Incest trauma obrazovnog sistema

Čiji hleb jedeš, njegovu pesmu pevaš.

(Narodna poslovica)

Moram priznati da mi je tekst u Politici od 02.06.2017.  „Incest trauma centar ponovo traumira ministra Šarčevića“, na koji se sjajni prof.dr Slobodan Antonić poziva u svojoj poslednjoj kolumni na FSK-u(1), prethodno izmakao pažnji! Verovatno zato što kako Politika postaje sve više pro-Vučićevska ja je sve manje čitam. No, poznajući vrhunski smisao profesora Antonića da razdvoji bitno od nebitnog, nije mi bilo teško da napravim korak nazad  i pročitam  taj članak čiji je podnaslov: „Nevladina organizacija čiji su obrazovni paketi povučeni zbog neprimerenog sadržaja objavila da će zbog toga prekinuti ulaganja u prosvetu“.(2)

Tekst je krajnje zanimljiv, ali i intrigantan svakoj normalnoj odrasloj osobi, kojoj Vučićeve konferencije za štampu i rijaliti programi nisu isprali svako interesovanje za svet u kome žive.

U njemu se navodi saopštenje „Incest Trauma centra“ , nevladine organizacije čiji su zlokobni „seksualni paketi“ ustalasali zombiranu srpsku javnost i ujedinili je u osudi otvorenog  napada na dečiju svest sadržajima neprimerenim njihovom uzrastu, da će „privremeno obustaviti ulaganje novčanih sredstava u sferu obrazovanja do povratka ministarstva na politiku pravilnog sprečavanja …“ (3)

Pre nego se pozabavimo ovim drskim rečima upućenim najvišim predstavnicima izvršne državne vlasti  (resornom ministarstvu Vlade Srbije), da se ukratko upoznamo sa Incest Trauma Centrom (dalje – ITC), ženskom nevladinom organizacijom, jednom od prvih koja je instalirana u Srbiji, davne 1994. godine, i to  iz Holandije, poznatoj po legalizaciji svih oblika seksualne devijantnosti, pedofilije itd. Naravno, na značaju dobija nakon peto-oktobarskog puča, kada počinje organizovano ruiniranje porodice kao osnovne ćelije društva na svim nivoima. I danas, svi navodni „programi“ ITC-a imaju supervizora iz Holandije, trenutno je to  Marleen Diekmann Schoemaker.(4) Da li zaista možete verovati da je njihova briga seksualna trauma pojedinca ili edukacija čiji je cilj sprečavanje seksualnog nasilja? Ja im ne verujem. Niko sa zapada to ne bi plaćao. A oni imaju para. I to dosta! I tu dolazimo do teksta u Politici i saopštenja ITC-a.

Stavićemo na stranu bahatost, drzak i ucenjivački ton kojom se aktivistkinje jedne NVO obraćaju, zvaničnim državnim organima, pozivajući ih da se dozovu pameti, već ćemo se pozabaviti samom činjenicom da jedna NVO navodno finansira obrazovni sistem Srbije, koji bi morao biti isključiva briga države, i to od 2009-te, što se precizira u nastavku pomenutog saopštenja. 

Ovo otvara sijaset veoma bitnih društvenih pitanja. Pre svega, koji je interes neke NVO da direktno finansira u oblast kakva je obrazovanje? Zašto to čini? Zatim, odakle im novac, budući da su po vokaciji to neprofitne organizacije? Dalje, na koji se način to finansiranje vrši (da li se novac prosleđuje državnom budžetu, lokalnim samoupravama, školama itd) i po kojim kriterijumima? Koliki su to iznosi, kada oni mogu pretiti državi „obustavljanjem“? I možemo ređati na desetine tih pitanja, od kojih je svako itekako važno za razumevanje sadašnjeg haosa u obrazovnom sistemu, ali uvek moramo završiti pitanjem ko i kako kontroliše tokove i efekte takvih ulaganja u obrazovanje i druge oblasti od opšteg državnog i društvenog interesa?

Možda se u tim „ulaganjima“ krije tajna zašto moje dete mora da pored obaveznog engleskog, za drugi strani jezik bira između nemačkog i italijanskog, a ne ruskog i kineskog, na primer.

Da nevolja bude veća ministar Šarčević u istom tekstu tvrdi da ne zna ništa o navodnim ulaganjima Incest  Trauma Centra u obrazovanje. „Proverićemo, ali moram da istaknem da nam njihova ulaganja nisu ni potrebna“ – izjavio je Šarčević napominjući da od kada je on na čelu ministarstva većina aktivnosti se sprovodi uz saradnju stručnjaka koji volontiraju.(5)

Šta sad pa to znači? Kakve aktivnosti, koji volonteri? Zar nam decu ne uče plaćeni prosvetni radnici? I gde da proveri? Kako ministar ne zna strukturu prihoda u ministarstvu kojim rukovodi? Dalje, šta znači to „da nam njihova ulaganja nisu ni potrebna“? Postoje li neki čija su nam ulaganja potrebna? I ko su oni?

Sve u svemu – STRAŠNO! Javnosti Srbije ogolila se još jedna zavera bezimenih sila protiv važne dimenzije nacionalnog bića srpskog naroda. Ko zapravo vodi naše obrazovanje, ko uči i oblikuje osetljive dečije psihe? I čijim novcem? Ne kaže se zaludu „čiji hleb jedeš njegovu pesmu pevaš“!

Nekada su nam govorili da „narod koji ima ovakvu omladinu, ne može da propadne“. Ali, to je bilo nekad. Sada bi mogli jedino da kažemo omladina koja ima ovakvu Vladu, mora da propadne. Ili da se „SNAĐE“ … 

Završi i pali – što bi reko Dačićev prijatelj i Stefanovićnjv mentor Megatrend-Mića.

____________________________________

(1) – www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/nvo-sektor-kao-ovdasnja-duboka-drzava/

(2) – www.politika.rs/scc/clanak/381974/Incest-trauma-centar-ponovo-traumira-ministra-Sarcevica

(3) – Isto

(4) – http://www.incesttraumacentar.org.rs/index.php/mi-smo/clanice-naseg-profesionalnog-osoblja-i-organizaciona-struktura

(5) – Kao (2)

Izvor: Fond Strateške Kulture