Интеграција Крима у Русију (друштво и економија)

Преседан укључивања Крима и Севастопоља у састав Руске Федерације сасвим сигурно представља историјски догађај. А важност тог догађаја није чак толико о његовом укључивању, колико у томе што је први пут у постсовјетском периоду развоја дошло до преласка региона из једне јурисдикције у другу.

Зато процеси који се сада дешавају на Криму имају последице по читаву Русију. Од тога како ће Крим и Севастопољ бити интегрисани схватиће се колико је Русија способна да управља економијом и друштвом у мобилизационом режиму. Колико је политичка класа у стању да извршава задатке који нису свакодневни. И колико су руско друштво и држава у стању не само да интегришу регионе, блиске по духу и самоопредељењу, већ и да интересе обичних становника одвајају од интереса паразитских – од политичке и бизнис-елите.

На Криму сам се ове године нашао већ по традицији, преко евроазијског омладинског кампа Донузлав, у коме се бавим политичким информисањем полазника. Када је курс завршен ја сам, како бих успоставио контакт са становницима Крима и Севастопоља, обишао веће градове Крима.

Због рата у Донбасу ове године је било мало полазника из украјинских региона, зато што људи нису ризиковали да путују у организованим групама. Стизали су појединачно. Али без обзира на то – било их је из Кривог Рога, Дњепропетровска, Луганска, Херсона, Одесе.

Али је зато делегација из руских региона ове године била врло репрезентативна – Санкт-Петербург, Владимир, Дагестан, Татарстан, Орловска губернија, Ингушетија, Краснодарски крај, Курска и Белгородска област. Такође, без обзира на тешкоће преласка преко територије Украјине, дошли су и полазници из Придњестровља.

Било је врло корисно социолошко посматрање комуникације полазника из Донбаса са полазницима из руских региона. Два момка истих година: град у коме живи један од њих се бомбардује, а други се радује што је „Крим наш“.

У том дуализму становника Донбаса у односу на Крим изражава се однос према Русији и рату. Јер једни се радују због чињенице да је Крим избегао судбину Донбаса, а други не схватају због чега је за Русију становник Луганска гори од становника Јевпаторије (тј. зашто је Русија изашла у сусрет становницима Крима, али је према Донбасу поступила много умереније – прим.прев.)

Не може да се каже да постоји директан прекор: зашто тамо није ушла војска, као на Крим. Али да прекор постоји – то је евидентно. И та тема ће, овако, или онако, морати да се обрађује, како би младим људима то постало разумљивије.

Дедови и унуци

Кримски пензионери се најчешће забављају тако што пензије и цене преводе из рубљи у гривне, а затим их упоређују.

Истовремено треба да се каже да су у широкој маси пензионери ти, који су најзадовољнији због промене јурисдикције. Зато што су се пензије попеле на ниво руских, а цене комуналија и хране остале и даље на нивоу који је близу украјинског. Односно, реално повећање прихода је бар два пута. А узимајући у обзир да међу старима Крима има огроман број пензионисаних војних лица – прелазак под руску јурисдикцију представља истовремено и дубоко идеолошко питање.

Зато за сада пензионери Крима представљају главне присталице Русије. Како на идеолошком нивоу, тако и на носталгично – свакодневном: бољи стандард и приходи подсећају их на некадашња заједничка времена, када се могло једноставно живети, а не тек преживљавати.

Најизгубљенији део кримског друштва представљају млади. Зато што се уобичајени механизми социјализације у оквиру украјинског друштва затварају, али још увек није јасно како да се они остваре у Русији. Осим тога, на тржишту рада је нездрава ситуација: на Криму нема ни праве индустрије, ни пољопривреде; више и високе школе школују менаџере и књиговође, а отићи ради зараде у други део Русије – није им још јасно на коју страну и где, а најважније – зашто се селити ако је сада и Крим Русија.

Мислим да управо категорија становништва од 20 до 30 година представља најосетљивији део кримског друштва. Цео њихов досадашњи живот је протекао у украјинској стварности, али сада инјекција патриотизма, добијена приликом „руског пролећа“, полако престаје да делује и долази до отрежњења.

