Tužilaštvo 6. aprila saopštava tribunalu da se rok završetka izveštaja prenosi na 9. maj. Sredinom maja tužilaštvo saopštava da izveštaja još uvek nema i novi rok se uopšte ne određuje.

Obratimo pažnju: sve do sada se razlozi zadržavanja izveštaja ne saopštavaju. Tek u junu (!) se pojavljuje prvi pokušaj da se objasni razlog za to. Kao razlog je navedena činjenica da je Z. Tolimir bolovao ne samo od srčanih bolesti, nego i od niza drugih.[2] Objašnjenje je očigledno nezadovoljavajuće, no, nama prosto predlažu da u to poverujemo. Na kraju krajeva, izveštaj je bio predočen tribunalu tek 15. avgusta!

Drugim rečima, mi se suočavamo sa demonstrativnim i prilično ciničnim blokiranjem operativne istrage. Međutim, ako uzmemo u obzir već ustanovljenu činjenicu ubistva niza zatvorenika iz tog istog zatvora, onda se može shvatiti da je to vreme bilo neophodno za određivanje potrebnog rezultata i čak, mogućno je, da bi se regulisalo “pitanje pitanja” koje se moglo pojaviti u vezi s tim, da bi neko od stručnjaka mogao i da se ne saglasi sa falsifikatima.

Očigledno se ni sam sudija Jonsen ne odnosi odgovorno prema svojim obavezama. Tako on tvrdi da je sam pristupio istrazi odmah i čak da je 11. februara posetio zatvor i mesto smrti Z. Tolimira. Međutim, između 9 i 11. februara su prošla dva dana i ne može se govoriti o tome da je Jonsen zaista delovao operativno. Prema predočenom izveštaju, sudija Jonsen se sreo sa glavnim lekarom MTBJ doktorom Falkeom tek … 8. aprila![3]

Izveštaj sadrži i mnoštvo drugih činjenica koje pokazuju da istraga nije sprovedena na odgovarajući način.

Kao prvo, ne navodi se ubedljivo objašnjenje zbog čega je za sprovođenje najobičnije ekspertize bilo potrebno 7 meseci. U tom smislu i zbog čega su određivani novi rokovi jedan za drugim i svaki put oni su odlagani, a potom se više uopšte nisu ni pominjali. Tvrdnja da je toliko mnogo vremena bilo potrebno zbog toga što je Tolimir bolovao od nekoliko bolesti, nije uopšte ubedljiva.

Kao drugo, tvrdnja da se smrt Z. Tolimira desila u prisustvu nekoliko svedoka i čak da je bila snimljena na kameri, u stvari ima niz ozbiljnih nedostataka. Tako nije navedeno ime zatvorenika koji se nalazio pored Tolimira od trenutka srčanog napada i do okončanja reanimacionog dejstva. Takođe, čudna je i nepopudarnost realnog vremena i vremena na video zapisu. Objašnjenje da je razlika u vremenu predstavljala jednostavnu grešku u određivanju vremena, izgleda neubedljivo. Video zapis u režimskom objektu – isuviše je ozbiljna stvar da bi se u njoj “slučajno pogrešilo u određivanju vremena”. Na taj način, u video zapisu je “izgubljeno” 12 minuta.

Kao treće, izveštaj ne sadrži nikakvu informaciju o tome kome je pokušao da telefonira general Tolimir u trenutku srčanog udara. Da li je pokušano da se utvrdi ko je bio abonent? Ako jeste, kome je zvonio? O tome u istrazi nije ništa rečeno. Ako nije – zašto to istragu nije interesovalo?

Kao četvrto, u izveštaju se saopštava da je u krvi generala bilo otkriveno povećano prisustvo “Amiodarona”[4], međutim, ova činjenica u izveštaju nije dobila potrebno razjašnjenje. Tako se ne objašnjava zbog čega je generalu propisana doza preparata u svojstvu dugotrajnog lečenja, bila u razmeri koja stvara intoksinaciju (ne koja može stvoriti, nego upravo u dozi koja stvara). Takođe nije bila sprovedena istraga te činjenice da je za vreme reanimacije generalu bila data dodatna injekcija “Amidarona”. Tako čudno ponašanje istražnog sudije je posebno sumnjivo ako uzmemo u obzir to da je smrt jedna od pobočnih dejstava primene “Amiodarona”. O tome se direktno govori u opisu ovog preparata!

Postoji masa drugih “nelogičnosti”, međutim, glavni problem je u tome što su rezultati istrage pokazali da general Tolimir NIJE skončao od srčanog udara. Istovremeno, čak ni posle sedam meseci pokušaja da se odloži predočavanje rezultata konačne istrage, ipak nije određen uzrok smrti. Tvrdnja da je smrt nastupila “kao rezultat njegove srčane bolesti” izgleda žalosno.

Imajući u vidu sve navedeno, postaje očigledno da bez razrešenja svih gorepobrojanih problema iz izveštaja sudije Jonsena, zaključak o prirodnom uzroku smrti generala Tolimira ne može biti prihvaćen.

Do tada dok se na dobiju odgovori na data pitanja, postoji nekoliko najverovatnijih verzija proizašlog. Prva je – neadekvatno lečenje i direktna nemarnost (predoziranje antiaritmijskim preparatima). Druga – ubistvo. Pritom druga verzija izgleda najlogičnije, jer objašnjava sve “čudne” činjenice koje su sadržane u izveštaju Jonsena. U kontekstu već dokazanih slučajeva ubistava u zatvoru MTBJ (S. Dokmanović, M. Babić, S. Milošević), upravo verzija o ubistvu mora se smatrati osnovnom verzijom. A učešće u događajima doktora Falka praktično odstranjuje sve sumnje. Obratimo pažnju: Falke je došao na mesto događaja posle 10 minuta, iako je bilo već pola deset uveče.

Evropski sud za ljudska prava je ne jednom u svojim odlukama podvlačio da je sprovođenje adekvatne istrage o smrti lica koja se nalaze u zatvoru, obaveza države. Ako takva istraga nije sprovedena ili je bila formalna i neadekvatna – podrazumeva se pretpostavka krivice države. Tačnije – one vlasti u čijoj se nadležnosti nalazi zatvorenik. Izveštaj sudije Jonsena očigledan je primer neadekvatne istrage. Zato nam ne preostaje ništa drugo nego da pretpostavimo krivicu MTBJ za smrt generala Tolimira.

_______________________________

Odrednice:

[1] Report to the President on the Death of Zdravko Tolimir. Paragraf 14.

[2] Paragraf 20 Izveštaja sudije Jonsona.

[3] Paragraf 17 Izveštaja sudije Jonsona.

[4] Lekarski preparat antiaritmijskog dejstva

Izvor: Fond Strateške Kulture