Hibridni rat i tehnologije protiv „obojenih revolucija“

„Zakon hibridnog rata“, kako ga zovem, u suštini predstavlja najbitniji cilj svakog hibridnog rata. Njegova suština, planirana van same države, se svodi na to da izazivanjem sukoba u okviru državnog identiteta uništi multipolarni transnacionalni kolektivni projekat, (izazivaju se sukobi etničke, verske, regionalne, političke ili druge prirode), a nama ostaje da sa strane posmatramo kako se u praksi, delovanjem Sjedinjenih država stvaraju prepreke za sprovođenje ruskog integracionog procesa Ukrajine i sabotira projekat nekada planiranog iranskog gasovoda kroz Siriju.

Ako razmišljamo o perspektivi, shvatićemo da je svaki cilj infrastrukturnog koridora, koji treba da bude deo kineske globalne inicijative „Jedan pojas i jedan put“, koga još zovu i „Novi Put svile“, očigledno isto tako na udaru, naročito u oblastima u kojima se interesi svih zemalja ukrštaju: Balkan i Centralna Azija .

Kako se vode hibridni ratovi?

Nevladine organizacije i obaveštajne službe u pojedinim zemljama osnivaju politička i građanska društva i jačaju ih do te mere, dok ne postanu dovoljno jaka da se suprotstave legalnoj vlasti. Pre nego što počnu bilo kakve vojne akcije, NVO i specijalne službe pothranjuju osećanja duboko ukorenjena u svesti različitih segmenata stanovništva, koja su po pravilu, usmerena na neki od oblika identiteta, bilo da je on realan, fiktivan ili predimenzioniran, a sve u cilju razvijanja što intenzivnijih antivladinih osećanja.

Čim socijalna infrastruktura i informacioni uslovi dostignu neophodni nivo, spoljašnji pokrovitelji postaju uvereni u sposobnosti svojih punomoćnika da promene političku situaciju u određenoj zemlji. Oni koriste provokaciju za stvaranje „istinitih“ razloga za formiranje antivladinih pokreta i u prvi plan stavljaju, i otvoreno iniciraju, destabilizaciju sistema. Ukoliko obojena revolucija ili primena „meke“ moći ne donose željene rezultate, ovaj pokret se kroz seriju eskalacija, u etapama, na kraju pretvara u nekonvencionalni rat ili u „žestoki“ sukob.

Dok to traje, neki „obojeni“ revolucionari postaju teroristički pobunjenici, koje kasnije podržavaju susedne pro-američke države, obezbeđujući im dodatne snage, oružje i finansijsku podršku. Videli smo ovaj proces u Siriji: nakon što „Arapsko proleće“ nije uspelo, obojena revolucija se pretvorila u rat protiv terorizma; u Ukrajini su u februaru, neposredno pre državnog udara, zapadni regioni otvoreno istupili protiv Kijeva. U ovom trenutku se ista slika može videti u Makedoniji, a u bliskoj budućnosti događaji imaju veoma realnu mogućnost da se otrgnu van granica Ferganske doline.

Samo da podsetim, sve ovo što se događa ima za cilj da poremeti ili preuzme kontrolu nad ključnim infrastrukturnim projektima i glavnim tranzitnim zemljama, korišćenjem međusobno povezanih sredstava za smenu režima, reorganizaciju države i stvaranjem nekontrolisanog haosa.

Bez obzira na činjenicu, koliko su opasni i preteći hibridni ratovi, to uopšte ne znači da oni ne mogu da se izbegnu i da ne mogu biti zaustavljeni. Metode borbe protiv ove pretnje, koju zovem demokratska bezbednost – predstavljaju novu sferu interesa, čiji razvoj zahteva veću podršku države. U ovom trenutku sam prepoznao tri glavna načina da se izbegnu hibridni ratovi, ali sam siguran da će dalja istraživanja ponuditi i druge efikasne strategije.

Prva stvar koja treba da se desi: treba da se pojavi hibridna opasnost koju možemo da identifikujemo i izdvojimo u početnoj fazi. To znači da sve NVO koje rade u zemlji i u zemljama saveznicama, moraju biti registrovane i nad njima izvršena provera čijim stranim sredstvima se one finansiraju, i da sve nezakonite organizacije koje posluju nezakonito, a ugrožavaju nacionalnu bezbednosti, treba odmah da budu zabranjene.