Ако се још узме у обзир да су пензионери захваљујући замени јурисдикције прошли са добитком који се прилично осетио, а да млади осећају проблеме због социјализације – управо конфликт „деде и унука“ може да постане централни социјални конфликт Крима. Једина могућност да се тај потенцијални конфликт изглади представља индустријализација Крима и обнова пољопривреде, како би млади Кримљани могли да у руском Криму нађу себе. Иначе нас чека масовна миграција радно способног становништва, тако да Крим може да се претвори у још једну област средњег дела Русије, у коме је све мање становника.

Кримски Татари

Та категорија становништва је сматрана за категорију, најлојалнију Украјини. Међутим, почетак рата на Донбасу је охладио чак и активисте Меџлиса, чим су схватили да је за кримске Татаре била припремљена улога упаљача грађанског рата.

Најзагриженији радикали се сада боре у батаљону „Ајдар“ и другим паравојним јединицама армије кијевског Евромајдана и дњепропетровског Каганата.

Обзиром да је на Криму језик кримских Татара признат за званичан, да су отворене џамије, да се не осећа никаква дискриминација, као и да су Татарстан и Башкирија постали региони – партнери Кримске регије, где је највише Татара, сва страховања о „петој колони“ и „антируском расположењу“ су се показала као измишљотине од дуга времена.

Само оне социјалне групе кримских Татара које су се бавиле грабежом плацева на јужним обалама Крима или они који су се бавили узгојем конопље представљају социјалне групе кримских Татара које би могле у будућности да постану непријатељи Русије.

Али ни један од та два проблема није искључиво татарски, тако да уколико се у коришћењу земљишта и промету наркотика заведе ред преко државе, а не поделом утицајних сфера, те две групе могу да се поставе тамо где им је место.

Чиновници

То је најизгубљенија категорија Кримљана. Зато што за њих прелазак из једне јурисдикције у другу представља само сурову стварност. У Украјини је улога државе сваке године била све лошија и комплетна државна вертикала је последњих десетак година представљала вертикалу за сакупљање и исплату корупционог данка у правцу Кијева. Зато је кримски чиновник, као и сваки други, био потпуно аутономан у свом деловању. Сада, у руској стварности, мора не само да се сналази у законодавству Руске Федерације, већ и да се поново навикава на професионално вођење посла.

Друга особина кримског чиновништва је у томе, што га је више пута уклањало „доњецко“. Тако је, када је на власт дошао Јанукович (а Крим је био посебан регион у који су за премијера послали бившег градоначелника Макејевке) „доњецка“ чистка Крима ишла до апсурда: чак су и секретаре и директоре музеја довозили са Донбаса. Главни услов су представљали не пословни квалитети, већ лојалност и припадност клану.

Све у свему – за трајања украјинске јурисдикције Крим је увек посматран као унутрашња колонија са привлачном земљом и својином, и зато се у последњих 25 година формирала посебна класа кримског државног службеника који је усредсређен на освајање територија. Главне особине које је морао да поседује биле су лојалност и спремност да опслужује пословне интересе „центра“.

У новим условима кримско чиновништво представља слабу карику, зато је неопходно да се тзв. „слуге господара“ масовно увозе из Русије.

Али уколико се из новог „центра“ не осети чврста контрола тих новопостављених чиновника, постоји ризик да постојећа, добро уходана, корупциона вертикала потчини и ту нову групу управљача. Човек је слаб, а Крим је превише сладак регион.

Бизнис и најамници

Од преласка Крима под руску јурисдикцију највише је „настрадала“ категорија кримских и севастопољских бизнисмена који су представљали део украјинских бизнис-ланаца – тзв. регионални „барони“. Мали бизнис и сфера услуге није узнемирена због тога – можда само они који су пословно повезани за Украјину.

Јер, обзиром да је сваки озбиљан бизнис у Украјини морао да или буде уграђен у олигархијске шеме, или „покривен“ преко чиновника и покровитеља, кидање политичко-економских веза са Кијевом је ударило по кримским регионалним баронима. И то баш озбиљно: већина је куповала некретнину у Кијеву, тамо су слата њихова деца, успут је сређиван пролаз у министарства и друга надлештва, оптимизиране су дажбине, направљене шеме за сиви и црни бизнис, и по јужној обали Крима намештени своји људи – чиновници и руководиоци сеоских совјета.

