Исламофобија и критика ЕУ – два стуба немачког популизма

За најбогатију земљу ЕУ блока – Немачку, која заједницу ЕУ држава види као простор који ће беспоговорно следити правила и курс немачке спољне политике, последњи догађаји представљају време изазова и суочавања с избегличком кризом која је ослободила „духа из боце“ спремног да увек и наново одређује исти драматичан курс Старом континенту. Па, тако и шире.

Да ли ће екстремизам и исламофобија доживети такве размере које прете да промене ток постмодерне политичке историје?

Све су прилике.

Наиме, ЕУ нема решења за све озбиљнију избегличку кризу. Границе попуштају пред све већим таласом избеглих с ратовима захваћених територија. За рецесијом захваћену стару даму: Европу то је (нерешива) једначина с више непознатих. Иако се немачки званичници труде да изгледају „под контролом“, ситуација све више измиче решењу а посебно контроли. На унутрешње-политичком плану, политичка сцена Немачке мења се из дана у дан и све је израженији број присталица популистичких и екстремистичких ставова који полако али сигурно уводе свет у ново, али добро познато поглавље: „рат свих против свију.“

Немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер, осудио је „злочине из мржње“ изазване приливом избеглица. Немачком се шири талас нетолеранције који се „чита“ кроз демонстрације против странаца, паљење склоништа и за де Мезијера то је „неразумљиво, неприхватљиво и недостојно“[i] Немачке. Али, је већ виђено, зар не? Ова многољудна земља бележи разне и врло сличне периоде нетолеранције, како према политичким противницима тако и по основу расе, вере и нације. У колективном сећању становника међународне заједнице: модалитет екстремистичких врења у Немачкој увек је значио замајац вихору рата. Иако, Мезијер тврди да Немачка има решења суочена с „великим изазовом“, неизоставно се намеће птање које је то решење:

„Кључ је да направимо разлику између оних којима је потребна заштита и оних којима није“[ii], рекао је немачки министар и додао „то је велики изазов, са којим ћемо се изборити. То није непремостиво за велику и богату земљу попут наше“[iii].

Немачка  је више пута, да подсетимо, преко својих званичника, Балкану (Србији и Албанији) у последње време поручивала: Немоје долазити у нашу земљу, јер вас нећемо примити. За Немце Балкан је друга по реду регионална целина са које долазе азиланти. Притом, Немачка као да пренебрегава чињеницу да са тог истог Балкана, највећи проценат тражилаца азила долази из Албаније и ентитета чију независност здушно подржава, а јесте тзв Косово. И, Немачка као да избегава да да одговор на питање како то да: подржава „државност“ насталу на тероризму и нелегалном војном интервенцијом каква је била НАТО агресија (каква је тзв косовска), а да притом у том ентитету функционише једино криминал и корупција. Уосталом, сетимо се само извештаја БНД о стању на Косову и Метохији: ко влада овим подручјем, на који начин и под којим условима. Реч је, наравно о нарко картелима. И, не само њима. У ту косовску руту шверца дроге, оружја и људи, треба свакако додати и Албанију.

Дакле, да је имао ко да упита де Мезијера да појасни претходно-шта би немачки министар могао да одговори?! Или, да се вратимо на први регион са којег највећи проценат избеглих долази: Сирија.

Ту Немачкој не може да помогне формула које су се досетили за Балкан: проглашавање статуса „земље сигурног порекла“, статуса који аутоматски искључује подношење захтева за азил. Сирија је, дакле, све само не земља сигурног порекла. Како ће се Немачка, с обзиром да највећи проценат избеглица са Блиског, Средњег Истока и Африке као жељену дестинацију наводи Немачку, носити с овим проблемом? Посебно када се има у виду да се, према одређеним обеваштајним подацима, очекује око пет милиона избеглица из Сирије у блиској будућности. Само на граници са Турском чека три милиона избеглица из ратом уништене Сирије. Да ли, према речима Мезијера, тим људима није потребна заштита? Да ли и они потичу из „земље сигурног порекла“? С обзиром да је овај маневар немогућ у случају избеглих из Сирије, то ће и за Немачку бити несагледив и нерешив проблем како на унутрашњој политичкој сцени тако и у финансијској, социјалној и привредној сфери.

