HIV, Ptičiji grip, Ebola i ostali masovni eksperimenti

Savremeni svet predstavlja nešto potpuno drugačije od onoga što nam o njemu prikazuju mediji. Nekada veliku teškoću predstavlja primena ove istine u konkretnoj situaciji, ma koliko ona bila dobro poznata. Tome ima nekoliko razloga. Među njima posebno treba istaći stepen masovnosti kampanje za uvođenje određenih “postulata”, stepen njihove uvedenosti u svakodnevni život (stepen “realizacije” u praksi), a takođe i, ponekad, određena rutiniranost “postulata”, njihovo usvajanje kao datosti u toku dugog vremenskog perioda.

U takve složene fenomene spada i oblast medicine i zdravstvene zaštite. To je izuzetno korumpirana oblast, kojom se već odavno ne upravlja iz nacionalnih institucija, pa čak ni međunarodnih organizacija, već se tom oblašću globalno upravlja. Međutim, u ovoj oblasti postoji i poseban fenomen koji se zove “međunarodna epidemija”, koji možda može da pretenduje na jedno od prvih mesta po pitanju dohotka (sa jedne strane), kao i po svojoj surovosti (sa druge strane). U okvirima ovog feniomena posebno treba izdvojiti HIV, Svinjski grip i epidemiju Ebole, koji su, premda ne jedini, ali svakako najpoznatiji slučajevi projave ukazanog fenomena.

Što se tiče pitanja epidemije HIV/AIDS-a, treba reći da HIV (virus nedostatka imuniteta) dosta često brkaju, a često i svesno mešaju sa AIDS-om (sindrom stečenog nedostatka imuniteta). To svesno mešanje u stvari je izuzetno važan faktor za shvatanje problema. AIDS je realan problem, a HIV predstavlja specijalnu operaciju neviđenih razmera po sprovođenju masovnih farmaceutskih ispitivanja nad stanovništvom. Veza između AIDS-a i HIV-a do dan danas naučno nije dokazana. To izgleda neverovatno? Razmislimo, zbog čega? Da li možda zbog toga što su to mediji učinili “činjenicom”. Ali ta “činjenica” postoji na fonu odsustva samog virusa… Problem slabljenja imuniteta su svalili na virus koji do dan danas “ne uspevaju” da nađu!

Glavni svetski poligon HIV-a je Južnoafrička republika. Prema statistici JAR zauzima prvo mesto u svetu po broju inficiranih virusom imunodeficita: više od pet miliona ljudi – praktično je to svaki deseti stanovnik zemlje! Ako očima koje su zarazili mediji, pogledamo na situaciju sa AIDS-om u JAR, možemo se sa jedne strane užasnuti razmerama epidemije, a sa druge strane – zadiviti se unikalnim državnim programom za pomoć stanovništvu. Zaista, u kojoj zemlji sveta stanovništvo (i to još tako veliki njegov procenat) besplatno dobija lekove protiv HIV-a? Međutim, u stvarnosti se radi o tom danku koji JAR mora da plati globalnim farmaceutskim kompanijama, ubijajući pritom zdrave ljude (postojanje HIV-a nema nikakvih simptoma osim “pozitivnih testova”). Da primetimo da mnoga lica koja dobijaju lekove protiv HIV-a umiru. Ali da li umiru samo od virusa?…

Zbog čega je baš Južna Afrika izabrana za takav poligon? Odgovora na to pitanje ima više nego dovoljno. Kao prvo, to je jedina zemlja u Africi koja može biti finansijski opljačkana sa najvećom efikasnošću. Kao drugo, to je zemlja koja sama po sebi potencijalno predstavlja najveću pretnju Zapadu u slučaju svog uspešnog razvoja. Zbog toga, obratimo pažnju da pored čiste pljačke (oformljene kao “uplata danka”) nama neprekidno pojašnjavaju: od virusa se može zaštititi samo uz pomoć kontracepcije.

Propaganda odrađuje svoje: u skladu sa statistikom, prirast stanovništva u JAR znatno je smanjen, a prosečan broj dece u Južnoafričkoj republici tokom 2015. godine iznosi svega dva deteta (uporedite sa šest iz perioda šezdesetih godina prošlog veka). To suštinski razlikuje JAR od svih drugih zemalja na kontinentu (na primer, u Maliju su porodice sa 7-8 dece, uz odsustvo epidemije HIV-a, pa samim tim i nižim stepenom propagande o neophodnosti “zaštite” od tog virusa).