Управо ти регионални барони представљају главне лобисте очувања њима разумљивих и доступних бизнис-шема у којима учествује и државни апарат. Зато може да се претпостави да они данас активно покушавају да пролазе пробију и у министарства и надлештва Москве, да „раде“ са апаратом политичког представника, са Саветом Министара Крима и губернатором Севастопоља. Обзиром да су то људи који утичу на доношење одлука и којима је слободан улаз у кабинете највиших руководилаца, они ће тежити да украјинске навике сачувају под руском фирмом.

Није згодно ни најамним радницима Крима. Плате су остале на украјинском нивоу, цене на мало су се повећале, мада не много, тржиште рада је због кидања економских веза са Украјином смањено, а из Русије више нема онолико инвестиција, колико се о томе говори на телевизији.

Економска интеграција

Економски процеси који се сада дешавају на Криму имаће последице по читаву Русију. Од тога како ће Крим и Севастопољ бити интегрисани схватиће се колико је Русија способна да управља економијом и друштвом у мобилизационом режиму. Колико је политичка класа у стању да извршава задатке који нису свакодневни. И колико су руско друштво и држава у стању не само да интегришу регионе, блиске по духу и самоопредељењу, већ и да интересе обичних становника одвајају од интереса паразитских – од политичке и бизнис-елите.

Прелазак под јурисдикцију Руске Федерације најбоље су проценили возачи.

Разлог је у појефтињењу бензина за 30%. Истовремено се повећала његова продаја јер сви украјински држављани који тргују са Кримом теже да одатле понесу бензина колико год је могуће. Исто то чине и становници пограничних области – Херсонске и Запорошке.

Још једна ситница која се тиче возача: замена аутомобилских таблица. Руских, тј. нових, за сада је мало: редови су велики, па се људима не чека. Има много украјинских таблица на којима је ручно преко украјинске заставе залепљена руска тробојка.

Не сналазе се најбоље ни људи који имају посла у Украјини, јер се плаше да ће кримске ознаке Евромајдан да стави ван закона. Кажу – већ се дешава. Зато такви Кримљани желе да колико год је могуће дуже задрже украјинске таблице.

Све у свему – Крим данас представља скуп правних парадокса прелазног периода. До 5.августа су руски оператери мобилне телефоније Крим сматрали за иностранство и укључивали роминг. Има их који предлажу тзв. „лојалну тарифу“. Иначе, украјински оператери раде као да су у домаћој мрежи – чак се дозвољава допуњавање рачуна преко аутомата који ће да прими рубље, али ће их превести у гривне и зарачунати приличну надокнаду за услугу.

Таквих парадокса је много – почев од цена алкохола које нису усклађене са минималном руском ценом, све до рада украјинских трговинских мрежа, које примају рубље, али рачун издају у гривнама.

Домаћи оф-шор

За сада се на Крим роба из Украјине довози без царине и у неограниченим количинама. Јасно је да се ради о прелазном периоду, али треба да се води рачуна о томе да „Керченски“ мост неће прорадити тако брзо, а достављање робе морем или трајектом није згодно.

Зато ће снабдевање Крима робом свакако морати да се врши преко украјинске територије.

Пословни људи то одлично знају. Зато ни један украјински трговински ланац није напустио Крим. Шта више, они најдрскији праве планове за отварање продавница и у Краснодарској покрајини (тј. у самој Русији – прим. прев.). А осим тога, користећи бесцаринску трговину са Кримом, украјинску робу ће даље да шаљу у „континенталну“ Русију. То би био домаћи Царински савез једног броја украјинских велетрговаца.

Скоро све трговинске мреже које су на Криму су, као намерно, кијевске. Чак је једна међу њима била спонзор садашњег премијера Евромајдана. Уосталом, на Криму је пререгистрацију први извршио немачки ланац „Метро“, који је у своје продајне објекте одмах убацио руски асортиман робе.

