Haški arhiv na Baščaršiji

„Iduće godine posle zatvaranja Haškog tribunala, sudska Arhiva biće poverena na čuvanje Sarajevu i smeštena u reprezentativnom zdanju stare gradske Vijećnice“ – javljeno je nedavno iz glavnog grada Holandije, ali nije izazvalo veću pažnju srpskih medija.

Začudo, Arhiv neće ostati u Hagu, gde je ovaj sud stolovao i gde se nalazi i Međunarodni sud pravde, koji se takođe bavio tužbom za „genocid u Srebrenici“, a neće biti prenesen ni u Srebenicu, gde je genocid „izvršen“. Neće otići ni u Njujork, iako su UN osnivač ovog suda, a ni u Vašington, iako su SAD njegov finansijer. Zašto baš u Sarajevo?

Zato što su u Holandiji, kao i u SAD, zagarantovana prava na celovitu informaciju i kompletan Arhiv bi bio dostupan javnosti, a pogotovo istraživačima, naučnicima, novinarima, pravnicima. Srebrenica je, opet, na teritoriji Republike Srpske, koja je zainteresovana da se što pre sazna kako su izvan sudnice vođeni procesi koji su je stigmatizovali kao „genocidni entitet“. Izborom Sarajeva, ništa od toga. Naprotiv! Sarajevski čuvari arhiva pobrinuće se bolje nego i same haške sudije i tužioci da sakriju sve što srpske „zločine“ i muslimansko-bošnjačku „nevinost“ stavlja pod sumnju. Oni su se uortačili u odbrani zvanične verzije o građanskom ratu u BiH.

Potpisan je i odgovarajući ugovor kojim je ozvaničena nova faza uspešne saradnje muslimanskog Sarajeva i zapadnih intervencionista. Kako tek sada saznajemo od bivšeg predsednika suda Italijana, arhivski materijal je još od unazad osam godina pripreman da, usudićemo se da pretpostavimo, opere lošu profesionalnu reputaciju i još gori moralni kredibilitet tužilaca, sudija i ovog suda u celini, kao pravnog instrumenta imperijalnog nasilja supersile i njenih vazala. Po istoj slobodnoj pretpostavci, Bošnjaci će se pobrinuti da postavku arhive u Sarajevskoj vijećnici dodatno prilagode shemi po kojoj su bili nevine žrtve, a Srbi, pomalo i Hrvati – zločinci.

Otkud nam takve negativne pretpostavke? Posle svega što nam se poslednjih decenija dešavalo u Haškom tribunalu i oko njega, niko valjda nije toliko naivan da očekuje da iz Haškog arhiva u Sarajevskoj vijećnici saznamo zašto je Naser Orić oslobođen, zašto niko nije optužen za Vozuću i Skelane, zašto nije suđeno mudžahedinima koji su se fotografisali sa odsečenim srpskim glavama, zašto niko od vlasti u Sarajevu nije optužen po komandnoj odgovornosti, i odgovarao za Kazane, za streljanje u Velikom parku, za nekoliko hiljada srpskih žrtava u gradu, kako je Šešelj ni kriv ni dužan „odrapio“ 12 godina u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, itd., itd.

A, takođe, neće biti izložene odbrane optuženih i njihovih advokata, ekspertize odbrane i svedoci odbrane, koje je sudsko veće ignorisalo.

A što je najvažnije, u staroj gradskoj Vijećnici u Sarajevu neće biti arhive o političkim i međunarodno-političkim uzrocima izbijanja građanskog rata u BiH. Neće biti stenograma o majorizaciji srpskih predstavnika i Skupštini, Vladi i Predsedništvu, ni o Cimermanovim instrukcijama Aliji Izetbegoviću da povuče potpis sa Lisabonskog sporazuma, koji je bio poslednja šansa da se izbegne rat. Neće biti ništa o američkoj opstrukciji evropskih mirovnih inicijativa, kao ni o strategiji SAD da produžavanjem rata iznude borbeno angažovanje i ostanak NATO-a u Evropi i posle pada Berlinskog zida.

To je prepušteno Snoudenu i Vikiliksu, koje SAD gone po svetu ne zato što lažu, nego zato što otkrivaju neprijatne istine o politici supersile. U Haškoj sudnici stavljen je tabu na te opasne veze i kada bi neko od optuženih, advokata ili svedoka pomenuo ključnu ulogu SAD u bosankoj tragediji, zakunjale sudije bi se naglo trgle, nervozno prekidale govornika, pravile pauze, podizale ton i pretile. Ukratko, ni u jednom trenutku nisu zaboravljali otkuda im stižu basnoslovne plate.