Немачка, неће моћи да се избори с таквим „изазовом“ без великих последица. Иако, је првог августа ступио на снагу врло рестриктиван закон, по коме уколико се неком откаже захтев за азил он аутоматски добија забрану уласка у Немачку, као и зону Шенгена, у наредних пет година.[iv] И, ово се умногоме односило на Балкан. Односно, на немачке (читај: америчке) савезнице на Балкану (тзв Косово и Албанија). Међутим, шта ћемо са избеглицама из Сирије и других ратом захваћених подручја. На који начин Немачка мисли да може да се носи с овим проблемом. Законодавством? Ниједног мигранта, посебно оне међу њима спремне да илегално прелазе границе, ниједно слово закона још увек није спречило да оствари циљ. Као ни бодљикава жица.

У међувремену тензије расту. Немачко јавно мњење дубоко је поларизовано поводом мигранстке кризе: чак 63 одсто популације захтева оштрије имиграционе законе, док је 62 одсто за хитно избацивање избеглица из земље. Немачка је ангажовала војску да помогне у збрињавању избеглица, док земљом расту протести и насилне акције против азиланата. Подсетимо, после Другог светског рата Немачкој је ангажовање војске било забрањено осим у случају ванредног стања. До тог „случаја“, како видимо, није остало много. Талас избеглица, и то оних најсиромашнијих и бројнијих, тек се очекује посебно из Сирије. Према искуству та сиротиња неће бирати средства да побегне од сигурне смрти у рођеној земљи у, истина неизвестан, али још увек ратовима нетактнут европски континент. Са већ редукованим стрпљењем локалног становништва разних европских земаља, проглашавања ванредних стања као и ангажовања националних војски, биће једина преостала мера у заштити безбедности и социјалне (не)сигурности.

Уосталом, због ситуације на Ла Маншу, упућени су већ позиви за ангажовањем војних трупа Велике Британије.[v] У Грчкој, на острву Кос, дошло је до масовне туче међу мигрантима, полиција је покушала палицама и противпожарним апаратима да обузда масу, али без успеха. Градоначелник Коса, Гиоргис Кирицис, упозорио је да је ситуација сложена, да власти полако губе битку и да све иде ка „крвопролићу“.[vi] Ништа боље није у многим италијанским туристичким центрима у којима се избеглице сместе чекајући „сигнал“ да могу да прођу даље.

Управо тај „сигнал“, новац који избеглице подижу у банкама и троше успут (само у Србији, према речима надлежних избеглице потроше око шест милиона евра дневно[vii]), планови рута које полиција проналази код многих илегалних миграната, откривање шифри за прелазак Евротунела, дају за право многима који говоре о пројекту припремљеном за ЕУропу, па тако и свет. Да је међу избеглицама велики проценат, заиста, несрећног и угроженог становништа, то је сигурно. Међутим, треба имати у виду обавештајне изворе који упозоравају да су међу мигрантима и припадници ИД. Као и актуалну карту жаришта и актера који учествују у њима. Стиче се утисак као да се исељавају континенти, етнички и секташки чисте „неподобни“; креира потпуно нови социјални и верски инжењеринг. А, све то никада није прошло без глобалног сукоба.

И, то смо више пута баш на овом месту наглашавали: када део западне корпоративне заједнице схвати да је почео да губи контролу коју је некада имао, тада га, тек, не треба потцењивати. Јер ће на дно ка којем је стрмоглаво кренуо повући цео некадашњи униполарни свет који је гравитирао око једног центра-Вашингтона.

Тако и би…

__________________________________

[i] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/582625/De-Mezijer-Talas-izbeglica-sa-Balkana-je-neprihvatljiv

[ii] исто

[iii] исто

[iv] https://www.rt.com/news/311972-germany-migrants-reentry-permits-schmidt/

[v] http://www.rt.com/news/312054-immigrants-british-army-calais/

[vi] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/581951/HAOS-NA-GRCKOM-OSTRVU-KOS-Opsta-tuca-medju-imigrantima-suzavac-kolima-kroz-gomilu-ljudi

[vii] http://www.bizlife.rs/vesti/80176-a-koliko-migranti-trose-u-srbiji

Извор: Фонд Стратешке Културе