Ove mere se i sada intenzivno sprovode, ali moramo zajedno sa našim saveznicima ići i dalje formirati međunarodnu bazu podataka, kako bi smo imali evidenciju o svim NVO i njihovim aktivnostima i proverili da li su one legalne ili ne. Pored toga, u interesu saradnje i informisanja stanovništva o asimetričnoj opasnosti, sa kojom se oni susreću kroz interakciju sa medijima, sa naučnicima i sa stručnjacima za bezbednost, treba pojačati obaveštenost javnosti o aktivnostima Sjedinjenih država „na izazivanju hibridnog rata“, jer su preliminarno informisanje i svest ljudi izuzetno jak faktor odvraćanja i upozorenja aktivnog ali naivnog stanovništva koje stupa u ove opasne organizacije.

Drugo, moramo biti sigurni da su predstavnici naših snaga bezbednosti upoznati sa odgovarajućim metodama raskrinkavanja hibridnih vojnih blokova, posebno u prevenciji obojenih revolucija i reagovanja na nekonvencionalno vođenje rata. Veoma je važno da oni sprečavaju rastući bes delikatno, trudeći se da izbegavaju primenu neprihvatljivih i despotskih reakcija koje mogu da prouzrokuju nepotebne konflikte.

Pokretači „obojenih revolucija“ redovno pokušavaju da prevare vlast i da je dovedu u situaciju da sopstvenom nepažnjom ona sama počini greške, koje kasnije, putem društvenih medija, mogu da se iskoriste za razvoj anti-vladinog raspoloženja, a zatim da usmere ljude na ulice. Bez obzira koje metode oni koriste, njihov krajnji cilj je da na ulice izađe što više ljudi koji mogu da posluže kao „živi štit“ iza koga će se od mogućeg hapšenja na licu mesta kriti najagresivniji agitatori.

Konačno, poslednja strategija demokratske bezbednosti, čiju tajnu do sada nisam otkrio je podsticanje patriotskih pokreta građanskog društv, tako da ih bude što više i da podržavaju svoju vladu. Mi to najjasnije vidimo u Makedoniji, gde su hiljade ljudi protestvovali protiv pristalica obojene revolucije i koje su pokazale svetu da oni ne žele nikakvu promenu režima u svojoj zemlji. Važno je da vlade širom sveta pružaju pomoć u jačanju ove vrste pokreta, kao aktivnog oblika zaštite od mogućih obojenih revolucija, jer je upravo to ona snaga koja će biti prva linija odbrane protiv ove opasnosti.

Pored toga, ove tehnologije „protiv obojenih revolucija“ isto tako mogu da koriste patriotski nastrojeni građani, vršeći pritisak na svoje vlade, da iste odbijaju da se pridržavaju kontroverznih prozapadnih dogovora. Na primer, u Crnoj Gori i Srbiji su oprobali slične metode i odabrali ovu taktiku da ubede vlade da odustanu od izvršenja svojih obaveza iz sporazuma sa NATO paktom, s tim što su to sproveli vrlo pažljivo, ne pozivajući na promenu režima ili nasilje. Ono što svakako zaslužuje pažnju je korišćenje tehnologija za obojene revolucije u pozitivne svrhe, što postaje potpuno nova oblast istraživanja.

I Rusija ima realni potencijal da postane svetski centar za demokratska istraživanja na polju bezbednosti i stručnog obučavanja, tako da ćemo i mi moći, ako naši stručnjaci budu u stanju da ovladaju ovim tehnologijama, i u potpunosti razumeju kako one funkcionišu, ova dragocena saznanja da podelimo sa našim saveznicima i povećamo naš strateški značaj u svetu.
Sasvim je moguće je da ćemo jednoga dana moći da obučavamo predstavnike vojnih, obaveštajnih i civilnih službi naših partnera ovde u Moskvi, i tako našoj zemlji obezbedimo kvalitativnu prednost u stvaranju naše kolektivne multipolarne budućnosti. Međutim, da bi se to dogodilo, nama treba neposredna finansijska podrška za istraživačke projekte i kvalifikovane stručnjake u ovoj oblasti. Ako uspe u stvaranju integrisane demokratske bezbednosne infrastrukture koja je jača od obojene revolucije Sjedinjenih država, Rusija može da postane neprikosnoveni lider na putu globalnog otpora hibridnim ratovima.

Izvor: Srbin info