Bukvalno ovih dana u JAR je započet novi stadijum globalne “HIV” operacije. U nedavno publikovanom tekstu u časopisu The New Age, govori se o tome da se pojavio čitav niz rezistentno obolelih od AIDS-a kojima je potrebna nova vrsta lekova. Štaviše, petpostavlja se da će se uskoro pojaviti rezistentni i prema toj novoj grupi lekova i oni se takođe “ne mogu ostaviti bez pomoći”. Ovaj stadijum potvrđuje to da su ciljevi ove operacije mnogo dalji od pljačkanja i smanjenja stanovništva. Kao što vidimo, eksperiment koji je sproveden u JAR je dugovremen i višestepen i kao što se sada ispostavilo, obuhvata nekoliko pokoljenja stanovništva.

Podsećamo, ne radi se o obolelima od AIDS-a, nego o ljudima koje su proglasili “zaraženim od virusa”. Ti ljudi nemaju nikakve simptome, čak ni smanjenje imuniteta! Zaista je teško zamisliti da je afera dostigla takav vaseljenski nivo i da je toliko cinična po svojoj surovosti i nekažnjivosti, po količini ljudi koji su u nju uključeni u čitavom svetu. No, činjenice nas prisiljavaju da postavljamo sve više pitanja na koja nema odgovora. Glavno od tih pitanja je – gde je virus? Sve do sada, “ne uspeva se” da se virus otkrije. Navođeno je mnoštvo razloga za smenjivanja predsednika JAR Tabo Mbekija 1999. godine, uključujući i optužbe za sprovođenje neoliberalne politike. Međutim, često se zaboravlja da je upravo on pokušao da zaustavi pljačkanje zemlje pod zastavom mističnog virusa. I suočio se sa globalnom mafijom farmaceutskih kompanija čiji budžeti na stotine hiljada prevazilaze budžete najbogatijih zemalja sveta… Sada znamo kako se formiraju ti gigantski budžeti…

Upravo u tom kontekstu treba razmatrati i niz drugih međunarodnih epidemija, posebno “Ptičijeg gripa” i Ebole. Na “Ptičiji grip” smo već i zaboravili, iako je on pre deset godina podigao dosta buke. Sve do sada nije jasno zašto je sledeća operacija po pitanju masovne vakcinacije stanovništva bila zaustavljena. A na televiziji su već bili prikazivani šefovi država i vlada koji su postavljali svoje ruke za vakcinaciju. A potom je iznenada nastupio Generalni sekretar UN i objavio da je, navodno, došlo do greške… Evropa se usprotivila: prenesite svoje ispitivačke poligone kao što je i uobičajeno, u Afriku. Međutim, kao što znate, različite rase imaju različitu podložnost za razne bolesti, zbog toga je za eksperimente sa Evropljanima ipak potrebna komponenta za testiranje… Upravo zbog toga je Ebola trebalo da počini zverstva u Africi (tamo je bila prva faza – pokazati razmere opasnosti koje prete Evropi u slučaju tvrdoglavosti), ali je obavezno trebalo da se testira na predstavnicima evropske rase (što se i desilo). Štaviše, ona je neizbežno morala stići u Evropu, makar i ograničeno, ali da realno stigne. I to se desilo. I Evropa je odstupila. Samo ona može da plati ono što je potrebno. Zapadna Afrika nije u stanju da to plati. Ona može samo da posluži kao poligon za demonstraciju razmera pretnje. Na nedavno održanom zasedanju SB UN (11. avgust) posvećenom Eboli (prvi put u istoriji OUN razmatra pitanje o bolesti kao hitnu tačku dnevnog reda) navedena je cifra za “isplatu” – 5 milijardi dolara. Niko ne očekuje da to isplate zaražene epidemijom Liberija, Sijera Leone ili Gvineja. Treba da to isplate bogate zemlje, uključujući i one u kojima se nalaze na lečenju ili u karantinu i ti koji ne žele da dobiju te presedane na svojoj teritoriji.

Izvor: Fond Strateške Kulture