За произвођаче који раде на територији на којој је јурисдикција украјинска, Крим представља перспективан простор. Прво – раст прихода пензионера и административног особља у државној служби обезбеђује стабилну потражњу, које у Украјини није било. Друго, могућности за реекспорт у Русију обећавају пристојну зараду. И треће – нико се не мора плашити за безбедност својих продавница, складишта и транспорта.

Није искључена ни могућност да ће украјински трговински ланци и велетрговци на Криму и за руско, и за украјинско тржиште, организовати логистичке центре. То је зато, што у ситуацији грађанског рата безбедност складишта и стабилна потражња постају главни бизнис-маркери.

Колико год изгледало парадоксално – од преласка Крима под руску јурисдикцију и режим бесцаринског увоза највише је профитирао – украјински бизнис.

Нека чудна финансијска политика

Из неког чудног разлога до сада се на Криму није појавила ни једна државна руска банка. Ни Сбербанка, ни ВТБ (Спољнотрговинска банка) нису откриле своје експозитуре, али су при том ћерке–банке – Сбербанка-Украјина и ВТБ-Украјина – затворене.

Резултат је да руску финансијску структуру на Криму обезбеђује малопозната банка „Росијскиј национаљниј комерческиј банк“ (Руска национална комерцијална банка) која експозитуре има само у Москви и на Криму. Осим тога, она ради по систему ПРО100, али ипак прима картицеруских банака visaи mastercardбез провизије.

Финансијска интеграција Крима је показала шизофреничност економске политике. Са једне стране интегришемо Крим, али са друге се плашимо да отварамо експозитуре државних банака. Изгледа да је по питању градње финансијске инфраструктуре Крима победу однео либерални финансијски лоби, који сматра да ће тако успети да избегне санкције.

Иста је ствар и са нафтним компанијама. Оне бензин продају по руским ценама, али на Криму није виђен ни један руски бренд.

Односно – обиље руских застава, државних симбола и медијска реторика говоре да је Русија на Криму заувек, али економска стварност показује да Крим представља квазируску територију на којој је легално присуство руских компанија које су уграђене у светски финансијски систем – опасно.

Уосталом, економски притисак на Русију и покушаји изолације ће се само појачавати, и зато пример Крима представља показатељ да је код финансијске елите Русије, која је спремна на самосанкције на сопственој територији, од санкција страшнија реакција страха на њих.

Обнова кримске привреде

Све време док је био под украјинском јурисдикцијом Крим је сматран за унутрашњу колонију. Обалска линија Крима, одмаралишта, некретнине у летовалиштима – то је оно што је интересовало украјинску политичку класу.

Индустрија Крима је уништена у периоду владавине Леонида Кучме. Пољопривреда није интересовала баш никога, и због тога сада кримско село представља врло ружну и тужну слику.

Тако је и са базном инфраструктуром – путевима, пругама, гасоводима и грејањем.

Аутономни статус Крима у оквиру Украјине је омогућивао да се република финансира по принципу – оно, што преостане. А постављена вертикала корупционаштва омогућила је регионалној елити да одмахује на чињеницу „неће Кијев да финансира“ и да се сама бави освајањем привлачних актива.

Зато обнова кримске привреде не може да се посматра само као да је то обавеза привреде. Није довољно да се у Крим само уложи новац. Подједнако је важно да се кримска политичка класа натера да промени начин размишљања.

Зато је, како би могла да се обнови кримска економија, потребно да се издвоји неколико државних пројеката у следећим областима:

· Обнова индустрије,

· Реинтеграција поморско-трговинског комплекса,

· Формирање пољопривреде и сточарства у различитим профилима, и

· Обнова туристичке инфраструктуре за „средњу класу“.

Ни један од тих задатака неће моћи да се реши уколико се буде решавао само помоћу финансија: издвојен је новац и проблем је решен. Паразитска кримска политичка и административна класа ће се трудити да очува украјински модел управе и да Крим за средства федералног буџета претвори у још једну рупу без дна.

Али , то је већ посебна тема.

---

Извор: Однако, Фонд Стратешке Културе