Sud se iduće godine zatvara i valja preći na marketinšku fazu čišćenja neprijatnih tragova. Njegovi menadžeri moraju da pohrane nepregledna brda materijala koji se godinama gomilao u njegovim depoima. Da nije reč o metafori, mogli su se uveriti optuženi, njihovi advokati, eksperti i svedoci jer su odmah po dolasku u Hag za svaki predmet dobijali gomile papira koji normalan čovjek ne bi stigao pažljivo da pročita ni mesecima nakon predviđenog okončanja procesa. Da bi se od toga napravio sređen materijal i selekcija poželjnih priloga, trebalo je mnogo rada i pameti, ali i poznavanja prilika na terenu.

Postoji indicija da je ne samo taj golemi i složeni poduhvat u Hagu iza scene koordinisao jedan relativno anoniman Sarajlija. Ni Bošnjak ni Srbin ni Hrvat, briljantno inteligentan i totalno apolitičan, bio je idealan kadar za visoko sofisticirane pozadinske poslove u Tribunalu. Ovog pre četvrt veka još mladog čoveka priroda je obdarila takvom pameću i talentom da se suvereno kretao u najrazličitim oblastima – od istočnjačke filozofije, balistike, muzike i animiranog filma do informacionih tehnologija. Sa ratom je izbegao iz grada, a javio se samo jednom od brojnih sarajevskih prijatelja koji su navraćali u Hag. „Radim nešto poverljivo za Tribunal i od viška prihoda kupujem nekretnine“. A prilikom dvočasovne posete porodici u Sarajevu međunarodna policija je obezbeđivala čitav kvart. Ako ne od Snoudena i Vikiliksa, možda jednog dana kada više ne bude važno, i od njega saznamo nešto od onoga što nedostaje u arhivi, a nismo do tada znali.

Tramp je, ne samo u predizbornoj kampanji nego i kao novoizabrani predsednik, izjavio da neće da ponavlja greške prethodnika i da SAD više neće rušiti režime u inostranstvu i obradovao čitav svet. A tu negde, jel da, spadamo i mi sa prostora bivše Jugoslavije. To, međutim, ne znači i da će pomenute greške Tramp retroaktivno ispravljati, čak ni u meri u kojoj je bi to bilo uopšte moguće. Ali, ako već neće biti ratnih reparacija i odštete za nastradale i istina bi bila lekovita. Neće je biti ni o Ukrajini, Iraku, Libiji, Egiptu, Siriji, pa što bismo baš mi bili časni izuzetak.

U danas 95 odsto muslimanskom Sarajevu i prethodno prilagođena Haška arhiva vremenom će selektivno nestati u nekoj „poplavi“ ili „požaru“. „Bosanski javašluk!“ U svakom slučaju, SAD i zapadni saveznici su obezbedili višestruki katanac za svoju nejavnu ulogu u raspadu eh Uu i ratu u BiH. Iz depoa Haškog tribunala bi se, pored ostalog, moglo mnogo saznati o „genocidu“ u Srebrenici. Međutim, Srbi u Srbiji su zakonom protiv negiranja genocida, sami sebi zabranili da istražuju šta se stvarno dogodilo u Srebrenici. A ako to padne na pamet nekome Srbinu iz Srpske, dobiće verziju verzije Arhive koja predstavlja politički marketing Haškog tribunala i bošnjačkog establišmenta.

Očekivanja da će sa zatvaranjem, rad Haškog tribunala postati meta stručnih i naučnih analiza i osporavanja ozbiljnih zapadnih predstavnika pravne struke, izjalovila su se. Akteri su naprosto o svemu unapred mislili. Ali, bože moj, nedavno je posle 100 godina otkriveno da su britanske službe uvukle SAD u Veliki rat tako što su Nemcima poturili lažnu informaciju da američki putnički brod prevozi oružje za pokret otpora u Evropi. Od nemačkog torpeda nastradalo je nekoliko stotina civila, a ostalo je poznata istorija Prvog svetskog rata. Dakle, ima nade.

Izvor: Fond Strateške Kulture